Na nedavno održanom referendumu u Švajcarskoj, o izgradnji novih minareta na džamijama, 57 odsto Švajcaraca reklo je – ne. I prvi predsednik Evropske unije, Van Rompej, izjavio je da Turska nije i nikada neće biti deo Evrope. Doduše, Rompejovi sunarodnici Belgijanci i zvaničnici te zemlje, tvrde da je on tu izjavu dao dok je bio u opoziciji 2004. godine u govoru koji je održao u njihovom parlamentu. U isto vreme, odnosi Srbije i Turske idu uzlaznom linijom. Turska će ekonomski pomoći oporavak Sandžaka, dela Srbije u kojoj živi najveći broj građana koji se izjašnjavaju kao muslimani ili bošnjaci. Turska će finansirati i deo puta Koriodora 10…
Prema navodima stručnjaka koje je izneo list Dejli telegraf, u zemljama Evropske unije će do polovine ovog veka oko 20 odsto stanovništva biti muslimani.
– Rastući broj doseljenika iz muslimanskih zemalja, u kombinaciji sa niskim natalitetom starosedelačkog evropskog stanovništva, osnovni je razlog što se u naredne četiri decenije očekuje naglo uvećanje broja muslimana u Evropi – navode statističari iz zemalja EU u ovom listu.
Ankara i EU
Nastojanje Turske da uđe u Evropsku uniju dobila su novi zamah, nakon što je Evropska komisija preporučila otvaranje pregovora o članstvu s Ankarom. U tom smislu, Ankara je krenula u niz temeljitih reformi. Napori Turske da se približi Evropi počela su 1953. godine, kada je Turska potpisala sporazum s pretečom Unije. No, tek kada je postala službeni kandidat, 1999. godine, Turska je počela ambicioznije da radi na ulasku u Uniju, sprovodeći niz reformi- od zabrane smrtne kazne do usklađivanja zakona sa zakonima Unije.
Na video-klipu koji se pojavio na popularnom Jutjubu, koji je i bio povod za komentare statističara u Dejliju, zemlja koja će najbrže postati većinska muslimanska je Holandija. U toj zemlji, tvrdi se, već danas 50 odsto novorođenčadi je muslimanske veroispovesti, što znači da će za 15 godina oni činiti polovinu ukupnog broja stanovnika. Prema istom izvoru, u Francuskoj je 30 odsto stanovništva mlađeg od 20 godina muslimansko. Tvrdnja je potkrepljena podacima da prosečna francuska porodica ima 1,8 dece, dok je za porodicu muslimana naveden neverovatan podatak od prosečnih 8,1. Na osnovu 4,5 puta većeg fertiliteta izvodi se zaključak da će Francuska za 39 godina postati – islamska republika. Za Nemačku su predviđanja da će za 50 godina postati većinski muslimanska zemlja, dok se za Rusiju iznosi podatak da će 40 odsto njene vojske već u narednih nekoliko godina činiti muslimani.
Demografi, koji su komentarisali video sa Jutjuba kažu da izneti podaci nisu potkrepljeni činjenicama, jer u pojedinim zemljama ne postoji evidencija o veroispovesti. Ipak, tačni podaci će se, kažu oni, znati tek posle popisa stanovništva 2011. godine.
Bilo kako bilo, sve ukazuje na to da broj muslimana u Evropi raste, a da li je Evropa uplašena od islamizacije, te Turska, upravo zbog toga ima problema sa prijemom u EU, posebno, ako se uzme u obzir da bi u slučaju prijema bila i jedna od najvećih država članica starog kontinenta, bile su neke od tema o kojima se raspravljalo na konferenciji u Vašingtonu o trenutnom i budućem statusu islama u Evropi.
Učesnik skupa, Daniel Pipes, direktor Foruma za srednji Istok, izneo je stav da je muslimanska populacija ohrabrena visokom stopom prirasta i mogućnostima dobijanja punog državljanstva.
– Sve veća evropska populacija muslimana postaje i snažna politička snaga. Ovo novo muslimansko biračko telo će ili usvojiti evropsku tradiciju liberalne demokratije ili će istorijsko hrišćansko uporište u Evropi popustiti pred doktrinom islama. Na prvom mestu, vera dramatično propada u Evropi. Evropa postaje ekstremno sekularizirana, naročito u najvišim društvenim slojevima. Dok hrišćanstvo slabi, islam je robustan, prodoran i ambiciozan – ocenio je Pirs.
Turska na Balkanu
NJegov kolega Kemal Silaj, profesor sa univerziteta Indijana, utvrdio je da fundamentalistički oblici radikalnog islama nisu kompatibilni ni sa jednom vrstom sekularnog društva.
– Turska je sekularna država. I ako ta, po tradiciji muslimanska zemlja, sebi ne može dozvoliti da uključi ili barem toleriše islamizam, ko od Evrope ili Amerike onda može očekivati da budu obavezane da ispune zahteve ili očekivanja fundamentalista – upitao je on, i dodao da ne treba brkati islamski ekstremizam sa islamskom religijom.
– Ako islamizam ne bude definitivno odvojen od islama – nema nade za ono što zovemo procesom efektivne integracije muslimana u zapadna društva- dodao je on.
Uporedo s pričom o islamizaciji Evrope, u Srbiji i Balkanu oživela je, doduše u manjem delu političkih aktera sa ovih prostora, i teza poznata još od rata u Bosni, da muslimani hoće državu u Evropi i to u cilju obnove nekadašnjeg Otomanskog carstva. Zagovornici ove teze potvrdu za svoje strahove nalaze u rečima turskog ministra spoljnih poslova Ahmeta Davutogla, i govoru koji je održao polovinom oktobra ove godine u Sarajevu, na otvaranju konferencije Osmansko naslijeđe i muslimanske zajednice Balkana danas, a u kome je podsetio na istorijska prava Turske na području Balkana. Deo analitičara koji se bave zbivanjima u Bosni podsećaju da je ovaj govor usledio neposredno posle propalih pregovora u Butmiru i sve glasnijih zahteva bošnjačke strane za posebnim entitetom u sklopu Bosne. Isti se pozivaju i na sadržaj nedavno objavljene knjige, koja sadrži beleške Bila Klintona, bivšeg predsednika Amerike, a u kojoj se navodi da su u vreme rata u Bosni Evropljani bili ti koji su se uplašili od stvaranja muslimanske države u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici, te da su uskratili podršku u svakom obliku, što je rezultiralo stvaranjem današnje Bosne.
Srbija
Dragan Panić, profesor nacionalne istorije na Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici, smatra da je ideja o islamizaciji Balkana pomalo obajatila.
– To je izvorno bila ideja jednog kruga geopolitičara koji su verovali da mogu da kontrolišu islamski faktor. Međutim, desila se promena u tom smislu da je potcenjena snaga Irana i uticaj Rusije u islamskom svetu i došlo je do osamostaljenja Turske. Pozicija Turske je dvosmislena. Ona se na neki način približava i Rusiji, a na Balkanu želi da bude prisutna nezavisno od EU, i ta strategija još nije potpuno jasna – kaže Panić.
U sklopu zagovornika teze o obnovi Otomanske imperije u Srbiji sve češće podsećaju na referendum održan u Sandžaku devedesetih godina prošlog veka, o pripajanju matici u Sarajevu, navodeći da problem sa Sandžakom može da iskrsne ako Srbija drži Republiku Srpsku kao adut u borbi protiv nezavisnosti Kosova. Sasvim je, smatraju pojedinci, očekivano da bi Sandžak u tom slučaju, mogao da se pojavi kao adut u rukama Sarajeva. Realno gledano, secesionizam u Sandžaku, ako je uopšte i postojao, prethodnih godina je primiren. Sukobi dve bošnjačke stranke, predvođene Sulejmanom Ugljaninom i Rasimom LJajićem, su minimizirani.
Profesor Panić smatra da neki vid ugroženosti postoji, ali da ne treba praviti paniku.
– Nije to ništa posredno, ali potencijalno je nešto o čemu treba, naravno, razmišljati i određenom strategijom ih eliminisati. Jer, ako te pretnje razmatraju mnogo jače sile od nas, onda ni mi ne bi trebalo da budemo nezainteresovani. Naravno, ne treba stvarati paniku, jer možemo biti iskorišćeni od mnogo većih, opasnijih igrača po naše interese, recimo onih koji su oteli Kosovo -objašnjava on, dodajući da je Srbiji i te kako potrebno da ima dobre odnose sa Turskom.
Oni koji se ozbiljno bave geopolitikom veruju da Turska ima strateške namere da stvaranjem dobrih odnosa sa Srbijom zajednički posreduje u omekšavanju napete situacije između Republike Srpske i federacije u postizanju kompromisnih rešenja, koji vode faznoj promeni ustava.
S druge strane, nedavne ankete pokazuju da je 49 posto Evropljana protiv, a 32 odsto ih je za ulazak Turske u Evropsku uniju. Posmatrači takođe ističu da Ankara mora uveriti zemlje-članice da, zbog svog brojnog stanovništva, neće poremetiti postojeću ravnotežu u Evropskom parlamentu.
