Kao što ljubav nije samo rec, tako ni lepota nije samo forma – ma koliko savršena bila. Filozofi i esteticari su svoje mišljenje o tome šta oplemenjuje fizicku lepotu odavno izrekli, ali su žene radije slušale modu. Tako su zbog „zoljinog struka“ pristajale i na uklanjanje pokojeg rebra.
Svaka epoha je imala svoje ideale lepota i svoje ekstreme: bledolike lepotice bolešljivog izgleda; rumene dame raskošnih oblina, pa preplanule, nabildovane „amazonke“ koje su vredno razvijale svaki delic tela zapostavljajuci samo jednu „sitnicu“ – intelekt. Intelektualke su ušle u modu zajedno sa feminizmom i uniseksom.
Sudeci po Šestom internacionalnom kongresu kozmeticara i esteticara, nedavno održanom u beogradskom hotelu „Jugoslavija“, u organizaciji kluba „Estetik“, najzad smo stupili u doba zrelosti, u kojem se covek posmatra holisticki, kao celina, a lepota definiše kao spoj duhovnosti i fizickog sklada. Fizicka lepota se ne odbacuje, naprotiv, ali je prvi put na ovom mestu podržano uverenje da je ona potpuna i vredna samo ako je obasjana duhovnom lepotom, dobrotom, inteligencijom…
Organizacioni odbor, kojem je predsedavala gospoda Katarina Mijalkovic, obezbedio je predavace koji su svojom strucnošcu podigli nivo ovog kongresa do zavidnih visina.
Uvodnu rec imao je dr Vladeta Jerotic, koji je govorio o znacaju duhovnog zdravlja. Stari i Novi zavet su, po njegovom mišljenju, vecni i iz njih se može nauciti kako se sticu duhovno zdravlje i spokojstvo bez kojih nema ni lepote. Zašto je moderni covek to zaboravio? Zapostavljene covekove prirodne potrebe za usavršavanjem ne mogu proci ni bez štete po njegovo zdravlje. Samo uz zdrav duh ide i zdravo telo, ne obrnuto.
O uticaju svetlosti na zdravlje i lepotu, nadahnuto i upecatljivo je govorio i profesor dr đuro Koruga, koji je rekao da je nasuprot nekadašnjoj magijskoj a sada hemijskoj medicini, ona svetlosna, medicina buducnosti.
U tome je i paradoks: nauka je otišla napred vracajuci se – korak nazad – sredstvima koja su dugo zanemarivana: lekovitom bilju, svetlosti, glini, mineralima, preparatima na bazi meda. Covek se i na ovaj nacin vraca prirodi koja mu svojim mirisima, bojama i svojim „blagom“ vraca energetsku ravnotežu.
Bore se mogu „izbrisati“ i injekcijama kolagena, od kojih su efikasnije injekcije hijeluronske kiseline, a od njih su još bolje one na bazi botulinumske bakterije; laserom takode. Ali, sve je to kratkog daha ako izostane uravnotežena ishrana, borba rotiv stresa; ako se koža ne održava svežom i elasticnom i iznutra, uz pomoc hormona koje bi trebalo dodavati kad žena zade u „izvesne godine“. Uz njihovu pomoc moguce je ne samo da ostane zauvek mlada, vec zauvek – žena – zakljucili smo posle ovog kongresa.
Tolika borba za lepotu a zašto – možda ce se neki upitati. Bar iz tri razloga: covek je estetsko bice i uživa u svemu što je lepo. To ga ispunjava i inspiriše, pokrece ga i budi u njemu životnu radost. Zatim, lepota obezbeduje moc. Lepa rec otvara i gvozdena vrata, ali pred lepom ženom su sva vrata uvek otvorena. Najmocniji muškarci su osvajali najlepše žene, što znaci da muškarci umeju da cene lepotu a žene – moc. Jedino je sporno što su zbog lepote žena vodeni ratovi: ratovalo se uglavnom zbog strasti. Zbog lepote se život slavi a ne uništava.
I, najzad, lepota je na tolikoj ceni i zato što se uz njenu pomoc lakše zadobije ljubav, koja daje smisao i lepoti i životu.
Sve dok se oslanjala samo na spoljašnji izgled, važilo je pravilo da je lepota prolazna. Oslonjena na vrline, koje nemaju rok trajanja, ona postaje carolija koja ne samo da deluje nego može i da traje. I to onoliko koliko mi to želimo…
