Da li je kapital te sednice kojom je Srbija prva na prostorima bivše SFRJ učinila veliki gest pomirenja iskorišćen onoliko koliko je to bilo moguće?
A onda su skoro svi prisutni u Domu Narodne skupštine Srbije takoreći odahnuli. Bilo je osmehivanja, grljenja, čestitanja, kao da je to Kup šampiona u fudbalu. Gledao sam prenos te sednice i bilo mi je mučno. U sali u kojoj je nekada, ne baš tako davno, često upozoravano da čuvamo međunacionalne odnose kao zenicu oka svog, sve je iskrilo od streljačkog stroja istih govornika, repličara koji su kao na dežurstvu neprestano držali na gotovs spremne verbalne osude, pri čemu ih nisu interesovale ni činjenice ni argumenti, a u svakoj su primedbi videli antievropsku, antimuslimansku, antimađarsku, antivojvođansku, ili antisrpsku zaveru. Nebrojeno mnogo replika, povreda poslovnika, uvreda, osmehivanja, dobacivanja, prozivanja čija je Srbija i pozivanja na Srbiju, pretnji, od stanova, džipova, telohranitelja, do dotacija i fondacija, pa onda istorija od pre 100 godina i ona od pre 600 godina. Nedostajale su još samo kokarde, brade, petokrake, turbani i keče pa da ona Krležina o majmunima koji su zapalili džunglu i gori im rep, a i dalje se igraju na grani pobudi neka poređenja.
Da li je kapital te sednice kojom je Srbija prva na prostorima bivše SFRJ učinila veliki gest pomirenja, da li je taj kapital iskorišćen onoliko koliko je to bilo moguće, ili se sednica pretvorila u još jedan prilog onome što bi filozof nazvao lošom beskonačnošću? Da li je Deklaracija o zločinu u Srebrenici dovoljno uopštena da bi joj politička elita Srbije priznala očinstvo, ili je na ivici nekontrolisane političke eksplozije u kojoj su i barut i fitilj izašli iz iste radionice? Ili je broj replika samo pokazao da je nama, zapravo, najvažnije da karavana prolazi, a treća tranša kredita MMF-a upravo sada dolazi? Jer, Deklaracija je prošla.
Dok postoje nacije, postojaće i međunacionalni problemi. Srpski socijalisti su još 1917. godine apelovali kako ne treba identifikovati narode sa onima koji njima upravljaju. Ne volim poigravanje brojevima, pogotovo kada je reč o ljudskim životima, ali kada se uporedi broj žrtava sa brojem stanovnika, Francuska zauzima prvo mesto na listi ,,zemalja krvnika u drugoj polovini prošlog veka (Madagaskar, Indokina, Alžir). Ona je u tome istrajavala sa toliko upornosti da bi posmatrač mogao da zaključi da je zločin ontološki vezan za politički režim na vlasti. Retko ko vidi da je ovakvo povezivanje stvari koliko surovo toliko i imbecilno. U Francuskoj.
Političke fiksacije još jednom su našle svoj izraz u Domu Narodne skupštine Srbije. No, u moralnoj kartografiji nove demokratske Srbije njima nije bilo mesta tog dana i oko te teme. To nije bio trenutak za ideološke rasprave i doktrinarne projekte. Ne može se Srebrenica nazvati fabrikom smrti, jer je to instrumentalizacija žrtava u propagandne svrhe, pokušaj šoka na istorijske slike. Pokušaj da se srpskoj naciji zauvek upiše genetsko-politički kod fabrike smrti. Jeftino igranje na efikasnost slogana, propagandna tehnika u istorijskom postupku. Neodgovorno.
Deklaracija Skupštine Srbije o zločinu u Srebrenici nije naišla na neku podršku u Sarajevu, štaviše tamo je to shvaćeno kao neubedljivo izvinjenje. Je li srpsko izvinjenje i osuda zločina u Srebrenici isuviše blago, mekano u odnosima dominantno određenim balkanskim primitivizmom i arogantnošću, tek ono je pokazalo određeni civilizacijski stepen i želju za opštim pomirenjem.
No, za mir i pomirenje potrebna je istina. Istoriju ne možete tek tako menjati, a i pamćenje može nekada da ima različitu geometriju. Holanđanin Kes Vibes je šest godina radio u Holandskom institutu za ratnu dokumentaciju i napisao je do sada najopširniju studiju o Srebrenici: 900 svedoka, 3.496 stranica. Objavljena u aprilu 2002. U studiji je i deo o isporukama naoružanja demilitarizovanoj zoni Srebrenica. U početku avionima Iran era u Tuzlu, a kasnije američkim C-130 herkulesima. Fini rad zapadnih tajnih službi u BiH. Direktno optuživanje Pentagona za naoružavanje 28. divizije Armije BiH u demilitarizovanoj zoni Srebrenica. Kada je Kes Vibes zatražio razgovor sa Ričardom Holbrukom, tada specijalnim izaslanikom predsednika SAD za BiH, Holbruk je odbio sastanak.
Ratovi na prostoru nekadašnje Jugoslavije vođeni su zbog prošlosti. Nju treba svestrano istražiti. Zločin se dogodio u Srebrenici, zločini su se događali širom bivše SFRJ.
Prestolonaslednik holandske krune Vilhem Aleksander dočekao je u Zagrebu u leto 1995. vojnike holandskog bataljona koji su upravo stigli iz Srebrenice ovim rečima: I u ime svoje majke želim da vam izrazim divljenje za sve što ste uradili u Srebrenici.
čija i kakva istina?
