U bankama su najtraženiji krediti za refinansiranje, kojima prezaduženi građani pokrivaju dugove po tekućim računima i kreditnim karticama
Građani Srbije u poslednjih nekoliko meseci poslovnim bankama najviše traže kredite za refinansiranje dugova po tekućim računima i kreditnim karticama!
Bankari potvrđuju da je došlo do znatnog povećanja ovih pozajmica koje se nude i u dinarima i u evrima. Kamatne stope za refinansirajuće kredite, na koje pojedine banke daju rok otplate i do sedam godina, u dinarima se kreću od 15,45 odsto, a u evrima od 9,96 procenata na godišnjem nivou.
Niža rata, duža otplata
Zamenik direktora Sektora za poslove sa stanovništvom u Komercijalnoj banci Ljiljana Milošević kaže za Press da su krediti za refinansiranje trenutno najaktuelniji.
– Pogotovo od kada je Narodna banka Srbije ukinula ograničenje odobravanja gotovinskih i kredita za refinansiranje na rok do 24 meseca. Time su se stekli uslovi za odobravanje kredita za refinansiranje sa dužim rokom otplate, što omogućava lakše servisiranje dugova – objašnjava Miloševićeva.
U Findomestik banci takođe kažu da su klijenti veoma zainteresovani za gotovinske kredite za refinansiranje.
– Prema podacima koje imamo, tražnja za kreditom za refinansiranje je na visokom nivou. Građani žele da smanje svoja mesečna zaduženja koja imaju po drugim kreditima – kažu u Findomestiku.
Većina banaka ove kredite nudi bez polaganja depozita ili učešća, kao i bez žiranata, a ima onih poput Inteze, gde potencijalni korisnik može da bira između modela sa depozitom ili bez njega.
Unikredit banka ove kredite odobrava na period otplate i do sedam godina, a uz pomoć njih mogu se refinansirati obaveze nastale u ovoj ili bilo kojoj drugoj banci.
Razlozi koji idu u prilog zaduživanju u dinarima:
– Klijent uvek zna tačan iznos mesečne rate, dok kod kredita u evrima to zavisi od kursa na dan dospeća rate
– Klijent se ne izlaže dodatnim troškovima prilikom plaćanja mesečnih obaveza
– Eventualni rast inflacije ići će u prilog korisnicima ovih kredita
– Za klijente koji zavise isključivo od dinarskih primanja, najlogičnije i ekonomski najopravdanije je zaduživanje u dinarima
– Klijenti koji se opredele da svoje kreditne obaveze refinansiraju dinarskim gotovinskim kreditom, mogu podneti zahtev za kredit u rasponu od 50.000 do 950.000 dinara sa efektivnom kamatnom stopom od 18,58 odsto na godišnjem nivou. Ako klijent želi refinansirajući kredit u evrima, može uzeti od 500 do 10.000 evra. Efektivna kamatna stopa na godišnjem nivou za ove kredite kreće se od 16,06 odsto – naveli su u Unikredit banci.
Uzimanjem ove pozajmice u Sosijete ženeral banci mogu se pokriti stara zaduženja za sve vrste kredita izuzev za stambene i kredite za renoviranje.
– Pored refinansiranja potrošačkih i keš kredita, kreditnih kartica, dozvoljenih prekoračenja, kod nas je moguće uzeti i refinansirajući gotovinski kredit sa rokom otplate do čak 114 meseci – kažu u ovoj banci.
Tri put meri, jednom seci
Komercijalna banka između ostalih odobrava i kredite za refinansiranje dugova obezbeđenih hipotekom, kao i za refinansiranje stambenih kredita osiguranih i neosiguranih kod Nacionalne korporacije.
Imajući u vidu slabljenje domaće valute, bankari ističu da su dinarski krediti za refinansiranje trenutno posebno povoljni. Ekspert za razvoj proizvoda u Folks banci Nenad Lučić kaže za Press da je ova banka upravo iz tog razloga klijentima omogućila da sva dugovanja iz drugih banaka refinansiraju dinarskim kreditom sa fiksnom kamatnom stopom.
– Dosadašnja praksa je pokazala da klijenti lakše i ekonomičnije upravljaju svojim sredstvima ukoliko su sva dugovanja svedena na jedan kredit. Takođe, s obzirom na to da većina građana zavisi isključivo od dinarskih primanja, zaduživanje u dinarima je ekonomski najopravdanije. Direktne koristi dinarskog kredita su vidljive upravo sada kada kurs konstantno raste – objasnio je Lučić.
Ekonomista Ivan Nikolić upozorava da ovi krediti predstavljaju način za odlaganje problema, ali ne i njegovo rešavanje.
– Ova vrsta kredita olakšava jer se po pravilu dobija duži period otplate pa je samim tim i rata niža. To bi eventualno značilo blago olakšanje zaduženom klijentu. Međutim, posmatrajući period otplate, povećava se celokupan trošak. U suprotnom, banke koje omogućavaju te kredite ne bi imale zaradu – kaže Nikolić.
