1307. – Švajcarski kantoni proglasili su da ne priznaju vlast Habzburga – što je bio začetak kasnije švajcarske države.
1650. – Rođen je engleski kralj Vilijam III, koji je tokom vladavine od 1689. do 1702. pomagao jačanje građanskih i poslovnih krugova i uopšte kapitalističku privredu. Pod njegovom vlašću Engleska je ponovo zauzela Irsku.
1847. – Umro je nemački kompozitor i dirigent Feliks Mendelson, osnivač konzervatorijuma u Lajpcigu, istaknuti predstavnik romantizma. Kao pijanista debitovao je u devetoj godini, u 15. je napisao prvu simfoniju, a u 16. majstorsko delo, scensku muziku za „San letnje noći“. Sa uspehom se ogledao u svim muzičkim oblastima sem u operi. Dela: simfonije „Škotska“, „Italijanska“, uvertira „Hebridi“ ili „Fingalova pećina“, klavirska kompozicija „Pesme bez reči“, oratorijumi „Paulus“, „Elijas“, „Koncert za violinu i orkestar u e-molu“, solo pesme, kamerna muzika.
1890. – U Londonu je otvorena prva linija podzemne električne železnice u svetu – metro. Prvi metro na evropskom kontinentu bio je budimpeštanski otvoren 1896.
1908. – Umro je srpski književnik, akademik Milan Milićević, istoričar, etnograf, folklorista, pedagog, prevodilac. Bio je član Srpske kraljevske akademije od njenog osnivanja. Po osnovnom obrazovanju bogoslov, decenijama je bio visoki činovnik Ministarstva prosvete. Napisao je niz etnografsko-geografsko-istorijskih radova. Glavna dela: „Kneževina Srbija“, „Kraljevina Srbija“, „Knez Miloš u pričama“, „Karađorđe u govoru i tvoru“, „Pomenik znamenitih ljudi srpskog naroda novijega doba“, „Život Srba seljaka“, „Uspomene“. Literarna dela: „Zimnje večeri“, „Letnje večeri“, „Međudnevnica“.
1918. – U Prvom svetskom ratu je poginuo engleski pisac Vilfred Oven, čija je poezija najsnažnija osuda ratnih zverstava. Znatno je uticao na moderne engleske pesnike, posebno na Vistena Hjua Odna i Stivena Spendera.
1918. – Sile Antante saglasile su se u Prvom svetskom ratu sa uslovima kapitulacije Nemačke, zasnovanim na „14 tačaka“ predsednika SAD Vudroa Vilsona.
1921. – Japanski predsednik vlade Takaši Hara ubijen je u atentatu.
1922. – U dolini kraljeva kod Luksora u Egiptu engleski arheolog Hauard Karter otkrio je grob faraona Tutankamona.
1931. – Društvo naroda optužilo je Japan zbog agresije na Mandžuriju (Mandžukuo), a napuštanje te organizacije u martu 1933. usledilo je kao odgovor Japana na osudu od strane svetske javnosti.
1939. – Na zahtev predsednika Frenklina Ruzvelta, Kongres SAD je doneo zakon o prodaji ratnog materijala na osnovu principa „plati pa nosi“, što je bio prvi korak SAD na putu ulaska u Drugi svetski rat. U martu 1941. taj zakon je zamenjen novim – o zajmu i najmu – s još većim povlasticama zemljama koje su se borile protiv nacizma.
1942. – Britanska Osma armija generala Bernarda Montgomerija potukla je u Drugom svetskom ratu u egipatskoj pustinji kod gradića El Alamejn nemačko-italijanske snage (Afrički korpus generala Ervina Romela), gotovo ga uništivši posle 12 dana ogorčenih borbi. četiri dana potom usledilo je iskrcavanje saveznika u severnoj Africi posle kojeg su u maju 1943. potpuno slomljene snage sila Osovine u Africi.
1950. – Doneta je Evropska konvencija o ljudskim pravima.
1952. – Republikanac Dvajt Ajzenhauer, bivši general, pobedio je na izborima za predsednika SAD, na tom mestu nalazio se tokom dva četvorogodišnja mandata. Znatno je uticao na zahuktavanje trke u naoružanju u periodu „hladnog rata“.
1956. – Umro je srpski arheolog Miloje Vasić, jedan od osnivača arheologije u Srbiji, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. Njegovo životno delo je otkopavanje preistorijskog naselja Vinča. Na osnovu toga postavio je tezu da podunavska kultura potiče iz Sredozemlja (egejska kultura) i prednje Azije, a ne iz nordijskih zemalja. Objavio je više od sto naučnih radova. Dela: „Preistorijska Vinča“, „Arhitektura i skulptura u Dalmaciji“, „Žiča i Lazarica“, „Jonska kolonija Vinča“.
1956. – Sovjetska armija ugušila je pobunu u Mađarskoj, a umesto Imre Nađa, koji je sklonište potražio u ambasadi Jugoslavije, predsednik vlade je postao Janoš Kadar.
1966. – Najgore poplave u istoriji Italije pogodile su trećinu njene teritorije, štete su bile ogromne. U Firenci je tada znatno oštećeno kulturno blago tog drevnog grada.
1976. – Velika Britanija je predložila nezavisnost Južne Rodezije (sadašnji Zimbabve) pod vladavinom crnačke većine od 1. marta 1978. Do 1965. ta zemlja je bila britanska kolonija, od tada na njenom čelu se nalazila bela manjina. Bio je to sistem ustrojen po uzoru na Južnoafričku republiku. Od aprila 1980. zemlja je međunarodno priznata pod imenom Zimbabve i pod vlašću crnog lidera Roberta Mugabea.
1979. – Islamski studenti u Teheranu okupirali su ambasadu SAD, čija su 52 službenika potom 444 dana držali kao taoce, tražeći izručenje zbačenog šaha Reze Pahlavija, koji se u to vreme nalazio u bolnici u Kairu neizlečivo bolestan.
1980. – Za predsednika SAD izabran je republikanac Ronald Regan, koji je na položaju ostao dva mandata, pošto je dobio i izbore 1984.
1983. – U Libanu je poginulo više od 40 izraelskih vojnika, u detonaciji kamiona punog eksploziva koju je izazvao islamski terorista-samoubica.
1984. – Prvi slobodni izbori u Nikaragvi završeni su pobedom Sandinističkog fronta koji je osvojio 68 odsto glasova.
1995. – Ubijen je izraelski predsednik Jicak Rabin, u trenutku dok je napuštao mirovni miting u Tel Avivu. Bio je šef vlade od 1974. do 1977. i od juna 1992. dok ga revolverskim hicima nije usmrtio jevrejski student Jigal Amir. Od 1940. se kao član ilegalnog jevrejskog pokreta Palmah borio protiv britanske kolonijalne uprave u Palestini i francuskih (višijevskih) trupa 1941. u Siriji. U ratu 1948. komandovao je brigadom. General i načelnik generalštaba postao je 1964. i imao je istaknutu ulogu u nanošenju teškog poraza Arapima u ratu 1967. ali je posle ponovnog preuzimanja vlasti 1992. postao arhitekta mirovnog procesa na Bliskom istoku i izmirenja s Arapima. To je izazvalo gnev izraelskih nacionalista, posebno politika prepuštanja Palestincima teritorija zauzetih u ratu 1967. (Zapadna obala, pojas Gaze, Golanska visoravan).
