Foto: arhiva DKCB
Dečji kulturni centar Beograd raspisao je Šesti literarni konkurs „Moj smešni svet“ koji je posvećen dramskom piscu i komediografu Brani Cvetkoviću. Konkurs je namenjen učenicima od 1. do 8. razreda. Predsednik žirija je istaknuti dečji pisac Slobodan Stanišić.
„Svaki dečji rad (pesma, priča, skeč, dramski tekst) treba da bude poslat kao jedan atačment koji sadrži sledeće podatke: ime i prezime učenika, razred, adresu škole, ime mentora, mejl i broj mobilnog telefona na koji treba slati rezultate. Najveselije radove slati na adresu vesna@dkcb.rs do 26. aprila 2021. godine”, poručili sui z Dečjeg kulturnog centra Beograd.
Brana Cvetković, bio je srpski glumac, reditelj, upravnik pozorišta, scenograf, karikaturista, ilustrator, prevodilac, dečji pesnik, pripovedač i vodeći satiričar u prvoj deceniji 20. veka. Osnivač je pozorišta „Orfeum. Rođen je 1874. godine u Knjaževcu. U Beogradu je završio gimnaziju a u Minhenu, kao državni pitomac na Akademiji umetnosti studirao je slikarstvo, scenografiju i glumu. Već za vreme studija pokazao je izraziti talenat za scenografiju, karikaturu, humorističku prozu i glumu. Karijeru je započeo u Narodnom pozorištu Beograd kao scenograf. Odlučio je da se okuša i u glumi kroz putujuće trupe Đure Protića, Nikole Bate Simića i drugih poznatih glumaca. Svoj „Orfeum“ osnovao je 1899. godine, koji je delovao u Beogradu u salama Pašinog Bulevara i Kolarcu, sa prekidima od 1929. godine.
Za vreme Prvog svetskog rata bio je inspektor vojničkih pozorišta, a zatim je izvesno vreme obavljao dužnosti upravnika pozorišta u Skoplju i Novom Sadu. Pokretač je časopisa „Gluma“, a uređivao je satirične časopise „Satir”, „Đavo“, „Cerekalo“, „Satirac “, „Vic “.
Napisao je desetine orfeumsih programa i u njima bravurozno učestvovao i time postao začetnik jednog novog žanra u srpskom glumištu. Nakon sve žešćih nasrtaja cenzure i zabrana nadolazeće diktature 1929. godine, Brana prekida rad „Orfeuma i povlači se u miran život u svojoj kući u Hilandarskoj br. 34. Posvetio se stvaralaštvu i prevođenju. Sarađivao je sa nizom beogradskih listova, a neuporedivo najviše na dečjoj strani „Politke “, objavljujući pesme i priče koje je sam ilustrovao. Smatra se da je uz Jovana Jovanovića Zmaja, decenijama bio „najvredniji i najdostojniji hvale dečji pisac“. Umro je za vreme okupacije 20. novembra 1942. godine, u 68. godini. U Beogradu je, nekoliko meseci po smrti dobio ulicu, koja je posle oslobođenja preimenovana. Njegovo ime danas nosi jedna manja ulica u beogradskom naselju Žarkovo, navodi Vikipedia.
