Foto: arhiva CO Frankfurt
Praznik Svetog Save u Frankfurtu na Majni, proslavljen je liturgijskim sabranjem. Svetu liturgiju u hramu Vaskrsenja Gospodnjeg služili su svi frankfurtski parosi: protojerej-stavrofor Simon Turkić, protonamesnik Neđeljko Đokić, protojerej Slobodan Tijanić i parohijski đakon Slađan Marinković. Uz poštovanje propisanih mera proslava velikog praznika je prošla dostojanstveno. Nastavnice srpske dopunske škole su sa đacima pripremile poseban onlajn program, film, uz dosta recitacije posvećenih u slavu i čast Svetom Savi. Protojerej-stavrofor Simon Turkić održao je besedu. Prenosimo deo o Svetome Savi:
Jedan mali dečak pre malo više od osamsto godina zavoli iznad svega Gospoda Hrista.
On je kao malen razumeo da mu je oca, kog je voleo, najviše podario Onaj Koji Stefana još više voli od njega.
Njegovo najsvetije živo biće, majku Anu, koja je bila odraz otmenosti i lepote anđeoske duše darovao je Gospod Isus i voli je više od njega.
Dva brata Vukana i Stefana, dva mu oka u glavi za koje bi sve dao, podario im život Spas Gospod.
I kada su mu i otac i majka i braća govorili s ljubavlju ,,čado Rastko“, jer im je svima bio najdraži; ko’ Sveti Jovan apostol i Bogoslov Hristu, on je čuo Isusa Hrista tihi glas, ,,prevozljubljeni, čado“… I ujutro kad bi ga pre zore budilo srce prepuno dara blagodati Svetoga Duha, taj svečudesni dečak koji je možda bio najsličniji dečaku Isusu u tom dečačkom uzrastu, budio je oca svog kom se uvek divio i mati svoju koja mu je bila kao oltar čista i lepa i brata dva, dva goluba i sokola: ,,Hajmo, hajdemo, najdraži, jer maleni su trudovi naši i kratko nam je vreme da se obogatimo Ljubavlju Hristovom.“
Foto: arhiva CO Frankfurt
Tako krepak, krotak, smiren, dobar i svež dečak. Svetog dečaka Rastka slušali su i roditelji i braća, pa i svi pri domu Nemanjića i ustajali radosno na jutrenje i Svetu Liturgiju. I on je tu bio mali car koji im je svima sobom pokazivao večno blaženstvo i svedočio je dečak Rastko da je on svoj um, srce i dušu položio na Oslonac Koji neće popustiti.
Večiti cvrkut raja izbijao je iz njega i pratili su ga svi oko njega.
Sveti Rastko obuče se u rizu i postade Sveti Sava. Otac, čuvši sinov poziv na jutrenje jutrenja dubokog ostavi presto i ambiciju carstva zemaljskog i posta siromah, monah. Sveti Simeon koji još malo pa zamirotoči.
Sveta Ana koja beše Savino sunce na zemlji ostavi svilu i obuče grub skerlet i posta Sveta mati, monahinja Anastasija.
A braća, ko braća! Ko’ mladost koju je upregnuti teško kao mladog konja vranca što kopitima kopa zemlju. Smiri njihovu burnost i uzletelost Sava Simeonom Mirotočivim.
I Stefan Prvovenčani posta Simon Monah a nemirni Vukan Jovan monah.
Sava je oslonivši se sav na Oslonac Koji je Bog Isus Hristos sa Ocem i Duhom Svetim istim Osloncem zakrilio i prosvetio svoje najdraže.
Sav svoj narod je postavio na kamen vere. Temelj svoj Srbadiji postao je Oslonac Koji je Prevozljubljeni naš Spas Isus Hristos. I zato je naš narod Svetosavski priklonivši se i stavši na Oslonac Svetog Save svu svoju nadu i život zaklonio u Crkvi Svetog Save.
U Crkvu Hristovu, ,,Jednu, Svetu, Sabornu i Apostolsku“.
Zato je Srpska pravoslavna crkva do danas majka svakom Srbinu a Bog Otac svima Duhom Svetim. Zato svaki dečak i devojčica danas i sada i svugde, svako Srpče recituje u spomen Svetom Savi. Ljubeći ga, tog velikog Sveca koji je bio Svet još kao dečak.
I mi ovdje danas kličemo: ,,Da živimo svi u slozi Sveti Savo ti pomozi!
Počuj glas svog roda Srpskoga naroda!“
I mi sada, baš sada u ovo doba i vreme pandemije svoju glavu u Crkvi zaklanjamo, svoj život Hristu predajemo.
Oslonac nam je isti Svetom Savi.
Oslonac naš je neuvenjivi Venac slave Oca i Sina i Svetoga Duha.
Alfa i Omega.
Bog praotaca naših Avrama, Jakova i Josifa, Gospod Cara Lazara, Nikolaja Žičkog, Ave Justina, patrijarha Pavla, patrijarha Irineja, mitropolita Amfilohija, isti Spasitelj Sv. Save i svih nas ovde okupljenih pod duhovnim rukovođenjem našeg episkopa Grigorija.
Gospod Isus Hristos Kome priliči slava u sve vjekove. Amin. Srećna slava Sveti Sava
Foto: arhiva CO Frankfurt
