Srbiji preti novi talas migracija, naši najbolji talenti stalno su na meti razvijenih zemalja. To ste konstatovali u nedavno usvojenoj petogodišnjoj strategiji naučnog i tehnološkog razvoja. Kako mislite da motivišete one koji su otišli da se vrate?– Dosta je bilo kukanja na tu temu, prelazimo na konkretne korake. Upravo smo dogovorili 200 miliona evra sa Evropskom investicionom bankom za nauku i tehnologiju, koji će biti duplirani iz drugih izvora. Deseti deo tog novca biće namenjen za povratak naše naučne dijaspore. Predstoje pozivi za konkretne projekte, koji će biti upućeni sredinom maja našima u rasejanju. Nameravamo da najpoželjnijim povratnicima rešimo stambeno pitanje, omogućimo slobodu u odabiru saradnika i opreme.
Zna li se koliko je visokoobrazovanih građana otišlo iz Srbije od 2000. godine?
– Prema ozbiljnoj proceni profesora Grečića, devedesetih godina Srbiju je napustilo oko 17.000 diplomaca. Posle 2000. emigracija je smanjena, otišlo ih je oko 2.000. Najveći broj je iz oblasti informacionih tehnologija i prirodnih nauka. Formiramo ozbiljnu bazu podataka na tu temu na sajtu Ministarstva nauke, gde se nalazi i strategija, kao i elementi dogovora sa EIB-om (www.nauka.gov.rs).
Koliko je moguće vratiti naših naučnika u Srbiju?
– Naš cilj je 400 visokokvalitetnih povratnika u sledećih pet godina. Najbitnije je da vratimo one ljude koji mogu da ojačaju celokupnu naučnu zajednicu, da dovedu evropske fondove i privuku u Srbiju svetske tehnološke firme. Kvalitetom i doprinosom povratnika ćemo izbeći nepotrebna rivalstva i sterilnu ljubomoru.
Kako ćete da zadržite mlade istraživače koji se sad formiraju?
– Naš najvažniji problem i jeste kako da zadržimo i razvijemo postojeći potencijal. Ova strategija je upravo i pre svega za one koji su danas u Srbiji i koji mogu najviše da doprinesu. U poslednjih godinu dana uspeli smo da povećamo iznos plate istraživačima za 30 odsto. Početna plata je nešto preko 40.000 dinara. Na većini fakulteta i instituta zarade postaju pristojne i iznose u proseku 800 evra i idu do 1.200 evra. Veći je problem novac za bavljenje naukom i manjak tehnoloških preduzeća koja mogu da uposle naše naučnike. Moje ključno zaduženje sledeće dve godine biće neposredni kontakt sa liderima 300 najvećih tehnoloških firmi u svetu, među kojima su „Simens“, „Erikson“, IBM, „Novartis“, HP, „Majkrosoft“ da bi ih ubedili kroz konkretne aranžmane da im se više isplati da imaju svoje ljude i ogranke u Srbiji, umesto da nam odvode najbolje ljude van zemlje.
Svest o nauci kod nas se ipak menja.
– čim Skupština usvoji zakone, krećemo sa izgradnjom Istraživačke stanice Petnica i stanova treće lamele bloka 32A na Novom Beogradu namenjenih istraživačima. Konkurs je završen, 200 porodica čeka. U maju raspisujemo i konkurs za naučnu opremu u vrednosti od 50 miliona evra. On će biti striktno povezan sa konkursom za istraživačke projekte za period 2011-2015. Sledeće godine počinje izgradnja Centra za promociju nauke u Beogradu. Svi osnovci i srednjoškolci će prolaziti kroz tu instituciju i tako će se na vreme identifikovati potencijalni talenti. Nemamo dovoljno dece da bismo izgubili ijednog budućeg naučnika, doktora nauka, inženjera. U centru ćemo naučno i tehnološki obrazovati i ministre, poslanike, direktore, novinare.
Ima li Srbija bazu naučnika?
– Ima. Oko 8.600 naučnika, što je dva puta manje nego što bi nam trebalo kao zemlji članici Evropske unije, s tim što bi onda bar trećina trebalo da radi u preduzećima.
Da li je tačno da su istraživači bliži penziji, da je mladih malo?
– Da, demografska struktura je loša. Zbog toga ćemo u saradnji sa Ministarstvom prosvete za predstojeću školsku godinu odrediti podsticaje kroz finansiranje stipendija i doktorskih studija u tehničkim i prirodno-matematičkim branšama koje su nam potrebne za budućnost zemlje.
Primećujem da ne pominjete društvene nauke? Zašto?
– Akcenat je u ovom trenutku posve pravilno stavljen na prirodno-matematičke i tehničke nauke. Društvene nauke i humanistika su, međutim, podjednako važne, počev od arheologije, preko etnologije, borbe za srpski jezik. Neverovatno je da naši društveni naučnici rade, a da skoro niko iz ministarstava i preduzeća sa njima nema kontakte. Povezaćemo ih. Nacionalni identitet najbolje se brani kroz nauku i kulturu.
Kada možemo da očekujemo da će Srbija imati jednog naučnika koji će biti citiran među 5.000 najcitiranijih naučnika sveta i da će neki od naših univerziteta biti konačno na listi 500 najboljih u svetu?
– U roku od pet godina. U februaru je agencija „Tompson Rojters“, koja meri citiranost naučnika u svim disciplinama, izdvojila Srbiju kao svetsku naučnu zvezdu u usponu. Krenulo je!
Možda će istraživače motivisati veća zarada na patentima?
– Napokon smo napravili adekvatan sistem. Patenti će pripadati institucijama, ali će barem polovina prihoda od komercijalizacije pripasti pronalazačima. U ovom ciklusu ćemo platiti za patent svakome ko ima mogućnost da ga registruje u Srbiji i na evropskom nivou. Hoćemo da dokažemo da rad u tehnologiji može i te kako da se isplati.
Po izdvajanjima za nauku na dnu Evrope
Koliko se izdvaja za nauku, a koliko će se izdvajati 2015, kada će svi delovi strategije biti primenjeni?
– Srbija za nauku izdvaja oko 100 miliona evra, to je 0,3 odsto BDP. Po tome smo na samom dnu Evrope, koja je upravo sebi zadala cilj – tri odsto BDP izdvajanja do 2020. Ova godina bi trebalo da bude bolja, 0,4-0,5 odsto BDP, ukoliko se krene sa primenom kredita Evropske investicione banke. Plan je da u 2015. dođemo do jedan odsto BDP, oko pola milijardi evra, od čega bi trećina trebalo da dođe iz privatnog sektora.
Neki od projekata Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja
– popravka zgrade PMF koja tone, Botaničke bašte i tehnološkog inkubatora na Zvezdari
– U sklopu Kliničkog centra Srbije šest hektara biće odvojeno za najveći centar za biomedicinu jugoistočne Evrope
– Izgradnja tehnološkog inkubatora u Nišu
– Izgradnja nekomercijalnih stanova za naučnike u novobeogradskom bloku 32A i u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu
– Izgradnja centra za promociju nauke u bloku 39 na Novom Beogradu
– Formiranje centra za matične ćelije u Kragujevcu
