1493. – Španski moreplovac Kristifor Kolumbo otkrio je ostrvo Dominika u Malim Antilima.
1534. – Engleski parlament priznao je crkvenu vlast kralju Henriju VIII, koji je posle raskida s rimokatoličkom crkvom postao poglavar novoustanovljene anglikanske crkve. Poglavar anglikanske crkve je tradicionalno monarh, čak i ako je u pitanju žena. Prethodno je papa odbio da poništi kraljev brak s Katarinom Aragonskom, što je izazvalo prekid odnosa Rima i Londona. Henri VIII se ženio više puta posto nije imao muškog naslednika.
1706. – Italijanski grad Abruci razoren je u zemljotresu u kojem je poginulo 15.000 ljudi.
1801. – Rođen je italijanski kompozitor Vinčenco Belini. Negovao je stil poznat kao belkanto. Stvarao je operska dela izražajne melodike i bogatog kolorita. Dela: opere „Norma“, „Pirat“, „Zaira“, „Kapuleti i Monteki“, „Mesečarka“, „Puritanci“.
1839. – Britanske fregate potopile su kod Kantona nekoliko kineskih džunki, čime je Velika Britanija otpočela Prvi opijumski rat protiv Kine, okončan kineskim porazom 1842. posle čega je Peking prinuđen na velike trgovinske ustupke i ustupanje Hongkonga (britanski naziv bio je Viktorija) Ujedinjenom Kraljevstvu.
1852. – Rođen je japanski princ Mucuhito, od 1867. car Meiđi, tokom čije je vladavine do 1912. Japan preobražen u moćnu modernu državu, uz začetke imperijalne ekspanzije. Premestio je prestonicu iz Kjota u Edo, koji je preimenovan u Tokio.
1883. – Ugušena je Timočka buna koju su vođe Narodne radikalne stranke podigle protiv režima kralja Milana Obrenovića. Oružana pobuna je bila motivisana protivljenjem da se reorganizije vojska. Kralj Milan tada je odlučio da uvede modernu stajaću vojsku umesto dotadašnje takozvane narodne vojske koja je bila neefikasna. Seljaci su sa jedne strane izbegavali vojnu obavezu, a pri tom nisu hteli da predaju oružje koje je po ustrojstvu tzv. narodne vojske držano u kućama. Prikupljanje oružja bilo je povod za pobunu. Preki sud je tada osudio na smrt 21 vođu ustanka, a mnoge na dugogodišnju robiju. Smrtna kazna je izrečena i radikalskim prvacima Nikoli Pašiću i Aci Stanojeviću,ali su oni pobegli u inostranstvo. Većinu je Kralj Milan kasnije pomilovao.
1901. – Rođen je francuski pisac i političar Andre Malro, učesnik Kineske revolucije, Španskog građanskog rata, komandanat u francuskom Pokretu otpora u Drugom svetskom ratu, član Francuske akademije i ministar kulture od 1959. do 1969. U delima je u duhu angažovane umetnosti analizirao idejne, moralne, socijalne i političke dileme i probleme savremenog čovečanstva. Dela: romani „Kraljevski put“, „Ljudska sudbina“, „Altenburški orasi“, „Nada“, eseji „Iskušenje Zapada“, „Imaginarni muzej“, „Umetničko stvaranje“, „Ogled o Goji“, „Metamorfoza bogova“, „Glasovi tišine“, memoarski spisi „Antimemoari“ („Hrastovi koje obaraju“, „Posmrtne besede“).
1903. – Kolumbijska provincija Panama se – posle pobune koju su inscenirale SAD i uplovljavanja u kolumbijske vode američke krstarice „Nešvil“ – odvojila od Kolumbije i proglasila nezavisnost. SAD su režirale pobunu kako bi jeftinije došle do zone kanala kada je odlučeno da se on definitivno dovrši. Prvi brod prošao je Panamskim kanalom avgusta 1914.
1906. – Nemački psihijatar Alojz Alchajmer objavio je izveštaj pod naslovom „O čudnoj bolesti korteksa“. Po njemu je kasnije nazvana bolest koju je otkrio. Njegove kolege nisu odmah shvatile važnost njegovog otkrića, ali jedan vek kasnije Alchajmerovo ime priznato je i poznato u celom svetu.
1912. – Rođen je Alfredo Štresner. Dugogodišnji diktator Paragvaja. Sin nemačkog imigranta i paragvajske seljanke, vladao je 35 godina, od 1954. kada je došao na vlast državnim udarom, do svrgavanja vojnim pučem 1989. Štresner je decenijama pružao utočište visokim nacističkim oficirima posle Drugog svetskog rata, kao i diktatorima iz Latinske Amerike, poput Anastasija Somoze iz Nikaragve. Umro je u emigraciji u Braziliji.
1918. – Predstavnici austrougarske vojske potpisali su kapitulaciju u Prvom svetskom ratu, što je bio poslednji državni akt 700-godišnje Habzburške monarhije.
1918. – Na ratnim brodovima u Kilu izbila je pobuna nemačkih mornara koji su pohapsili oficire, obrazovali vojnička veća, povezali se s radnicima i stvorili radnička i vojnička veća kao organ revolucije i privremene vlasti. Nemačka skupština razvlastila je ta veća 6. februara 1919.
1946. – Posle poraza u Drugom svetskom ratu, u Japanu je vlast prešla sa cara na japansku skupštinu. Japanci su veoma teško prihvatali promene ove vrste pošto je car (mikado) u Japanu smatran za božanstvo.
1954. – Umro je francuski slikar i vajar Anri Matis, osnivač fovističkog pravca, koji je snažno uticao na evropsko slikarstvo 20. veka. U početku je bio pod uticajem Gistava Moroa, kasnije Pola Sezana i Pola Gogena, ali je od 1905. formirao lični izraz. Najviše je slikao ženske figure (odaliske) i mrtvu prirodu, ali i predele, kompozicije i nacrte za baletske dekore i kostime. Inspirisao se orijentalnim motivima, ćilimima i minijaturama. Radio je i bakroreze, drvoreze i litografije. često se vraćao skulpturi, u početku pod uticajem Ogista Rodena.
1957. – Sovjetski Savez je lansirao „Sputnjik Dva“, prvi satelit sa živim bićem, u kojem se nalazila keruša „Lajka“.
1961. – Generalna skupština Ujedinjenih nacija jednoglasno je za generalnog sekretara svetske organizacije izabrala burmanskog diplomatu U Tanta, posle smrti u avionskoj nesreći njegovog prethodnika Šveđanina Daga Hamaršelda.
1964. – Demokrata Lindon Džonson postao je predsednik SAD, nadmoćno pobedivši kandidata Republikanske stranke Barija Goldvotera.
1970. – Umro je kralj Jugoslavije Petar II Karađorđević, prvorođeni sin Kralja Aleksandra I i Kraljice Marije. Rođen je u Beogradu. Kumovi na krštenju bili su mu Kralj Džordž Šesti i Kraljica Elizabeta. Posle osnovnog obrazovanja, na Dvoru, pohađao je školu u Engleskoj, iz koje se vratio posle atentata na njegovog oca 1934. Pošto je imao svega 11 godina, upravljanje zemljom preneto je na Namesništvo koje se sastojalo od tri regenta, među kojima je bio i njegov stric Princ Pavle Karađorđević. Posle državnog udara 27.marta 1941. proglašen je kraljem. Zajedno s vladom emigrira, prvo u Grčku i Palestinu, a zatim u Egipat. U junu 1941. stigao je u Englesku, gde je prihvaćen kao simbol protivljenja nacizmu. Nikada se više nije vratio u zemlju pošto je posle Drugog svetskog rata u Jugoslaviji uveden komunistički režim. Umro je u Denveru (SAD), a sahranjen je u crkvi Svetog Save u Libertvilu. Jedini je kralj neke zemlje sahranjen u Sjedinjenim Državama. Napisao je memoare: „Život jednog kralja“.
1970. – Kandidat Fronta narodnog jedinstva Salvador Aljende – kao prvi marksista u zapadnoj hemisferi izabran na slobodnim izborima – preuzeo je dužnost predsednika čilea. Ubijen je 1973. u državnom udaru, kojim je uz pomoć SAD vlast prigrabio general Augusto Pinoče.
1975. – U Bangladešu je grupa oficira oborila predsednika Kandakara Muštaka Ahmeda, koji je i sam prigrabio vlast državnim udarom tri meseca pre toga, ali je već 7. novembra izvršen još jedan državni udar i vlast je preuzeo Ziaur Rahman.
1978. – Ostrvo Dominika u Malim Antilima, do tada britanska kolonija, postalo je nezavisna država.
1986. – Žoakim Šisano izabran je za predsednika Mozambika posle smrti u avionskoj nesreći Samore Mašela.
1991. – U Grubišnom polju u zapadnoj Slavoniji hrvatska vojska razorila je, spalila i opljačkala 18 sela i proterala Srbe.
1992. – Kandidat Demokratske stranke Bil Klinton pobedio je na izborima za predsednika SAD dotadašnjeg šefa države republikanca Džordža Buša.
1996. – Umro je bivši samoproglašeni centralnoafrički car Žan Bedel Bokasa, koji je na vlast došao vojnim udarom 1966. proglasio se 1972. doživotnim predsednikom, a 1976. carem. Vojnim udarom srušio je bliskog rođaka, predsednika Davida Daka, a 1977. za ceremoniju krunisanja utrošio je četvrtinu nacionalnog proizvoda zemlje, promenivši naziv Centralnoafrička republika u Centralnoafričko carstvo. Njegovu vladavinu obeležila je ekstravagancija, rasipanje državne imovine i zločini nad sopstvenim narodom. S vlasti ga je 1979. zbacio bivši predsednik Dako, koji je potom ukinuo takozvano carstvo.
2002. – Na prevremenim parlamentarnim izborima u Turskoj, raspisanim posle raspada tročlane vladajuće koalicije, ubedljivu pobedu odnela je islamistička – Partija pravde i razvoja, Tajipa Erdogana.
2004. – Hamid Karzai je zvanično proglašen pobednikom istorijskih izbora za predsednika Avganistana. Tokom prethodne tri godine Karzai je bio na čelu privremene vlade, obrazovane nakon što su SAD, krajem 2001. godine, srušile talibanski režim u Kabulu.
2007. – U Pakistanu je proglašeno vanredno stanje od strane predsednika Mušarafa uoči ključne odluke vrhovnog suda o prihvatanju ili odbacivanju njegove pobede na izborima, koji su prethodno održani u atmosferi nasilja od strane islamskih ekstremista. Mušaraf je na vlast došao pučem 1999.
