Ako je 1990 Srbija trebala da se veže za SAD i EU dvadeset godina kasnije to je pogrešan voz u koji uporno želimo da uđemo – i to u zadnji vagon, pa i da stojimo, jer mesta su odavno zauzeta. Strategija naših političkih neznalica je toliko plitkoumna da se samo iz ovog članka sve vidi kao na dlanu.
U svim našim strankama čitaju se i seckaju samo tekstovi iz novina koji se odnose na stranke i lidere, ko je koga i na koji način pljunuo i razmišlja kako na to odgovori žešće i jače. Svetska kretanja niko ne prati jer u našoj štampi o tome niko i ne piše. Afere, mafije, pljuvačine, ubistva su jedina i glavna tema naših medija a Le Monde, New York Times, The Economist… i ne znaju ko je Tadić, Dinkić, Cvetković, đelić… a još manje ih interesuju njihove genijalne političke kreacije. Tako za medije i informisanje zaduženi eksperti nemaju šta da o svojim liderima iseckaju iz tih svetskih novina pa svi skupa ostaju u vakumu unutrašnjeg bunila dok vozovi važnih informacija prolaze.
Druga karakteristika naše političke elite je da nijedna stranka nema analitičke timove, a posebno za ekonomsko-privredna pitanja – jer to je i nevažno. Srbi se znaju, posebno tako pametni lideri, i šta će njima sad tu neko da im soli pamet. Pa kad na to dodamo zauzetost jer svaki dan treba nešto pred TV kamerama reći, ali pametno, sa osmehom i sarkazmom upućeno tamo onom iz one stranke… Pa onda slikati se na petom otvaranju puta od 3 km i šestom pokretanju proizvodnje Fijata u Zastavi. Pa obaveze oko pregovaranja za prodaju Telekoma ili Jata sa onim poznatim IMT (imali mene tu – naravno u domenu provizije mita… nazovite kako hoćete). Pa večere i dogovori sa domaćim tajkunima ja tebi Luku Beograd, ti meni za stranku tri ali i za mene jedan milion, naravno evrića. Pa još sastanci u Vladi da pljuvanje po skupštini, pa još hiljadu drugih pa – onda nema vremena da se sagleda u kom to pravcu ide svetska ekonomija i šta to drugi rade.
E kad sve ta svetska kretanja politička elita ne zna, jer ih ne prati – onda se parolaški donose odluke u kom to pravcu Srbija treba da ide. Kad se tako dobro sročena parola jednom lansira od nje se ne odustaje ni po ceni potpune propasti. Mi smo kurs zacrtali ka EU i mada u nju nikada nećemo ući to se mora stalno da podvlači. Ako to ne ide i ako narod neće – ma i narod ćemo da promenimo, ali put u evro-integracije nikako.
Naše odavno proklamovani razvojni privredni prioriteti su: Poljoprivreda, Saobraćaj i Proizvodnja električne energije. Šta smo na tom planu uradili pogledajte iz kratkih agencijskih vesti:
Prepolovljen stočni fond u Srbiji
– Stočni fond u Srbiji je za polovinu manji nego pre 20 godina, a tome je najviše doprinela država koja nema ni para ni volje da problem reši, niti valjane instrumente da reaguje kada je potrebno, piše list Dnevnik. Broj stoke je za poslednje dve decenije opadao po godišnjoj stopi od dva do tri posto, a proizvodnja mesa je pala sa 600.000 tona, koliko je iznosila devedesetih godina, na 457.000 tona u 2009, izjavio je Dnevniku saradnik u Privrednoj komori Srbije Vojislav Stanković. On je ukazao i da je smanjena i potrošnja mesa, sa 65 na 44 kilograma po stanovniku godišnje.
Proizvodnja svinjskog mesa u 2009. godini iznosila je 252.188 tona i druga je po vrednosti u poljoprivrednoj proizvodnji Srbije. Iako u ukupnoj proizvodnji mesa u Srbiji svinjetina ima učešće od 55,2 odsto, u 2009. godini je uvezena 3.751 tona živih svinja za klanje, u vrednosti od 6,3 miliona dolara. Istovremeno uvoz svinjskog mesa i zamrznutih klaničnih proizvoda od svinjskog mesa dostigao je 7.338 tona ili 18,2 miliona dolara, ukazao je Stanković.
U 2009. godini su proizvedene 80.204 tone živinskog mesa, što je 5,3 odsto više u odnosu na 2008, a predstavlja porast od 19,4 odsto u odnosu na 2000. godinu. Rasla je i proizvodnja ovčijeg i jagnjećeg mesa, i 24.517 tona u 2009. godini je 8,7 posto više nego u prethodnoj. Govedine, junetine i teletine je proizvedeno 100.195 tona, što je jedva procenat više nego 2008. godine. Međutim ako poredimo sa 1990-tom to je od 30-50% manja proizvodnja.
Srbija već godinama ima odobren kontingent za izvoz 10.000 tona junećeg mesa u EU, a proda, sa Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom zajedno, jedva nešto više od trećine te količine, upozorio je Stanković. On je dodao da o izvozu svinjskog ili živinskog mesa proizvođači iz Srbije još ne mogu ni da sanjaju, dok se ne iskorene neke bolesti i ne prestane s vakcinacijom životinja. Fonet – objavl
jeno: 21. 04 2010.
U Energetici je sve mnogo lakše nabrojiti:
Od 2.000 godine nismo izgradili ni jedan elektroenergetski objekat, osim što smo izgubili sedam termoelektrana na Kosovu, a i ostale elektrane rade smanjenim kapacitetom zbog starosti i izraubovanosti – pa smo zbog toga povremeno prinuđeni da uvozimo struju.
U Saobraćaju smo otišli tri koraka nazad:
Od 2.000 urađeno je samo 20 km autoputa, a koridor 10 samo što nije počeo da se gradi. U domenu saobraćaja nije urađen i jedan kapitalni objekat, u Beogradu nije urađen nijedan most a Gazela samo što se nije srušila. Zaobilaznicu oko Beograda planiramo da gradimo samo da se završe mostovi preko Save i Dunava. Železnički čvor i stanica Prokop se ne završavaju a ne zna se ni kada će. Kako saobraćaj funkcioniše svakodnevno imate prilike da se uverite, pa nas stranci zaobilaze u velikom luku – a to nam je strateška grana gde možemo mnogo zaraditi.
Prodali su gotovo sve što je vredelo, opljačkali sve što je moglo, ostalu privredu potpuno rasturili da je ni Bog više pokrenuti ne može, naš bankarski sistem ugasili a sve institucije kao i strukture odbrane poput Vojske uništili. To su rezultati desetogodišnje vladavine demokratskog bloka u Srbiji i trinaestogodišnje vladavine u Beogradu. Stvarno trijumfalno ?
Kina ponovo sa dvostrukim suficitom“
Kina je prošle godine ponovo zabeležila suficite, kako tekućih plaćanja, tako i računa finansija i kapitala, saopštila je kineska Državna uprava za strane valute (SAFE).
Prošlogodišnji suficit tekućih plaćanja je iznosio 297,1 milijardu dolara, što je 32 odsto manje nego u 2008, dok je suficit kapitala i finansija uvećan 6,64 puta, na 144,8 milijardi dolara, navedeno je u izveštaju SAFE o bilansu inostranih plaćanja.
Neto priliv direktnih investicija dostigao je lane 34,3 milijarde dolara, dok je priliv investicija u hartije od vrednosti iznosio 38,7 milijardi dolara, prenela je agencija Sinhua.
Kineske devizne rezerve, podstaknute „dvostrukim suficitom“, dostigle su do kraja marta 2010. novi maksimum od 2,4471 biliona dolara (hiljada milijardi), što je 25,25 odsto više nego u isto vreme lane.
Tanjug
Probudi se, Evropo!
Jelena Pustovojtova na ovu temu svetskih ekonomija u svom tekstu Probudi se, Evropo! navodi i komentariše pisanje Le Monde – a mi radi poređenja sa gore izneti taj tekst prenosimo. Sami zaključite koliko je Radovićevih volova na vrhu
Po podacima francuskog «Le Monde», Kinezi tapkaju pred vratima evropske ekonomije. Uporedivi podaci ekonomskih pokazatelja Evrope i njenih glavnih snabdevača i konkurenata u Aziji govore o tome, da su evropski političari prespavali kineski voz.
Evropski ekonomski pokazatelji u prvom kvartalu 2010. godine i podaci o stanju ekonomija vodećih država Azije sada se razlikuju tako kao da se nalaze u različitim dimenzijama: Evropa je u dubokoj ekonomskoj krizi, a azijske ekonomije je kriza ne samo zaobišla, nego je još i podstakla na ubrzani rast. Takav privredni rast u Starom svetu bio je nemoguć čak i u najboljim vremenima. Francuzima je to tim teže, jer njihova druga po veličini ekonomija u Evropi pati od deficita budžeta i rekordne nezaposlenosti, a i ostatak Evropa je u celini takođe u sumornom stanju. Ali je važno da krizu i dalje ponosno ignoriše brzo razvijajuća Azija.
Kina, koja je u minuloj godini postala priznati svetski lider, koji vuče nagore posustale zapadne ekonomije bez državne pomoći, ove godine će čak i po najopreznijim prognozama uspeti da osigura rast od 8 do 12 procenata. Indija će, pak, zabeležiti rast od 7,5 procenata. I bez obzira na ovdašnje suparništvo među zemljama tog regiona, tamo se uspostavlja monetarna unija. Dok Evropljane muči sumnja povodom pitanja da li pomagati Grčkoj, koja se našla na ivici defolta, Kina, Koreja, Japan i zemlje ASEAN formirali su fond sa 120 milijardi dolara radi sprečavanja krize likvidnosti, ukoliko se takva opet pojavi na ekonomskom horizontu. U to da se pri tom radi o stvaranju finansijskog instrumenta, alternativnog Međunarodnom monetarnom fondu, koji je u značajnoj meri u džepu SAD, već niko ne sumnja. To još nije opšteazijski Monetarni fond, ali je jasno da se zemlje Azije međusobno dogovaraju o tome, da ubuduće eskiviraju MMF.
A ako bi smo se udubili u detalje, dobili bi smo i sasvim ubedljivu sliku. Ko je kupio švedski Volvo? – pitaju se Evropljani. Kineski proizvođač automobila Geely. Ko je nedavno podelio peto mesto u rejtingu svetskih telefonskih operatera, preuzevši nekoliko afričkih telekomunikacionih mreža? Indijski gigant Bharti. Ko sada aktivno razvija delatnost u oblasti mirnog atoma, pored ostalog i u zemljama Persijskog zaliva? Južnokorejski koncerni, uz veliko nezadovoljstvo francuskih industrijskih preduzeća tog sektora.
Zato je nedavno konstatovao u listu Echos jedan od najboljih francuskih stručnjaka za globalizaciju Kristof de Maržeri, generalni direktor Total zbog nepoverenja i nerazumevanja mi Bliski Istok guramo u zagrljaj Azije. Francuski list ne bez zavisti piše i o tome, da nisu samo azijske ekonomije te koje zrače nepokolebljivim optimizmom. Brazilski predsednik Lula, koji se spremao već da napusti svoju funkciju, uspeo je da u godinama svog predsednikovanja značajno ojača položaj svoje zemlje. Ako je ranije ona bila obeskrvljena i ponižena od strane Međunarodnog monetarnog fonda, danas ona može priuštiti sebi da započne šestogodišnji program državnih investicija u visini od 600 milijardi evra. Brazil je danas najveća ekonomika Latinske Amerike, koja raspolaže sa deviznim rezervama u visini od 205 milijardi dolara. Tražnja roba i usluga unutar zemlje u stalnom je porastu, a dinamika rasta unutrašnjeg bruto proizvoda ove godine može izneti 4,5 procenta, što je dvostruko više od prosečnih svetskih pokazatelja.
Za to vreme Evropska unija stoji na mestu – žali se francusko izdanje. Direktor u MMF Dominik Stros-Kan, koji se bavi preraspodelom sredstava, nedavno je pridikovao Evropljanima: Evropske ekonomije rizikuju da se nađu u drugom ešalonu, a ne u prvom, zajedno sa SAD i Azijom. I to ne zato što su one prekomerno zadužene, već zato što one nedovoljno pažnje posvećuju rastu i inovacijama. Svet ide napred, a Evropa tapka u mestu.
Dajte da preciziramo, kakav je svet.
Zanimljivi podaci o tome ko kako živi mogu se naći u izveštaju Svetske asocijacije proizvođača luksuznih predmeta za 2009-2010. godinu. Razume se da je u uslovima globalne ekonomske krize obim prodaje luksuznih predmeta značajno opao. Međutim, u Kini je, na primer, prošle godine taj obim povećan na 9,4 milijarde dolara, što iznosi – obratite pažnju! – 27 procenata svetske prodaje luksuznih predmeta. Kina je po luksuzu dostigla SAD i jedino je slabija od Japana u tom pogledu.
Postoji niz razloga zašto u Kini raste potražnja luksuznih predmeta. Zahvaljujući dinamičnom razvoju kineske ekonomije tamo su se pojavili ljudi koji sebi mogu priuštiti da kupuju skupe stvari. Kinezi, koji su se obogatili, kupuju luksuzne predmete i radi zadovoljavanja svojih prestižnih potreba, ali i zarad iskazivanja svog ukusa i društvenog statusa.
Istina, pri tom neki stručnjaci smatraju, da današnja Kina još nije stupila u epohu kulta luksuza, da u zemlji postoje velike razlike između bogatih i siromašnih ljudi, a većina stanovnika jednostavno nije u mogućnosti da nabavi elitne robe. Međutim, situacija se nezadrživo menja i zemlja, koja izvozi robu široke potrošnje u sve krajeve sveta, dobija ogromne dividende zbog toga što drži nizak kurs svom juanu, zbog čega je redovno izložena napadima, pored ostalog, čak i u najvećoj meri, od strane SAD.
Uoči nedavne posete šefa NR Kine Hu đintaoa Vašingtonu Peking je izjavio da uz određene uslove može razmotriti mogućnost jačanja nacionalne valute. Razume se, pitanje je obostrano zaoštreno i u političkom, i u ekonomskom pogledu. Nije slučajno što je član komisije za monetarnu politiku Centralne banke Kine Li Daokuj nedavno saopštio, da Peking može pribeći jačanju kursa juana u odnosu na US dolar ukoliko Vašington bude poštovao najznačajnije interese zemlje. Na tu izjavu skreće pažnju Financial Times.
Ministar finansija SAD Timoti Gajtner veoma kritički ocenjuje sadašnju monetarnu politiku Kine: Nefleksibilni kurs kineskog juana značajno je otežao ocenu nacionalne valute za ekonomije u razvoju koje izlaze na svetsko tržište, – istakao je on. Kretanje u stranu utvrđenog tržišnog kursa neophodno je u cilju globalnog rebalansiranja svetske ekonomije. Dopustiću sebi smelost da istaknem, da je rebalansiranje potrebno upravo Gajtneru i SAD sa mnogobrojnim njihovim dolarskim satelitima. A ne Kini, čija ekonomika nezadrživo raste. Američke vlasti su u više navrata i pozivale, i zahtevale od NR Kine da promeni monetarnu politiku. Peking veštački održava sniženi kurs juana, što suštinski smanjuje vrednost kineskih roba, čineći ih dostupnim i privlačnim za potrošače na svetskom tržištu.
To nipošto nije nova istina – upravo se tako i osvajaju tržišta za plasman roba. A američki argument da bi revalvacija povećala kupovnu sposobnost kineskih građana i pozitivno delovala na unutrašnju tražnju, lako se opravdava time, da je, kako smo već izneli u tekstu, kinesko unutrašnje tržište, čak i kada je reč o luksuznoj robi, već ostavilo iza sebe Sjedinjene Države.
Kako je agenciji Reuter izjavio savetnik Centralne banke Kine Li Daokuj, «promena kursa može biti izvršena u odgovarajućem trenutku. Mi treba da odredimo taj trenutak, ali jednokratna korekcija neće doneti koristi ni Kini, ni SAD. To će zavisiti od posete predsednika Hua Sjedinjenim Državama. Ukoliko pregovori budu uspešni, mi ćemo moći korigovati kurs, polazeći od naše sopstvene situacije. Jednom rečju, izjavljuju Kinezi, ako nam to bude od koristi, neka makar malo bude od koristi i vama.
