Foto: arhiva Spoji
Članovi humanitarne organizacije Srpske pravoslavne omladine Inzbruk ovih dana realizovali su još jednu humanitarnu akciju – uprkos pandemiji pomogli su tri porodice na Kordunu i Baniji u okviru 8. humanitarne akcije za porodice u Hrvatskoj. Nakon 20. po redu humanitarne akcije koja je sprovedena za ugrožene porodice na Kosovu i Metohiji tokom 2020. godine na red je došla i humanitarna akcija za socijalno ugrožene porodice u Hrvatskoj. „Tamošnjim porodicama takođe pokušavamo jednom godišnje redovno da pomažemo, a tokom skoro 12 godina našeg postojanja ovo je bila 8. po redu humanitarna akcija za porodice tog podneblja”, istakli su vredni članovi. „Zbog pandemije koja je zadesila čitavu planetu humanitarnu pomoć porodicama na Kosovu i Metohiji nismo mogli lično da isporučimo, a i sama akcija je trajala duže nego obično. Iz tih razloga nismo imali dovoljno vremenskog prostora da valjano organizujemo humanitarnu akciju za porodice u Hrvatskoj, te smo na kraju odlučili da pomognemo tri porodice u Karlovcu, Vojniću i Dvoru na Uni”, dodali su.
Uz podršku sveštenstva Eparhije gornjokarlovačke došli su do onih porodica kojima je pomoć potrebna i kojima su u datim okolnosti bili u mogućnosti da pomognu. „Kako zbog pandemije nismo mogli lično da isporučimo pomoć porodicama u nabavci i u isporuci pomogli su nam časni oci Radoslav, Branko i Jugoslav”, naglasi su predstavnici SPOJI. Ukupna vrednost humanitarne akcije iznosila je 3.475 evra.
Prva porodica kojoj je u periodu od novembra 2020. do februara 2021. stigla pomoć, bila je porodica Manojlović iz Gornjeg Sjenička kod mesta Skakavac blizu Karlovca: otac Ljuban (51), majka Milena (42) i sinovi Branko (14) i Mario (11).
Niko u porodici nažalost nije zaposlen, primaju samo socijalnu pomoć u visini od 1.600 kuna (oko 212 evra) i dečiji dodatak u visini od 673 kuna (oko 89 evra) mesečno. Bave se poljoprivredom, imaju dve krave, 15 ovaca, nekoliko svinja i kokoške. Sinovi pohađaju Osnovnu školu u Skakavcu. Od poljoprivrede za svoje potrebe proizvedu hranu, ali s obzirom na školovanje dece i mesečne troškove često ne mogu sebi da priušte dodatne namirnice i potrepštine koje se moraju nabaviti.
Nabavljena su im nova ulazna vrata za kuću i veš-mašinu pošto im je to u tom trenutku bilo najpotrebnije, a pri obilasku otac Radoslav Anđelić obradovao je decu slatkišima u naše ime. Ukupna vrednost pomoći iznosila je 617,60 evra.
Porodica Manojlović je 1995. godine zbog vojne operacije „Oluja“ morala da izbegne u Republiku Srpsku, pa u Srbiju, gde se nastanila u mestu Venčane u opštini Aranđelovac, gde je živela do juna 1999. godine kada se vratila u Gornji Sjeničak. Kako su ispričali bili su srećni zbog povratka u svoj rodni kraj, ali su se susreli sa velikim poteškoćama. Njihova kuća je bila devastirana, bez vrata i prozora, lošeg krova i pokrova, zarasla u korov. Imali su veliku želju i volju da obnove kuću, iskrče imanje i počnu život ispočetka i kako kažu, da nije bilo nemačke organizacije „Technisches Hilfswerk“ (Tehnišes hilfsverk) teško bi u tome i uspeli. Oni su im 2002. godine pomogli u finansiranju obnove kuće. Ljubanovi roditelji su se upokojili u međuvremenu, a Manojlovići i dalje žive teško baveći se poljoprivredom i stočarstvom, ali se ne predaju. Najbitnije im je da se njihovi sinovi Branko i Mario školuju i izrastu u dobre ljude.
Foto: arhiva Spoji
Druga porodica, kojoj je pomognuto su Maljkovići iz okoline Dvora na Uni: otac Milorad (47), majka Anka (44) i deca Radomir (21), Mila (10) i Marina (7). Ni kod njih niko nije zaposlen, jedino sin Radomir radi ponekad za dnevnicu kao šumski radnik kada ima posla. Primaju samo dečiji dodatak u visini od 600 kuna (oko 80 evra) mesečno.
Bave se poljoprivredom, a ćerkice idu u predškolsko i u školu u Dvoru na Uni. Trenutno žive u Gornjoj Stupnici u neuslovnoj kući do koje se može doći samo traktorom zbog neprohodnog i lošeg puta. Od države su dobili kuću u mestu Pedalj blizu Stupnice jer spadaju u ugrožene porodice. „Kako bise brže uselili u novu kuću pomogli smo im kupovinom laminata za 70 kvadrata i veš-mašinu a otac Jugoslav Maksimović im je pri poseti u naše ime uručio i nešto od slatkiša. Ukupna vrednosti pomoći iznosila je 861,40 evra”, saopštili su u SPOJI.
Kao i Manojloviće i Maljkoviće prati teška životna priča. Majka dece, Anka, je rodom iz Velike Kladuše u Bosni i Hercegovini. Godine 1992. sa svojim roditeljima izbegla je u Dvor na Uni gde je upoznala Milorada za koga se kasnije i udala. Nažalost, samo par godina kasnije, 1995. stiže ih „Oluja“ i iz Gornje Stupnice, odakle je Milorad poreklom, beže za Srbiju. Posle nekoliko godina vratili su se u Stupnicu gde se bore za normalan život svoje dece. Iako nije nimalo lako ne predaju se i svakodnevno se trude da im priušte ono najosnovnije.
Treća porodica kojoj je u ovoj osmoj po redu akciji za Srbe u Hrvatskoj pomognuto je porodica Vujić iz Vojnića: otac Svetozar (41), majka Rada (37), sin Mario (15), ćerka Elena (9) i baka Nevenka (67). Nažalost ni u ovoj porodici nema zaposlenih. Primaju samo 380 kuna (oko 51 evro) dečijeg dodatka mesečno. Bave se poljoprivredom za svoje potrebe, ali i prihoduju kada je moguće od svog rada. Deca idu u osnovnu školu.
Foto: arhiva Spoji
Porodica Vujić se obraćala državnim institucijama za pomoć, jer pored kuće sve imanje i propratni objekti su bili zapaljeni u proteklom ratu 1995. godine. Međutim, nisu dobili nikakvu pomoć od državnih institucija jer nisu napustili Republiku Hrvatsku tokom rata i tako se nisu vodili kao izbegla i raseljena lica.
Kada su krenuli u koloni iz svoga mesta, kolona je već bila presečena te su morali da se vrate i skrivali su se mesecima po okolnim šumama, dok se nije ukazala prilika da se sklone na sigurnije mesto u prihvatilište. Kući, koja je bila zapaljena, nisu mogli odmah da se vrate jer je bila u ratnoj zoni. Odmah nakon okončanja rata vraćaju se na svoje zapaljeno ognjište i počinju ispočetka.
Kada su se vratili videli su da je stolarija bila odnešena, kao i sve stvari iz kuće. Veći deo kuće su mogli da obnove, ali za krov koji je jako oštećen i prokišnjava, te preti i urušavanje istog, nisu imali sredstva. I predstavnici humanitarne organizacije iz Inszbruka pomogli su im kupovinom građevinskog materijala za obnovu krova u vrednosti od 1.967,00 evra.
Pomoć je poručena i kupljena sredinom novembra 2020. ali su članovi porodice Vujić oboleli od korona virusa te su bili u karantinu. Otac Branko Santrač im je po napuštanju karantina isporučio pomoć, ali je tada već bio mesec decembar i postalo je hladno za bilo koje radove. Zato su radove morali da odlože na proleće i nadamo se da će ih uskoro privesti kraju.
„Narod u Hrvatskoj je tokom prethodnih meseci pogodila serija zemljotresa, te je situacija još ozbiljnija i teža, a znajući za to trudićemo se uz podršku naših članova, prijatelja, podržavaoca i donatora da pomognemo koliko je u našoj moći da pogođene porodice obnove svoja ognjišta i nastave koliko-toliko normalan život. Činjenica da se sve to dogodilo u jeku pandemije korona virusa nimalo ne olakšava situaciju.
Ni ovu našu manju humanitarnu akciju za tri porodice na Kordunu i Baniji ne bismo mogli da sprovedemo da nije podrške lokalnog sveštenstva i brojnih donatora širom sveta, koji ne zaboravljaju i misle na ugrožene porodice ne samo u Hrvatskoj, već na čitavom Balkanu, a na tome smo im od srca zahvalni u nadi da ćemo zajedničkim trudom nastaviti i ubuduće da im pomažemo”, naglasili su iz Spoji.
Svako ko može i želi da pomogne može to uraditi na sledeće načine
1.) Sprendenkonto – EU & Schweiz (ohne Spesen):
Jugendverein SPOJI
IBAN: AT48 2050 3033 0067 8129
BIC: SPIHAT22XXX
Zweck (svrha): Spende Familien in HR / SRB / KiM / Tirol …
2.) Pay pal donate (troškovi / Spesen: 3,40% + 0,35€):
www.spoji.link/paypal/donate
3.) Facebook donate (bez troškova / ohne Spesen):
Ukoliko neko želi da na Fejsbuku pokrene sakupljanje donacija za akcije SPOJI-a (npr. povodom rođendana, …) to može učiniti putem sledećeg linka (https://www.facebook.com/fund/spoji.org/)
