– Albanska kampanja protiv akademika Burovića –
Dok je akademik, prof. dr Kaplan Burović, punio 33-ću godinu tamnovanja u zloglasnom albanskom zatvoru, kažnjen kao disidentni književnik na 43 godine zatvora, tobože za neprijateljsku propagandu protiv socijalizma, jedna grupa albanskih akademika sa Kosmeta, na čelo sa prof. dr Zekiria Rexha, ode kod tadašnjeg pretsednika Albanije Ramiz Alija, koji je istovremeno bio i šef Partije rada (komunističke), i potražiše od njega da pusti Akademika Burovića iz zatvora. Pošto ih R.Alija ne posluša, Z.Redža mu pripreti: Ose liroje nga burgu Kapllan Resulin, ose ta qes popullin në rrugë! (= Ili pusti Kaplana Resuli iz zatvora, ili ću izvesti narod ulicama na demostracije!). R.Alija pokuša da ih ubedi da se mane Akademika Burovića, jer nije njihove gore list. Tada Albanci Albanije i dijaspore izađoše na demostracije, naročito pred albanskim ambasadama po svetu, tražeći slobodu za Akademika Burovića, koga su oni poznavali sa pseudonimom Resuli i mislili za njega da je Albanac, pa i njihove gore list. Počeše demostracije i preko medija, štampe i radia. U svetu se stvori PITANJE RESULI! Tada R.Alija naređuje Ismailu Kadare i Ademu Demači da istupe preko medija protiv Akademika Burovića, da bi njihovim lažima i intrigama denigrirali mase i odbili ih od demostracija u prilog uhapšenog Akademika.
Kadare sa Demačiem su duševni potstrekači i demostracije albanskih studenata i profesora na Prištinskom universitetu protiv puštanja Akademika Burovića iz zatvora, koju je inscenirao R.Alija sa profesorima tog Universiteta, a uz svestranu podršku Titoista iz Beograda, starih neprijatelja Akademika Burovića. Jednu ovakvu monstruoznu demostraciju istorija čovečanstva ne pamti. Demostrirali su pošteni ljudi i preko medija, napisima, pa i ulicama gradova, ali za puštanje nevinih uhapšenika iz zatvora, a ne protiv puštanja iz zatvora, kako su to učinili ovi Albanci u slučaju Akademika Burovića. Ova će demostracija sigurno ostati u istoriji čovečanstva kao monstruozna i unikalna, bezprizorna.
Ovako je počela kampanja sataniziranja Akademika Burovića preko raznih medija još pre njegovog puštanja iz zatvora, gde su užurbano radili da ga fizički likvidiraju. Intervencijom Peresa de Kuelara, tadanjeg sekretar OUN, i Organizacije Amnesty International, akademiku je spašen život, pa je i pušten iz zatvora. čim je izašao iz zatvora, na megdan protiv Akademika Burovića će istupiti i lično Ramiz Alija sa svojim lažima, klevetama i intrigama, javno, preko štampe, primer ovaj bez presedana u istoriji čovečanstva. Ne pamti se da je protiv jednog eks-uhapšenika istupio ni šef neke partije, kamoli i predsednik republike. Ni Musolini nije istupio ovako protiv Antonia Gramši, niti Hitler protiv Ðorđa Dimitrova!
Naravno da naš Akademik nije stojao skrštenih ruku. On se i iz zatvora borio, branio, pa je uspeo i da objavljuje (!!!), kamoli sada, sa slobode, posebno od kad je stigao u Švajcarsku, gde mu lično pretsednik Konfederacije Flavio Koti daje status političkog emigranta.
Svojim odgovorom Akademik Burović je nokautirao Ramiza Aliju, pa se ovaj sâm više nije čuo živ, ali je huškao i huška svoje agente-sluge protiv njega, počev od Ismaila Kadare i Adema Demači, pa sve do najbeznačajnijih piskara. Eks-ambasador Albanije pri OUN, dr Abdi Baleta, aktuelno najveći inteletualac Albanije, izjavljuje preko štampe da je Akademik Burović svojim javnim polemikama nadvladao i Ismaila Kadare, najsnažnije pero albanskih enverovskih papira, kamoli druge. Kako se zna, Kadare je do sada objavio sijaset dopisa-falsifikata, laži i kontradiktornih intriga protiv našeg Akademika, pa i čitave knjige, dok mu je ovaj odgovorio sa tri knjige i bezbroj dokumenata o njegovim zločinima, koji su potresli Albance, a prihvatili su ih i nealbanci, pa i poznati englez Noel Malcolm. Kažu da se i Švedska Akademija nauka oslonila na svedočanstva akademika Burovića kad je odbila kandidaturu Kadarea za Nobelovu nagradu. Sami Albanci priznaju da je polemika između akademika Burovića i Kadarea baza sudara Novoga sveta sa Starim svetom, prekretnica od enverovske socijal-fašističke literatrure i kulture k novoj, disidentnoj, radikalno demokratskoj književnosti i kulturi. Nova albanska književnost i kultura i počinje sa disidentnim delima akademika Burovića (poema BOJANA i roman IZDAJA), posebno njegovim javnim polemikama sa Kadareom i svakojakim drugim Enverovcima, koje je primorao da i na albanskom terenu razviju diskusiju o poreklu Alabanaca, dotada TABU u albanskim medijima.
Pošto su pretrpeli neuspeh Kadare, Demači i Alija, protiv akademika Burovića baca se čitava divizija albanskih piskarala, koji nema te besmislice što nisu izbljuvali protiv njega, posebno najprljavije psovke i najmonstruoznije pretnje. Ne samo što mu poriču autorstvo objavljenih dela, već mu falsifikuju i biografiju. Krajem DRS (8.8.1944), Akademik je napunio 10-tu godinu života: oni pišu da je za vreme rata bio oficir KOS-a. Poslije rata, čim je istupio kao disidentni književnik, UDB-a ga uhapsila i više puta pokušala da ga fizički likvidira: oni ga optužuju da je bio oficir UDB-e i da je kao takav, misijom, stigao u Albaniju. Enver Hodža ga kažnjava zato što je u Albaniji pretstavljao političku i ideološku diversiju: oni ga optužuju da ga kaznio kao agenta UDB-e. I dok su Akademika Burovića drali na živo i dano-noćno nastojali da ga fizički likvidiraju po albanskom zatvoru, pišu da je tamo – u Bosni – ubio ništa manje već 350.000 muslimana!!!
Absurditeti albanskih optužbi protiv njega zgadile su se i nekim Albancima, koji su upravo zato ustali i preko medija da ga brane. Kao takav se naročito istakao njegov zatvorski kolega Nazmi Beriša (Objavio čitavu knjigu u njegovu odbranu!) i, posebno, albanski istoričar Ardian Vehbiu.
Ovo je učinilo da se albanska rulja jako uznemiri, posebno kad su videli da svet, naučne institucije, universiteti i akademije nauka, objavljuju i usvajaju njegove albanološke teze, po kojima Albanci nisu ni autohtoni (ni u samoj Albaniji, kamoli na Kosmetu!), niti Iliri, ponajmanje Pelazgi. A kad su videli da se i sred Tirane konsolidovala grupa novih albanskih naučnika, njegovih sledbenika, oni samo što nisu pobesneli. Opevali su mu preko interneta i opelo, a pozvali su (opet preko interneta!) i svoje junake da pođu u Ženevu i da ga ubiju. Tada su na našeg Akademika izvršili više atentata, opet sami i u saradnji sa njihovim titoističkim kolegama u Jugosllaviji. Da, i u saradnji sa njima! Poslednji atentat mu je izvršen u Tirani, dana 01. jula 2009, kojom prilikom mu spaljuju sav tiraž njegovih 4 nova izdanja, primer ovaj bez presedana u istoriji čovečanstva. Srpska ambasada u Tirani je odmah stavljena na znanje. Dan-danas srpske vlasti ćute o ovome!!!
U drugoj polovini 2009. godine Makedonska akademija nauka i umetnosti objavila je u Skoplju ENCIKLOPEDIJU MAKEDONIJE, gde je unela i albanološke teze Akademika Burovića, pa na bazi tih teza i tretira albansku dijasporu u Makedoniji. Albanci Albanije i njene dijaspore po svetu pobesneše. Posebno oni sa Kosmeta i iz Makedonije. Odmah njihovi akademici, profesori, doktori, književnici i novinari, naoštriše strele, sablje i koplja pa pođoše u novi krstaški pohod protiv našeg Akademika preko svih medija, radio-televizije, novina, revija, časopisa i, posebno, preko interneta. Vidite ih! Oni zuje kao izbezumljene ose i šume, bruje, urliču, klinju i proklinju, psuju i prete Akademiku Buroviću. Proklinju i Enver Hodžu što ga nije ubio i smatraju to njegovom najvećom, fatalnom greškom. Evo nekoliko njihovih imena: Agim Vinca, Agron Fico, Agron Tufa, Albert Kotini, Anton Gojčaj, Bahri Brisku, Bardhyl Selimi, Daut Dauti, Fatbardh Rustemi, Fejzi Ajvazi, Hakif Bajrami, Kadri Osmani, Kalosh Çeliku, Margarit Gjoka, Marjola Rukaj, Mark Konstandini, Murat Aliaj, Nafi Çegrani, Naum Prifti, Ndue Sinishtaj, Qenan Hasani, Perparim Kapllani, Reshat Nexhipi, Redžep Bunjaku, Selim Hasanaj, Skender Shkupi, Sulë Shabani, Sheremet Krasniqi, Shpendi Topallaj, Shukri Rrahimi, Tafil Duraku i puno drugih, sa pravim imenima i sa pseudonimima, na albanskom i stranim jezicima, pa i na našem – srpskom, praveći nam se i kao Srbi i Srpkinje. Oni pišu ne samo člančiće i članke protiv našeg Akademika i njegovog stvaranja, već i kilometarske studije, pa i čitave knjige, stotinama stranica. Aktuelno Akademik Burović je opsesija svih Albanaca. Lomeći strele, koplja i sablje nad njegovom glavom oni polažu ispite svog patriotizma, a mnogi i svog marksizma-lenjinizma. Albanska mafija je uvukla u rat protiv našeg Akademika i švajcarske vlasti, koje su dobro podmazane droga i prostituta-dolarom da bi mu skinule status političkog emigranta i proterale iz Švajcarske. Protiv Akademika realno je objavljen svetski rat, jer se protv njega bore ništa manje već pet država: Albanija, zvanična Srbija, Crna Gora, Makedonija i Švajcarska.
Jedno ovakvo angažiranje protiv jednog jedinog čoveka, književnika i naučnika, ne pamti istorija. Ni ona Albanije, niti ona Balkana, Evrope i sveta! Ovako se nisu angažovali ovi Albanci ni protiv Cara Dušana, ni protiv Ðorđević Vladana, ni protiv Musolinia Italijana, niti protiv Hitlera Germana! Pa ni protiv Josipa Broza Tita, Aleksandra Rankovića! Ni protiv Slobodana Miloševića!
Objavio je austrijski akademik, prof. dr Gustav Veigand pre 100 godina 12 argumenata, kojima dokazuje da Albanci nemaju ništa zajedničkog sa Ilirima, pa ovi Albanci dan-danas nisu protiv njega objavili ni jedan jedini člančić. Je li moguće da je naš Akademik značajniji od akademika Veiganda?!
Ovo angažiranje ovih Albanaca protiv našeg Akademika zar ne govori o posebnom značaju njegove ličnosti i njegovih književnih i naučnih ostvarenja?! Srbo-Crnogorci, pa i Makedonci, imaju puno svojih akademika. Protiv nijednog od njih se ovi Albanci nisu ustremili. Ni protiv dr Petra Popovskog, koji je objavio knjigu od 1.170 stranica, kojom pretendira da je Skenderbeg, nacionalni heroj Albanaca, svojim nacionalnim poreklom Makedonac, a ne Albanac! Akademik Burović nije ni kandidat koje akademije nauka Srbo-Crnogoraca i Makedonaca. Ovi Albanci, koji su mu dodelili – misleći da je Albanac i njihove gore list (!) – naučna zvanja PROFESOR i DOKTOR, pa su ga proglasili i za AKADEMIKA, pa i za POčASNOG čLANA njihove akademije, sada mu poriču sve to. Štoviše, iako znaju sasvim dobro da je dva puta diplomiran, na Universitetu u Skoplju i na Universitetu u Tirani, poriču mu i diplome: jedva mu priznaju diplomu XV Beogradske gimnazije sa Lekinog Brda. Ili ovo nije istina, g. Bahri Brisku?! Ili za ovo nisu vas instruirali koliko u jugoslovenskoj UDB-i, toliko i u albanskom SIGURIMI-u?!
Je li moguće da se od eks-jugoslovenskih akademika (ni od sadanjih srpsko-crnogorskih i makedonskih!) još niko nije afirmirao kao veći albanolog, kao veći poznavalac i branilac srpskog Kosova, od akademika Burovića?!
Znamo da su akademika Burovića ovi Albanci 10 puta na živo odrali trazeći mu albansku čapru, tražeci od njega da porekne ne samo Kosovo, već i Jugoslaviju, jugoslovensku (srsko-crnogorsku) nacionalnost i državljanstvo, pa da se izjavi za Albanca! Znamo da su mu masakrirali porodicu, ubili decu! Znamo i to, da im je na sve to, iako okovan u gvožđe i beton monstruoznog zatvora Burelji, odgovorio: PIčKA VAM MATERINA, ALBANSKA SOCIJAL-FAŠISTIčKA I ŠOVINISTIčKA BAGRO! MIčITE RUKE SA KOSOVA, JER JE BILO I JESTE NAŠE!!! Preko svega znamo i to da su ne samo Kosovo, već i čitavu Jugoslaviju porekli oni koji nisu bili ni u koji jugoslovenski zatvor (!), koji se nisu nikako odrali ni jedan jedini put, oni koji su uživali i uživaju sve blagodeti stvorene od jugoslobenskih naroda! Znamo i to da su ove vlasti, jugoslovensko-srpske, proglašavali (i proglašavaju!) za vitezove i heroje one koji nisu pokazali ni stoti deo viteštva i herojstva akademika Burovića. Nejugosloveni su od vremena proglasili akademika Burovića za Mandelu Albanije i Balkana! Ne kažu uzalud da u svom selu niko ne postaje svetac!
Ali, vratimo se paskvilama Albanaca protiv našeg Akademika. Koliko za primer, uzimam na razmatranje kilometarsku studiju Selimi Bardhyla, koju je pod naslovom A janë vendas shqiptarët?- Reagim ndaj librit të fundit të Kapllan Resulit (Buratoviçit) „Who are albanians“ (Kush janë shqiptarët), botim i vitit 2008 (Jesu lu Albanci meštani?- Reagiranje na poslednju knjigu Kaplana Resuli-a (Burovića) Who are albanians? (Ko su Albanci?), izdanje 2008. godine, koju je objavio 23. novembra 2009. godine na Forumu: Kavaja Forum i Qytetit: www.kavajaonline.net.
Selimi Bardhyl, pretendirajući da su Albanci autohtoni svugde na Balkanu, genealoški sledbenici Ilira, pa i Pelazga, nastojava da nas u to ubedi navodeći imena nekih autora, koji su rekli to, ali ničime nam nisu i dokazali. Nisu ni pokušali. Oni su samo papagalski ponavljali ono što su čuli ili čitali kod drugih, svojih prethodnika, da su Albanci autohtoni, Iliri, pa i Pelazgi. Najvećem pelazgomanu svih vremena, Augustu Šlajheru, ne spominje ime, jer sasvim dobro zna da ga je svojom konstruktivnom kritikom pobio austrijski akademik, prof. dr Gustav Majer, najveći albanolog svog vremena, koga su – nemajući kud – prihvatili i albanski naučnici, akademici, pa u njihovoj ISTORIJI ALBANSKOG NARODA izjavljuju:
Mišljenje Šlajhera za pelaško poreklo Albanaca oboreno je argumentiranom kritikom G. Majera, koji u godinama 1878-1890 odredi položaj albanskog jezika kao jedan jezik bez veze sa pelaškim stablom.
Sâm B.Selimi nastojava da nas ubedi da su Albanci genealoški sledbenici Pelazga ovim etimologijama: pellazgë (alb. shpellagji, ljudi pećina). Zeusi, prema Homeru Pelazg, cf Iliada XVI/234, zar se nije rodio u pećini – alb. shpellë?; lelegët (alb. le lesh, čovek sa dlakama); ligurët (alb. lëkurë, čovek pokriven sa lëkurë = alb. koža); iberët (alb. i parë, të parët që e lanë grupin pellazg për t’u vendosur në Iberi = alb. prvi, prvi koji su napustili grupu Pelazga da bi se nastanili u Iberiji); frigjianët (alb. frikoji, të ikurit nga frika = alb strašlivci, izbegli od straha); lisianët (alb. liqen, liqet, popull i detit, i liqenit, i ujit = alb. jezero, jezera, narod mora, jezera, vode)”.
Koliko su ove etimologije ispravne dovoljno je da se setimo da reč shpella, koju ovaj sveznalac postavlja kao ekvivalent imena pellazgë (Pelazgi), nije albanska. Dok su se Pelazgi tako nazivali preko 2.000.000 godina pre nove ere, reč shpella (od neo-latinskog spila!) ušla je u albanski jezik oko 3.000.000 godina pošto su se tako nazvali Pelazgi!!! Prema tome alb. shpellë sa imenom Pelazg nema nikakve veze. A ovako i sve druge etimologije ovog i njemu sličnih etimologa.
Sigurno da ovim etimologijama, kako to obično čine svi ovi Albanci, on dodaje i nekoliko falsifikata, kao što su: u ENCIKLOPEDIJI JUGOSLAVIJE (tom V, Zagreb 1968), i u ISTORIJI NARODA JUGOSLAVIJE (tom II) tobože piše: godine 1389. Kosovo je pripadalo Albaniji.
Svestan da sa ovako naivnim i antinaučnim etimologijama, posebno i sa falsifikatima (!), ne dokazuje se ništa, a pošto je konstatirao da su se sa akademikom, prof. dr Kaplanom Burovićem ujedinili čitava jedna druga vrsta albanskih naučnika, koji su se moderirali…iz naše zemlje (Albanije!-LT), koji hteli ne hteli čine stvar tuđinaca – on lansira poziv istoričarima i naučnicima našim (albanskim!-LT) da odgovore argumentima tezama, koje gospodin Kaplan Resuli pretstavlja u negovoj knjizi, gde on donosi puno činjenica i naučnih referencija, uključujući i 12 famoznih argumenata albanologa Gustava Weiganda…Vreme je da se suoče, a ne da ravnodušno posmatraju, kad se srpski lobi bacio u napad.
Koliko da se zna, srpski lobi, do akademika Burovića militirao je na strani pelazgomanije i iliromanije Albanaca. Štaviše, i pošto je akademik Burović pretstavio svoje albanološke teze (od Albanaca nazvane crne teze!), srpski lobi nastavio je da vije kolo prema dobošu albanskih pelazgomana i iliromana, autohtonomana, a pokoji od njih i dan-danas nastavlja da vije to kolo (Srđa Trifunović, Bora ćosić!), iako treba da su saznali da se i sami Albanci otkidaju sa tog kola, sudeći za problem porekla Albanaca trezvenije, sa zdravih naučnih pozicija, a ne sa pozicija romantizma XIX veka. Koliko za primer vidite knjigu na albanskom i srpskom jeziku IZ ISTORIJE ALBANACA, službeno izdanje sred Beograda 1969. godine. Znači – anti-albanski srpski lobi nije ni postojao, niti postoji dan-danas. Akademik Burović je bio i nastavlja da je slamka među vihorove, koga besomučno, krvnički proganjaju Titoisti, konvertirani u nacio-baliste, nazivajući ga i Albancem, Šiptarinom, pa i prodanom dušom!!! Oni i kada vide u njegovoj radnoj sobi fotografiju Njegoša (u dokumentarnom filmu Mandela Albanije, prikazan 1995. od Beogradske televizije), urliču protiv njega: Šta će Njegoš, Šiptarine, u tvom stanu?! On nije tvoj! On je naš!
Ali da, postojali su i postoje naučnici, istoričari i filolozi, akademici i albanolozi, među najpoznatijim u svetu (znači – nesrbi!) koji su rekli i dokumentirali, dokazali da Albanci nisu autohtoni i da nemaju nikakve genealoške veze ni sa Ilirima, kamoli i sa Pelazgima. Naučnici i akademici, austrijski albanolozi, nemački, italijanski, francuski, engleski, rumunski, mađarski, grčki i drugi!!! Ove su sledili i albanski naučnici, najpoznatiji albanski albanolozi, kao što su akademici Eqrem Çabej, Aleks Buda, Shaban Demiraj i drugi, koje B.Selini i ne spominje nigde u njegovoj studiji, jer dobro zna da su se izrazili protiv autohtonije, protiv pelazgomanije, pa i protiv albanske iliromanije. Ove je sledio i Akademik Burović, koji je bio učenik i student njihov, onako kao što su danas učenici i studenti njegovi oni Albanci, koje B.Selimi naziva naučnici (u navodnike!) i priznaje da se sa akademikom Burovićem ujedinila čitava jedna druga vrsta albanskih naučnika, koji su se moderirali…
I dok se sa Akademikom Burovićem ujedinila čitava grupa albanskih naučnika, srpski lobi ne samo što stoji po strani, već i sistematski sabotira stvaranje Akademika Burovića, pa vrši i atentate na njega, samostalno i u saradnji sa albanskim lobiem Selimi Bardhyla. Akademik Burović puni 76 godinu života! Jednu jedinu knjižicu mu srpski lobi nije objavio, u jedno vreme što su zvučnicima veliko-albanske politike objavlivali i objavljuju njihove ćitape albanske pelazgomanije, iliromanije i autohtonomanije. Ili ovo nije istina?! Vidite delo Albanca Preljoc Margiljaj ILIRI GOVORE ALBANSKIM – ALBANCI GOVORE ILIRSKIM JEZIKOM, koje su znojem crnogorskog naroda objavili 2001. sred Podgorice, na albanskom i srpskom jeziku!!! Vidite i delo akademika Burovića KO SU ALBANCI?, koje se uzalud mučio naš književnik Miodrag Lukić da objavi u Srbiji. Srpski lobi dan-dans ne dozvoljava da se ta knjiga objavi ni privatno u Srbiji! (Ta i nijedna druga knjiga akademika Burovića!) Objavio ju je van Srbije, na srpskom, albanskom, makedonskom i engleskom jeziku, sam autor, plaćajući štampariju i razdajući knjige na poklon!!! I ovo primer bez presedana u istoriji srpskog naroda i čovečanstva.
Što se tiče ravnodušnih posmatrača Akademije nauka Albanije, ako je istina da je B.Selimi pročitao delo akademika Burovića KO SU ALBANCI?, na str. 3, velikim crnim slovima, izneta mu je izjava tih akademika:
Sve što kaže Akademik Burović o poreklu Albanaca, znamo mi to od vremena, pre njega i bolje od njega, ali sada nije vreme da se to kaže. Treba da prethodno ujedinimo Kosovo sa Albanijom, pa ćemo tada i mi to priznati.
Ovu izjavu mogu slobodno da potpišu i oni iz srpskog lobia. Ili ne?!
Svetske naučne institucije, universiteti i akademije nauka, priznali su akademika, prof. dr Kaplana Burovića za najvećeg savremenog albanologa. Inde ira ovih Albanaca.
Njegova srpsko-crnogorska braća nastavljaju da ga drže u njihovim crnim listama zato što je bio (i jeste!) anti-titoista, pa ga zato i krvnički proganjaju, busajući nam se u prsa za demokrate i antititoiste, za naučnike! Ili ovo nije istina, drugovi srpsko-crnogorski akademici?!
E pa evo srpska smrtna sagrešenja! Evo i zašto se Bog dragi na Srbe razljuti!
