Na današnji dan pre 69 godina, bombardovanjem Beograda, Adolf Hitler je pokrenuo nacističku mašineriju za uništavanje Jugoslavije, Srba i Srbije
Besan zbog pristiglih vesti iz Beograda, da su održane velike demonstracije zbog pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu i da je u tom opštenarodnom protestu pakt srušen, Adolf Hitler je istog dana, 27. marta 1941. godine, svom generalitetu izdao naredbu da svim mogućim vojnim sredstvima uništi Jugoslaviju, da je zbriše s lica zemlje, u što je moguće kraćem roku. A da bi ta ideja nacističkog vođe bila realizovana, prvo je trebalo razoriti Beograd.
Hitler je svoju strategiju prema Jugoslaviji i Srbiji tajno definisao već sredinom tridesetih godina – Južne Slovene će raseliti u Sibir, a grad na ušću reka Save i moćnog Dunava preobratiće u Eugeniju, u slavu princa Eugena Savojskog koji je u ratu protiv Turske osvojio Beograd 22. avgusta 1717. godine.
Naredio je da se neprekidnim danonoćnim napadima razori Beograd, da Jugoslavija i Srbija budu zbrisane s lica zemlje. Kodirani naziv ovog zločinačkog napada glasio je Kazna. Sam taj naziv svedoči da su iz Hitlera progovorili osvetnički bes i srbofobija, jer je na sastanku na kome je zahtevao surovu odmazdu uspostavio vezu između 1914. i 1941. godine. Brutalno i cinično, odgovornost za rat svalio je na Jugoslaviju, pogotovo na Srbiju i Srbe, proglašavajući ih za agresora, zato što su se drznuli da u tada pokunjenoj Evropi dignu svoju slobodarski glas otpora nacizmu.
Operacijom Kazna komandovao je vazduhoplovni general-pukovnik Aleksandar Ler. Bez objave rata, mučki, više od 450 bombardera ,,Luftvafea, u pratnji aviona lovačke avijacije, oko 6.45 sati 6. aprila 1941. godine istovarilo je na Beograd prve tovare smrtonosnih bombi.
Ciljevi su bili pomno izabrani – državne, civilne, vojne i kulturne ustanove, industrijski pogoni i infrastruktura, stambene četvrti, bolnice i podzemna skloništa. Posle prvog jutarnjeg, usledila su još tri talasa bombardovanja tokom noći, a onda je i 7. april u Beogradu bio pakao.
O totalnoj bezobzirnosti bombarderskog udara svedoče i razaranja ili oštećenja na skoro 3.000 objekata, a procene ljudskih žrtava kreću se od četiri do dvadeset hiljada poginulih.
Uništenje Narodne biblioteke Srbije u tom bombardovanju besprimerni je dokaz zločina kulturnog genocida, u kome su bombe i plamen sažegli 350.000 knjiga i pola miliona svezaka, nebrojene istorijske dokumente i rukopise neprocenjive vrednosti.
Tog 6. aprila 1941. Jugoslaviju su napale 34 nemačke, 44 italijanske divizije i četiri mađarske divizije.
Dan ranije, u kasnim popodnevnim satima, pojavio se poslednji broj međuratne Politike koji je nosio datum 6. april 1941. godine. Rano štampanje izdanja za unutrašnjost (provincijsko izdanje) bilo je uslovljeno promenjenim (ratnim) redom vožnje, uvedenim nekoliko dana ranije.
Beogradsko (jutarnje) izdanje lista za 6. april 1941. bilo je pripremano do duboko u noć, maltene do samog jutra. Dežurni urednik tog broja, Slobodan Nešović, nastojao da dođe do teksta ugovora o prijateljstvu i nenapadanju, potpisanog te noći u Moskvi, između SSSR-a i Kraljevine Jugoslavije.
Pošto njegova nastojanja nisu urodila plodom, rotacija je bila spremna da izbaci prve jutarnje primerke Politike bez dokumenta potpisanog u Moskvi.
Ali je zora 6. aprila to onemogućila.
Smrtonosni tovar bačen na Beograd iz bombardera nacističke Nemačke pogodio je i Politiku. Zgrada našeg lista je srušena, uništeni su nova rotaciona mašina i mnogo druge opreme, a skladište hartije pogođeno bombama na Obilićevom vencu gorelo je danima.
Politika nije mogla da objavi vest o Hitlerovom zločinačkom bombardovanju Beograda i o napadu na Jugoslaviju.
Slobodan Kljakić
Pomen žrtvama bombardovanja NATO Aleksinca
Polaganjem venaca i prigodnim programom ispred spomenika žrtvama bombardovanja NATO 1999, juče je u Aleksincu obeležen dan sećanja na prvo bombardovanje ovog gradića na reci Moravici, kada je stradalo 11 civila, a 52 osobe su bile povređene.
NATO je sa pet projektila pogodio deo užeg centra grada, pretvorivši ga u ruševine, teško oštetivši i ovdašnji Dom zdravlja.
Aleksinački civili stradali su i u bombardovanju 28. marta, kada je poginulo njih četvoro.
Avijacija NATO je u nekoliko bombardovanja, bez ljudskih žrtava, uništila veći deo aleksinačke privrede, koja se do današnjeg dana nije oporavila.
Polaganjem venaca, osim rodbine nastradalih, građana, predstavnika lokalne samouprave, boračkih i drugih organizacija, prisustvovali su i Aleksandar Konanjihin, ataše za kulturu u ruskoj ambasadi u Beogradu, i Befiljas Panaitis, predstavnik grčke pobratimske opštine Lavrio.
Aleksinac je bio prva urbana sredina koja je posle dva napada NATO, od ukupno pet, bila teško razorena.
