1751. – Rođen je engleski pisac i političar irskog porekla Ričard Brinsli Batler Šeridan, čije se komedije naravi odlikuju izvrsnim komičnim tipovima i duhovitim đalogom. Kao član britanskog parlamenta od 1780. do 1812. proslavio se kao sjajan orator. Dela: komedije „Škola ogovaranja“, „Suparnici“, „Kritičar“.
1762. – Rođen je francuski pisac Andre de Šenije, jedan od najvećih klasičnih pesnika 18. veka, ali su ga zbog snage osećanja i povremeno ličnog tona mnogi romantičari smatrali svojim pretečom. Bio je sjajno obrazovan, a u majčinom salonu rano je došao u dodir s najboljim klasičarima tog doba. U uverenju da se nove misli najbolje mogu iskazati u formi antičkih tekstova, pisao je nadahnute elegije, himne, ode, pesme. Pozdravio je početak Francuske revolucije, ali se kao legalista odupirao revolucionarnom teroru, pišući oštre satirične stihove. Pogubljen je na giljotini 1794. dan pre pada jakobinskog vođe Maksimilijana Robespjera. Dela: pesme „Poslanica o svojim delima“, „Hermes“, „Amerika“, „Mlada Tarantinka“, „Nera“, „Slepac“, „Mlada zatočenica“, „Jambi“.
1830. – Umro je mitropolit i pisac Petar I Petrović Njegoš. U kalendar svetih Srpske pravoslavne crkve upisan je pod imenom Sveti Petar Cetinjski. Na mestu mitropolita nalazio se gotovo pola veka. Predvodio je otpor Turcima i Francuzima, mirio je zavađena plemena i iskorenjivao krvnu osvetu koja je u njegovo vreme bila sveprisutna među Crnogorcima. Održavao je prisne veze s voždom Prvog srpskog ustanka Karađorđem, podržavajući svim sredstvima njegovu borbu. Molio je ruski dvor da pomogne oslobođenje i ujedinjenje svih Srba. Još za života narod ga je smatrao za svetog. Napisao je znatan broj poslanica (veoma značajnih za kulturnu istoriju Srba u Crnoj Gori, kao i za etnografiju) i pesama u epskom stilu, kao i „Istoriju Crne Gore“.
1839. – Rođen je francuski slikar engleskog porekla Alfred Sisle, jedan od osnivača impresionizma. Slikao je pejzaže, obično ulice pod snegom i prizore iz prirode u lirskom intimističkom maniru, s naglašenom notom životnog optimizma. Posebno ga je privlačilo slikanje reka, pri čemu je najviše istraživao svetlosne efekte.
1864. – Potpisan je Bečki mir kojim je Danska prinuđena da Pruskoj prepusti pokrajine Šlezvig, Holštajn i Lauenburg.
1869. – Izvođenjem alegorijske slike đorđa Maletića „Posmrtna slava kneza Mihaila“, u Beogradu je otvoreno Narodno pozorište. Gradnja je 1851. trebalo da započne na Zelenom vencu, ali je obustavljena zbog nepogodnog terena i novčanih poteškoća. Tek 1868. posle gostovanja novosadskog pozorišta, knez Mihailo Obrenović doneo je odluku o podizanju zdanja pozorišta na placu kod Stambol kapije, koje je, najverovatnije prema projektu Aleksandra Bugarskog, završeno za godinu i po dana. Kamen temeljac u julu 1868. svečano je položio kralj Milan Obrenović (tada knez). Prvi upravnik nacionalnog srpskog teatra u Beogradu bio je Jovan đorđević, književnik, profesor, novinar, vaspitač potonjeg kralja Aleksandra Obrenovića. đorđević je inače i autor teksta srpske himne – „Bože pravde“.
1871. – Rođen je francuski pisac Pol Valeri, izuzetan stilista, jedan od najvećih evropskih liričara 20. veka, član Francuske akademije, Međunarodnog instituta intelektualne saradnje pri Društvu naroda u Ženevi i počasni doktor mnogih univerziteta. Nastavio je poeziju simbolista, dajući joj nove misaone tonove i strožu formu. Dela: poeme „Mornarsko groblje“, „Mlada Parka“, eseji „Uvod u metod Leonarda da Vinčija“, „O plesu“.
1874. – Rođen je srpski etnolog i antropogeograf Jovan Erdeljanović, član Sprske kraljevske akademije, profesor Beogradskog univerziteta. Objavio je veliki broj radova na srpskom i stranim jezicima, među kojima su posebno značajna proučavanja plemenskog života u Crnoj Gori. Dela: „Postanak plemena Piperi“, „Etničko srodstvo Bokelja i Crnogoraca“, „Etnička prošlost i formiranje crnogorskih plemena“, „Kuči“, „Bratonožići“, „Stara Crna Gora“, „Tragovi najstarijeg slovenskog sloja u Banatu“, „O poreklu Bunjevaca“, „Makedonski Srbi“, „O počecima vere i drugim etnološkim problemima“.
1885. – Rođen je američki pisac Ezra Paund. Vrhunski poeta, jedan je od utemeljivača pesničke imažinističke škole. Javno je izražavao podršku italijanskom fašizmu, pa mu je 1945. suđeno zbog veleizdaje. Proglašen je psihički bolesnim i 13 godina proveo je u ustanovi zatvorenog tipa, ali se nikada nije pokajao i zadržao je svoja ekscentrična uverenja i kasnije. Poezijom obeleženom velikom učenošću, individualizmom, nedostatkom smisla svojstvenom „izgubljenoj generaciji“ posle Prvog svetskog rata i širokom slobodom forme, više od bilo kojeg modernog pesnika unapredio je metričku formu engleskog jezika. Njegovo remek delo su „Cantos“, teško i složeno štivo, sastavljeno je od niza nezavisnih pesama, objavljivano do smrti 1972. Prevodio je i adaptirao latinske, kineske, japanske, provansalske i francuske pesnike. Objavio je i više kritičkih knjiga: „Duh romantike“, „Kritički eseji“, „Kako da čitamo esej“, „Džeferson i/ili Musolini“.
1902. – Umro je srpski kompozitor i pijanist Jovan Paču. Školovao se u rodnoj Subotici, u Pragu i Pešti. Bio je učenik Bedžiha Smetane. Uporedo s muzičkim obrazovanjem završio je i medicinu. Smatran je muzičkim virtuozom. Romantik, srpski patriota, izrazito salonski bidermajerski kompozitor. Mnoge narodne i građanske melodije harmonizovao je za hor i klavir. Bio je i plodan publicista. Dela: „ćansonette serbe“, „Bez tebe draga“, „Prag je ovo milog srpstva“, „čuj Dušane“, „Svetosavska pesma“.
1905. – Ruski car Nikolaj II Romanov ponudio je „Oktobarskim manifestom“ šire biračko pravo i izabranu skupštinu (Duma) sa zakonodavnim ovlašćenjima. Zakonski predlozi su od tada morali biti potrvđeni i od strane Dume. Do tada u Rusiji nije bilo elemenata parlamentarizma.
1905. – U Beogradu je osnovano kulturno-umetničko društvo „Abrašević“, nazvano po srpskom piscu Kosti Abraševiću. Istoimena društva osnovana su i u nizu drugih gradova, ali je njihov rad zabranjen u vreme Šestojanuarske diktature 1929. Mnoga su obnovljena posle Drugog svetskog rata.
1910. – Umro je švajcarski filantrop Žan Anri Dinan, tvorac ideje o Crvenom krstu, jedan od osnivača Međunarodnog komiteta Crvenog krsta 1863. dobitnik Nobelove nagrade za mir 1901. Iskustvo iz bitke kod Solferina 1859. kad je organizovao pomoć ranjenicima, navelo ga je da 1864. predloži konvenciju prema kojoj se u ratu moraju poštedeti bolesni i ranjeni i sanitetsko osoblje. Pao je u zaborav i bedu i tek u dubokoj starosti doživeo je priznanje za ogroman filantropski rad. Kao priznanje za posebne zasluge za rad Crvenog krsta, 1965. ustanovljena je „Medalja Anri Dinan“, najviše odlikovanje Međunarodnog komiteta Crvenog krsta. Dela: „Sećanje na Solferino“, „Međunarodno bratstvo i milosrđe za vreme rata“.
1918. – Kapitulacijom Turske, koja je u Prvi svetski rat ušla 1914. na strani Centralnih sila, prestala je da postoji Osmanska imperija. Na osnovu akta o kapitulaciji, Turska je morala da raspusti vojsku, otvori pobednicima prolaz kroz Crno more, pristane na okupaciju Carigrada i Bosforskog moreuza, povuče se iz Arabije, Mesopotamije, Sirije, Jermenije i dela Kilikije. Saveznici su tada Turskoj nametnuli i mnoge druge neprijatne obaveze ali je Kemal Paša Ataturk odbio poslušnost i uspešno je ustanovio novu tursku državu, rušenjem i monarhije i kalifata.
1918. – Slovačka je proglasila otcepljenje od Mađarske i ujedinjenjem s češkom formirala čehoslovačku, prvu državu stvorenu posle raspada Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu.
1922. – Posle „Marša na Rim“, kojim su fašisti zaplašili režim i dvor, Benito Musolini formirao je vladu.
1932. – Rođen je francuski filmski režiser Luj Mal. Njegovi filmovi prožeti su izrazitim intelektualizmom. Filmovi: „Lift za gubilište“, „Ljubavnici“, „Zaza u Metrou“, „Privatan život“, „Viva Marija“, „Kalkuta“, „Lakom Lisjen“, „Crni mesec“, „Atlantik siti“.
1938. – Orson Vels je na njujorškom radiju CBS objavio radio igru „Rat svetova“ na osnovu teksta Herberta Džordža Velsa. Napad takozvanih Marsovaca na Zemlju prikazan je tako uverljivo da su milioni Amerikanaca pomislili da je reč o stvarnom događaju, što je izazvalo neverovatan haos i paniku u tom delu SAD.
1967. – Prvi put u istoriji kosmonautike sovjetski naučnici su letilicama „Kosmos-186“ i „Kosmos-188“ izveli spajanje i razdvajanje veštačkih satelita.
1973. – Pušten je u saobraćaj most na Bosforu koji povezuje evropski i azijski deo Istambula.
1975. – Kod Praga se srušio avion DC-9 jugoslovenske kompanije „Inex-Adria“, u kojem je poginulo 75 putnika, čehoslovačkih turista koji su letovali na Jadranu.
1975. – Teško bolesnog Franciska Franka na čelu Španije zamenio je princ Huan Karlos, kojeg je za tron pripremao sam dugogodišnji diktator. Odmah nakon stupanja na presto Huan Karlos je uveo demokratiju.
1995. – Na referendumu o nezavisnosti kanadske provincije Kvebek, minimalnom većinom pobedili su protivnici otcepljenja.
1998. – U požaru u makedonskom klubu – iznajmljenom za tu priliku kurdskoj omladini – u švedskom gradu Geteborg poginulo je 63 ljudi.
2006. – Tokom napada pakistanske vojske na islamsku versku školu u mestu Kar u severoistočnoj provinciji Kunar, na granici sa Avganistanom, poginulo je 80 lica. Napadnuta verska škola bila je korišćena za obučavanje protalibanskih terorista.
2007. – Umro je Srđan Mrkušić, legendarni golman Crvene zvezde. Mrkušić je jedan od osnivača Crvene zvezde i jedan od najboljih golmana u istoriji tog kluba. Fudbalsku karijeru započeo je u splitskom Hajduku 1934. Dve godine kasnije prešao je u Beograd, gde je branio za BSK, a potom i za Crvenu zvezdu. Za reprezentaciju Kraljevine Jugoslavije debitovao je 23. marta 1941. na utakmici sa Mađarskom. Dres državnog tima oblačio je 11 puta, a branio je na Svetskom prvenstvu u Brazilu 1950. Profesionalnu karijeru završio je 1955. u Crvenoj zvezdi, u kojoj je kasnije bio aktivan član Skupštine Kluba.
