Danas je četvrtak, 17. decembar
1531. – Papa Klement VII naredio je da u portugalskoj prestonici Lisabonu otpočne delatnost inkvizicije.
1538. – Papa Pavle III isključio je iz rimokatoličke crkve engleskog kralja Henrija VIII, koji je prethodno sebe proglasio poglavarom Anglikanske crkve.
1718. – Engleska je objavila rat Španiji.
1749. – Rođen je italijanski kompozitor Domeniko čimaroza, autor živahnih bufo-opera rokoko stila, od kojih je najpoznatija „Tajni brak“. Napisao je i više oratorijuma.
1778. – Rođen je engleski hemičar Hamfri Dejvi, predsednik Kraljevskog učenog društva u Londonu, koji je pomoću elektrolize prvi dobio natrijum, kalijum i kalcijum u elementarnom obliku. Dokazao je da je hlor hemijski element, da je dijamant čist ugljenik, da neke kiseline ne sadrže kiseonik. Pronašao je rudarsku lampu i otkrio električni luk.
1788. – Pod komandom maršala Grigorija Potemkina, Rusi su potukli Turke i zauzeli crnomorski grad Očakov.
1794. – U Beču je prestao da izlazi srpski list „Slaveno-serbskija vedomosti“ koji je 1792. pod uticajem Dositeja Obradovića pokrenuo Stefan Novaković. Cilj lista bilo je širenje „istine o otečestvu i prosvešćenije roda našega“. List je imao pretplatnike u Pešti, Budimu, Sent Andreji, Novom Sadu, Oseku, Trstu i Veneciji, širom Podunavlja, a prodavan je i u Vlaškoj, Rusiji. U „Vedomostima“ su bili objavljivani pozivi na prenumeracije srpskih knjiga, poput „Istorije“ Jovana Rajića. Zapavši u dugove, Novaković je prodao štampariju, pa je izlaženje lista obustavljeno.
1819. – Rođen je srpski novinar, istoričar i izdavač Danilo Medaković, veoma zaslužan za širenje knjige u srpskom narodu. U vreme revolucije 1848. pokrenuo je list „Napredak“ koji je ubrzo zabranjen zbog opozicionog stava prema patrijarhu Josifu Rajačiću. Godine 1851. pokreće list „Južna pčela“, a 1852. „Srpski dnevnik“ s književnim dodatkom „Sedmica“. Bavio se i izdavaštvom, priredio je i objavio Sabrana dela Dositeja Obradovića. Napisao je „Povesnicu srpskog naroda“.
1830. – Umro je južnoamerički revolucionar, vojskovođa i državnik Simon Bolivar, vođa borbe za nezavisnost Južne Amerike od Španije, koji je posle niza vojnih pobeda nazvan „El Libertador de la Patria“ (Oslobodilac otadžbine). Nezavisnost Venecuele proglasio je 1811. a od 1812. do 1825. predvodio je pobunjeničku vojsku protiv Španaca i potukao ih je u više od 200 bojeva. Oslobodio je Venecuelu, Ekvador, Panamu i Peru i izabran je za predsednika Kolumbije i Bolivije koja je po njemu dobila ime. Njegovu životnu zamisao, osnivanje federacije južnoameričkih republika, omela su trvenja vladajućih slojeva i otpor SAD i Britanije. Optužen da je hteo da se proglasi monarhom, povukao se s vlasti 1830. i ubrzo je umro.
1894. – U Beogradu je Lovačko udruženje donelo prva lovačka pravila u Srbiji, kako bi bila očuvana korisna divljač i potpomognuto „umnožavanje blagorodne divljači“.
1903. – Braća Vilbur i Orvil Rajt izvela su prvi uspešan let avionom u istoriji vazduhoplovstva. Njihova letilica „Flajer I“ je nad peščanim dinama blizu mesta Kiti Houk u Severnoj Karolini, SAD, poletela četiri puta, zadržavši se pritom najduže u vazduhu 59 sekundi.
1922. – Poslednji britanski vojnici napustili su Republiku Irsku.
1939. – U zalivu La Plata kod Montevidea u Drugom svetskom ratu potonuo je nemački bojni brod „Admiral Graf fon Špe“, čiji se kapetan Hans Langsdorf zbog toga kasnije ubio. Nemački brod – koji je prethodno tokom gusarskog krstarenja u južnom Atlantiku i Indijskom okeanu potopio devet trgovačkih brodova – četiri dana ranije su u pomorskoj bici teško oštetile tri britanske krstarice.
1971. – Indijsko-pakistanski rat zbog Istočnog Pakistana (sadašnji Bangladeš) okončan je predajom 90.000 pakistanskih vojnika.
1973. – Arapski islamski teroristi ubili su 32 ljudi na aerodromu u Rimu.
1983. – U požaru u jednoj diskoteci u Madridu poginulo je 83 ljudi.
1985. – Vojna vlada Ugande i njeni gerilski rivali ugovorom su podelili vlast i okončali petogodišnji građanski rat.
1989. – U Rumuniji su izbile masovne demonstracije protiv režima Nikolae čaušeskua. Nemiri koji su počeli u Temišvaru i Aradu ubrzo su preneti u Bukurešt i na celu zemlju. Vojska i politička policija „Sekuritate“ su u početku krvavo gušili nerede, zavedeno je i vanredno stanje, ali je posle višednevnih demonstracija i sukoba, pošto je vojska stala na stranu pobunjenika, svrgnut režim čaušeskua. Njemu je zatim ubrzano suđeno i zajedno sa suprugom Elenom je streljan u dvorištu jedne vojne kasarne u Trgovištu. Prvobitno je procenjeno da je u nemirima poginulo više od 5.000 ljudi, ali je naknadnim proverama brojka svedena na oko 150.
1989. – Prve direktne predsedničke izbore u Brazilu posle 29 godina dobio je Fernando Kolor de Melo.
1990. – Na prvim demokratskim izborima u Haitiju populistički sveštenik Žan Bertran Aristid izabran je za predsednika.
1992. – Skupština Republike Srpske usvojila je Deklaraciju o završetku rata. Umesto Predsedništva, Skupština je ustanovila funkciju predsednika RS i za prvog predsednika izabrala je Radovana Karadžića.
1994. – Prilikom obaranja američkog vojnog helikoptera iznad Severne Koreje jedan pilot je poginuo, a drugi se spasao katapultiranjem.
1995. – Na izborima za Državnu dumu, Donji dom ruske skupštine, Komunistička partija Ruske federacije dobila je najviše glasova među 43 partije i politička bloka, osvojivši 158 od 450 mesta.
1996. – Generalna skupština Ujedinjenih nacija je za novog generalnog sekretara svetske organizacije s petogodišnjim mandatom izabrala diplomatu iz Gane Kofija Anana, koji je stupio na dužnost 1. januara 1997. zamenivši egipatskog diplomatu Butrosa Galija, čiji su reizbor sprečile SAD.
1996. – Pobunjenici peruanskog levičarskog gerilskog pokreta „Tupak Amaru“ zauzeli su japansku ambasadu u Limi, zapretivši da će pobiti 490 talaca ukoliko vlastu Perua ne oslobode iz zatvora njihovih 300 saboraca.
1997. – Ukrajinski putnički avion srušio se u planinskoj oblasti na severu Grčke, što nije preživeo niko od 70 ljudi u letilici.
1997. – Tabo Mbeki je nasledio Nelsona Mandelu kao predsednik južnoafričke vladajuće partije Afričkog nacionalnog kongresa.
1998. – SAD su, podržane Velikom Britanijom, otpočele četvorodnevne vazdušne udare na Irak, čije su mete – kako je zvanično objašnjeno – bili nuklearni, hemijski i biološki irački vojni potencijali.
2005. – Makedonija je dobila status zvaničnog kandidata za članstvo u EU.
2007. – Okružni sud u Beogradu doneo je Odluku o rehabilitaciji Dragoslava Stojanovića, slikara, karikaturiste i novinara. Sud je utvrdio da je Stojanović „bio žrtva progona i nasilja iz političkih i ideoloških razloga zbog čega je likvidiran 1945“. Stojanović, rođen u Aranđelovcu 1890. bio je saradnik lista „Ošišani jež“, autor je poznatog zaglavlja s ježom koji se ogleda u ogledalu. U međuratnom periodu radi u beogradskom listu „Vreme“ i predaje dekorativno slikarstvo na Umetničkoj školi u Beogradu. Godine 1942. nakon povratka iz logora u Nirnbergu, radi u listu Nedićeve vlade „Novo vreme“. Streljan je 1945. zbog plakata „Majko Srbijo pomozi“ koji je vlada Milana Nedića, naručila kako bi uticala na javnost Srbije s ciljem zbrinjavanja izbeglica iz ustaške Hrvatske, što je okarakterisano kao saradnja „na polju propagande sa nemačkim fašističkim okupatorom“.
