Iako imamo uzornog Šefa države (plaća kaznu kad gucne šampanjac, neće prvi da se vakciniše kako bi se narod prvi vakcinisao, nudi nas Evropi i pre nego što nas Evropa hoće), zatim, odgovornog premijera (otkrio da knjigovođe muvaju s državnim budžetom), ministre s vizijom , državotvorne nevladine organizacije (Sonja Liht određuje pravce spoljnopolitičkog delovanja), iako gradonačelnici imaju razvijena estetska čula bez obzira na cenu (đilas i most preko Ade Ciganlije), iako na vreme otplaćujemo penale za sve promašaje – mi još nismo pravna država!
Niko ozbiljan neće da investira u Srbiju…
Mi sami sebe rastavljamo (Statut Vojvodine o trošku Srbije), a ne sastavljamo. Ono što čak ni Broz nije uspeo, uspeće Boris Tadić – raskomadaće Beogradski pašaluk na više nahija nego u tursko doba!
Izvesni Kostreš mu već bez zazora kaže u lice da će Vojvodina biti država…
Ni od kakve pomoći neće biti Tadićerv kič marketing, a kad zagusti napustiće ga i majstori prizemnih dosetki Šaper i đilas, po klasičnom srpskom političkom obrascu…
Mi, dakle, zaista nismo pravna država.
Naš slučaj je još 1842. opisao Nikolaj Vasiljevič Gogolj.
Mi u Visoki savet sudstva biramo mrtve duše!
U Osnovnom sudu u Požegi, na spisku je i Ljubiša đurić, koji je, na žalost, preminuo 28. oktobra. Dobro, desilo se, birokratska greška. Predsednik Visokog saveta sudstva Nata Mesarović kaže da je „zatečena“ ovom informacijom, a u Ministarstvu pravde tvrde da ih niko nije obavestio o đurićevoj smrti.
To je naizgled tako, ali to istovremeno znači da se dva meseca pred izbor niko nije bavio ličnošću sudija, osim što su možda ažurirane partijske kadrovske liste, a Nata Mesarović se (ima indicija!) bavila temom ko se kome, ili njoj lično, dopada ili ne dopada… Morala je, na primer, da misli kako da se u Vrhovni kasacioni sud ugura Sonja Brkić, koja je istovremeno bila sudija Vrhovnog suda i predsednik Republičke izborne komisije (zarada 2,673 miliona dinara – odbila je da vrati!), što je Zakonom o sudijama izričito zabranjeno.
Sonja je izabrana, ali nije izabrana predsednik Društva sudija Srbije Dragana Boljević, što je, kažu, u normalnim zemljama nezamislivo. Iako je izabran za sudiju Apelacionog suda u Beogradu, član Društva sudija Omer Hadžiomerović kaže da postupak izbora nije bio transparentan, da će Društvo sudija formirati pravni tim koji će pokušati da pomogne neizabranim sudijama, a Dragana Boljević, koja je dobar sudija, ostaće i dalje predsednik Društva sudija Srbije. Neizabrani mogu da se žale samo Ustavnom sudu, a onda im preostaje Strazbur…
Što je korisno za evroatlantske integracije!?
Na nebu srpske pravde i prava u međuvremenu je zasijala nova zvezda koja se zove Slobodan Homen. Po zanimanju je državni sekretar u Ministarstvu pravde, znači drugi čovek. Uzalud je prvi čovek, ministar pravde Snežana Malović, vratila one pare koje sudija Sonja Brkić nije; ispala je naivna – nje nigde nema, a Slobodan Homen svakodnevno daje izjave, opseda male ekrane i slika se po novinama.
Slobodan Homen ima jaka leđa. Kako bi inače preživeo pismeni nalog sudovima koje sporove da ne uzimaju u razmatranje i da zamrznu izvršenje već donetih pravosnažnih sudskih odluka iz sfere radnih odnosa.
U toj pravednoj borbi protiv radnika pomogao mu je kolega iz Ministarstva ekonomije Nebojša ćirić. Republički odbor za rešavanje o sukobu interesa zaključio je da su Homen i ćirić uticali na sudsku vlast, povredili zakon i da bi ih trebalo razrešiti.
Nisu, naravno, razrešeni, Vlada Cvetković – Tadić stala je iza njih!?
Našao sam nešto podataka o Slobodanu Homenu, koji mu se ne moraju dopasti. Homen je svojevremeno bio uticajna osoba u nevladinoj organizaciji „Otpor“ koja se kasnije, sa šerpama ili bez njih, kao stranački aparatčik vinula do uticajne funkcije u strukturi vlasti. Nije tajna da je zadatak nekih NVO da omoguće realizaciju ciljeva američkih globalnih političkih i ekonomskih interesa, što će, naravno, biti nagrađeno, „keš“ ili na neki drugi prikladan način. „Otpor“ je finansirala američka nevladina organizacija IRI. Predstavnik Zadužbine za razvoj demokratije potvrdio je da je od 1998. ova Zadužbona potrošila tri miliona dolara, od čega je najveći deo otišao OTPORU, a Američka agencija za međunarodni razvoj dodala je još 25 miliona.
Onda je izbila afera. Koordinator OTPORA iz Subotice tražio je 2004. kontrolu finansija OTPORA od 1999, zbog sumnje da su tadašnji rukovodilac Slobodan Homen, tada advokat, današnji državni sekretar, i njegov brat od tetke Nenad Konstantinović nezakonito raspolagali s 10 miliona dolara koje su do te godine dobili na ime pomoći iz SAD. Samo oni znaju kako je stvar razjašnjena ili zataškana. Ako je to u ovom času važno, pripadnike OTPORA – a svako je dobio nešto, makar 130 dolara i mobilni telefon – obučavali su penzionisani oficiri CIA i drugih američkih tajnih službi, jedan pukovnik doputovao je iz Burme da predaje u Budimpešti, okolo se vrzmala i Sonja Biserko, ostalo je istorija.
Posle promena 2000. godine OTPOR se utopio u Demokratsku stranku (veći deo), mada je „tvrda sruja“ povremeno pokušavala i sa izvozom revolucije. Išli su da pomognu Sakašviliju (Gruzija) i Juščenku (Ukrajina), ali su procenili da im ta proleterska solidarnost ne pruža tako briljantnu perspektivu kao Zapad. Vratili su se kući. I to je, u stvari, bio njihov jedini izlet na Istok.
Najudobnije je na Andrićevom vencu. A i isplati se…
