1321. – Umro je srpski kralj Milutin, koji je Srbiju učinio najmoćnijom državom na Jugoistoku Evrope, što je njegovom unuku Dušanu omogućilo da nastavi ekspanziju i stvori srpsko carstvo. Na Saboru u Deževu 1282. presto mu je na osnovu sporazuma ustupio stariji brat Dragutin, koji je zadržao severne krajeve Srbije. Osvojio je znatan deo vizantijske teritorije, preneo prestonicu u Skoplje i nameravao da srpsku državu širi prema Egejskom moru. Bio je u neprijateljstvu s Vizantijom do 1299. kada se oženio vizantijskom princezom Simonidom. Bogati rudnici srebra donosili su mu obilna sredstva za naoružanje i opremanje jake vojske i omogućili su mu da pomaže razvoj umetnosti kao i veliku graditeljsku aktivnost širom Srbije (Gračanica, Studenica, Banjska, Nagoričino i druge). Po predanju podigao je 40 hramova, između ostalog i u Bariju (Italija) i u Jerusalimu.
1811. – Rođen je francuski socijalista-utopista Žan Žozef Šarl Luj Blan, koji je tvrdio da socijalističko društvo može biti stvoreno mirnim putem, uz pomoć države, osnivanjem „zadružnih radionica“ i zemljoradničkih komuna. Dela: „Organizacija rada“, „Istorija deset godina, 1830-1840.“, „Istorija Francuske revolucije“.
1814. – Prvi parni ratni brod „Fulton“, koji je konstruisao Robert Fulton, isplovio je iz Njujorške luke.
1888. – U Carigradu je potpisana Konvencija o Sueckom kanalu, prema kojoj „Kanal treba da bude slobodan i otvoren za sve trgovačke i ratne brodove bez obzira na zastavu, kako za vreme rata tako i u miru“. To je poštovano, osim u ratu, kad je Kanal zatvaran za neprijatelje Velike Britanije, tada „tutora“ Egipta koji je samo formalno bio sastavni deo Turske.
1889. – Umro je ruski pisac, književni kritičar i estetičar Nikolaj Gavrilovič černiševski, koji je stvorio sopstveni estetički sistem i snažno uticao na rusku književnost u 19. veku. Zbog propagiranja ideja seljačke revolucije i utopijskog socijalizma prognan je u Sibir. U disertaciji „Estetički odnos umetnosti prema stvarnosti“ je insistirao na društvenoj ulozi književnosti, ne zanemarujući pritom analizu umetničkih elemenata književnog dela. U romanu „Šta da se radi“ je vatreno propagirao socijalističko-utopijske poglede na probleme braka, porodice, emancipacije žene i društvenih ideala. Ostala dela: „Ogledi o Gogoljevom periodu ruske književnosti“, „Književno-kritički članci“, „Rus na randevuu“.
1897. – Rođen je nemački ratni zločinac Jozef Gebels, ministar propagande Trećeg rajha.
1910. – Rođen je engleski filozof Džuls Alfred Ejer, čija je knjiga „Jezik, istina i logika“ svojevrstan manifest logičkog pozitivizma. Ostala dela: „Zasnivanje empirijskog znanja“, „Problem saznanja“, „Pojam osobe“.
1911. – Umro je američki novinar mađarskog porekla Džozef Pulicer, začetnik „žute štampe“, iz čije se fondacije svake godine dodeljuje „Pulicerova nagrada“ za novinarstvo, karikaturu, američku istoriju, poeziju, dramu, roman i muziku. Emigrirao je mlad u SAD, učestvovao u Američkom građanskom ratu i biran je u Kongres. Bio je vlasnik listova „Vrld“ i „Ivning Vrld“ u Njujorku i „Post-Dispeč“ u Sent Luisu. Na Kolumbija univerzitetu osnovao je 1903. prvu novinarsku školu.
1918. – Hrvatski sabor je posle raspada Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu proglasio otcepljenje Hrvatske, Slavonije i Dalmacije od Habzburške monarhije radi priključenja Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, što je propraćeno velikom manifestacijom ispred zgrade Sabora u Zagrebu.
1923. – Turska je proglašena republikom, a general Mustafa Kemal Ataturk postao je prvi predsednik Republike Turske. Zvanje Ataturk – otac Turaka, Kemal je dobio od Skupštine Turske tek kasnije 1930.
1929. – Krah Njujorške berze, poznat kao „crni utorak“, označio je početak velike krize američke privrede tokom koje su pale pod stečaj mnoge krupne banke i najmoćnije kompanije, a hiljade sitnih poslovnih ljudi doslovno je ostalo bez ičega. Bilo je to vreme čestih samoubistava poslovnih ljudi i opšteg beznađa. Industrijska proizvodnja pala je u razvijenim zemljama na nivo s početka veka, a bez posla je ostalo 26 miliona ljudi.
1936. – U prvom vojnom udaru u arapskom svetu, general Bakr Sidki oborio je iračku vladu.
1950. – Umro je švedski kralj Gustav V, koji je tokom vladavine od 1907. do smrti uspešno obezbedio neutralni status Švedske tokom oba svetska rata.
1956. – Iskoristivši francusko-britanski napad na Egipat, izraelska armija je prodrla na Sinaj i brzo porazila slabe egipatske snage. Rat koji su dve zapadne zemlje povele radi zaštite političkih i ekonomskih interesa na Suecu završen je početkom novembra, posle intervencije UN i oštrih upozorenja Sovjetskog Saveza i SAD.
1957. – Diktator Fulhensio Batista suspendovao je kubanski ustav.
1962. – SAD su obustavile pomorsku blokadu Kube na zahtev generalnog sekretara UN U Tanta. SAD su blokirale Kubu zbog instaliranja sovjetskog raketnog oružja na ostrvu, čime je izazvana Karipska kriza, okončana prethodnog dana sporazumom američkog i sovjetskog lidera Džona Kenedija i Nikite Hruščova o povlačenju raketa i obustavi blokade.
1964. – Ujedinjena Republika Tanganjika i Zanzibar promenila je naziv u Tanzanija.
1988. – Prvi sovjetski raketoplan „Buran“ poleteo je sa Zemlje.
1996. – U Beču je održana aukcija oko 8.000 slika, skulptura i ostalih umetničkih dela koje su od austrijskih Jevreja u Drugom svetskom ratu oteli austrijski i nemački nacisti, a prihod je namenjen ljudima koji su preživeli holokaust.
1998. – Veteran američke astronautike Džon Glen je u 77. godini života spejs šatlom „Diskaveri“ ponovo poleteo u kosmos, 36 godina posle njegove prve kosmičke misije.
2002. – Državni tužilac podigao je optužnicu zbog izborne prevare protiv predsednika Nikaragve Enrikea Bolanosa i potpredsednika Hosea Risa, što je prvi slučaj u istoriji te centralnoameričke zemlje da je krivično delo stavljeno na teret šefa države za vreme trajanja njegovog mandata.
2004. – Predsednici država ili vlada i ministri spoljnih poslova 25 zemalja članica Evropske unije potpisali su u Rimu Ustav EU, koji je trebalo da, u roku od dve godine, ratifikuju sve zemlje članice EU.
2006. – Prilikom pada nigerijskog aviona sa više od 114 putnika i članova posade koji se srušio nedugo posle poletanja sa aerodroma u Abudži, glavnom gradu Nigerije, preživelo je 9 osoba. Među poginulima nalazio se i duhovni lider muslimana u toj zemlji Muhamadu Makido, sultan severne države Sokoto, njegov sin, kao i sin bivšeg predsednika Nigerije Šehua Šagarija, koji se na vlasti nalazio od 1979-1983.
