Danas je 14. decembar

Na današnji dan 1995. godine šef delegacije SRJ na mirovnim pregovorima u Parizu predsednik Srbije Slobodan Milošević, predsednik Hrvatske Franjo Tuđman i lider bosanskih muslimana Alija Izetbegović potpisali su mirovni sporazum o Bosni i Hercegovini. U svojstvu svedoka dokument su potpisali predsednik SAD Bil Klinton, predsednik Francuske Žak Širak, predsednik vlade Rusije Viktor černomirdin, premijer Velike Britanije Džon Mejdžor, kancelar Nemačke Helmut Kol i predsednik vlade Španije Felipe Gonzales.

1503. – Rođen je francuski astrolog Mišel de Notr-Dam, poznat kao Nostradamus, lični lekar francuskog kralja Šarla Devetog, poznat po svojim predviđanjima budućnosti. Napisao je knjigu „Proročanstva“ u kojoj je, najčešće na zagonetan i nejasan način, proricao događaje u budućnosti.

1546. – Rođen je danski astronom Tiho Brahe, koji je podigao čuvenu opservatoriju „Uranijenburg“ na ostrvu Hven i gotovo dve decenije osmatrao planete, posebno Mars. Otkrio je novu zvezdu u sazvežđu Kasiopeje.

1788. – Umro je nemački kompozitor, čembalista i dirigent Karl Filip Emanuel Bah, čije su klavirske sonate preteča klasičnih, sin i učenik Johana Sebastijana Baha. Bio je pristalica „osećajnog stila“, dramskog patosa s obiljem ukrasa. Dela: dvadesetak simfonija, oko 60 koncerata za klavir, kamerna muzika, sonate za klavir, kantate.

1799. – Umro je američki državnik Džordž Vašington, prvi predsednik SAD. Komandovao je vojskom kolonista u pobedonosnom ratu za nezavisnost od Ujedinjenog Kraljevstva, od 1775. do 1783. Za predsednika SAD izabran je 1789. i na tom položaju ostao je osam godina (dva mandata). Stav prema starom savezniku Francuskoj (proglasio je neutralnost SAD u ratu Britanije i drugih država protiv revolucionarne Francuske) i unutrašnja politika stvorili su mu jaku opoziciju u zemlji. Iz političkog života povukao se razočaran 1797. i odbio je da se treći put kandiduje za predsednika, uputivši narodu „oproštajnu besedu“.

1900. – Nemački fizičar Maks Plank objavio je „kvantnu teoriju“, prema kojoj energija radijacije potiče iz nevidljivih delića, kvanta, i nije kontinuirana, kako se ranije mislilo.

1911. – Norveški istraživač Rual Amundsen postao je prvi čovek koji je stigao na Južni pol, pretekavši konkurenta, engleskog polarnog istraživača Roberta Skota, koji je na Južni pol stigao 18. januara 1912.

1918. – U Lisabonu je ubijen predsednik Portugala Sidonio Paeš.

1918. – Na izborima u Velikoj Britaniji žene su prvi put glasale i omogućeno im je da se kandiduju za parlament.

1927. – Velika Britanija je priznala nezavisnost Iraka.

1935. – Prvi predsednik čehoslovačke Tomaš Masarik podneo je ostavku i na položaju šefa države četiri dana kasnije nasledio ga je dotadašnji šef diplomatije Eduard Beneš.

1937. – Japan je uspostavio marionetsku kinesku vladu u Pekingu.

1939. – Društvo naroda je isključilo Sovjetski Savez zbog napada na Finsku.

1941. – Ustaški poglavnik Ante Pavelić saopštio je u Drugom svetskom ratu da je Nezavisna Država Hrvatska objavila rat SAD i Velikoj Britaniji.

1959. – Arhiepiskop Makarios Treći postao je prvi predsednik Kipra.

1960. – Generalna skupština UN usvojila je Deklaraciju o davanju nezavisnosti zemljama pod kolonijalnom upravom i taj datum se obeležava kao Dan dekolonizacije. U Deklaraciji je zapisano da su UN „uverene da postojanje kolonijalizma sprečava razvoj međunarodne ekonomske saradnje i onemogućava socijalni, kulturni i ekonomski razvoj zavisnih naroda“ i da je kolonijalizam „suprotan idealima svetskog mira“.

1960. – Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj stvorena je potpisivanjem Pariske konvencije, koja je stupila na snagu u septembru 1961.

1962. – Prvu vladu kojom su dominirali Afrikanci u britanskoj koloniji Severna Rodezija (sadašnja Zambija) formirao je vođa borbe za nezavisnost te zemlje Kenet Kaunda.

1974. – Umro je američki novinar Volter Lipman, dobitnik dve Pulicerove nagrade za novinarstvo, koji je tokom 60 godina pisanja stekao ugled jednog od najboljih svetskih spoljnopolitičkih komentatora. Njegovu rubriku „Danas i sutra“ objavljivalo je 250 listova u SAD i 25 listova u drugim zemljama. Napisao je više publicističkih dela, uključujući „Javno mnjenje“.

1981. – Izrael je anektirao Golansku visoravan koju je preoteo od Sirije u ratu 1967.

1984. – Vašington i Havana potpisali su prvi sporazum posle 1977. kojim je precizirano da 20.000 Kubanaca godišnje može da dobije dozvolu da se nastani u SAD.

1989. – Umro je ruski nuklearni fizičar Andrej Dmitrijevič Saharov, dugogodišnji borac za političke slobode i ljudska prava i protivnik režima Leonida Brežnjeva, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1975. Tvorac je sovjetske hidrogenske bombe, ali je kasnije bio nepomirljivi protivnik nuklearnog naoružavanja.

1989. – Opozicioni lider Patrisio Ajlvin izabran je za predsednika čilea na prvim slobodnim izborima u toj zemlji od 1970. Prethodni demokratski izabrani šef države socijalista Salvador Aljende ubijen je u vojnom puču 1973. koji su inspirisale i potpomogle SAD.

1997. – Novoizabrani predsednik Irana Muhamed Hatami izjavio je da je spreman da obnovi dijalog sa SAD, što je bio prvi takav zvaničan nagoveštaj od islamske revolucije u toj zemlji 1979. kada su SAD u Iranu zadobile epitet „velikog satane“.

1998. – Teroristi albanske takozvane OVK sa Kosova i Metohije izvršili su napad, rafalnom paljbom iz automatskog oružja, na goste kafea „Panda“, omiljeno sastajalište mlađih Srba u Peći, usmrtivši šestoricu ljudi, od kojih petoricu srednjoškolaca.

1998. – Prilikom pokušaja upada iz Albanije na teritoriju Srbije (SRJ) više od 200 naoružanih albanskih terorista, vojska SRJ je u blizini karaula „Liken“ i „Gorožup“ severozapadno od Prizrena – usmrtila 36 terorista, devetoricu uhvatila, a preostale naterala u bekstvo.

2005. – Stupila je na snagu Konvencija Ujedinjenih nacija o borbi protiv korupcije, prvi obavezujući globalni dokument koji reguliše borbu protiv korupcije u državnom i privatnom sektoru.

2006. – Predsednik Srbije Boris Tadić potpisao je u središtu NATO-a u Briselu – Okvirni sporazum za pristupanje Partnerstvu za mir. Ovim činom Srbija je postala 23. članica ovog programa Severnoatlantske alijanse.