Opasne veze
UVOD
Privatizacija, kao ključni čin tranzicionih država u procesu restauracije kapitalizma u Istočnoj Evropi, nakon 1989. godine, za cilj nije imala privredni razvoj i socijalnu stabilnost u uslovima tržišne privrede u ovom regionu evropske periferije, kako se to deklarativno ističe u savremenoj političkoj propagandi, već promenu svojinskih odnosa u društvu.
Obnova privatne svojine u istočnoevropskim državama tokom devedesetih godina 20. veka dovela je do velike nezaposlenosti i znatnog pogoršanja položaja radničke klase, pada realnih nadnica, smanjenja mogućnosti školovanja i lečenja, porasta moraliteta i pada nataliteta i uslova stanovanja. Danas je svima postalo jasno da privatizacija i privatna svojina nisu ekonomski snake oil za rešavanje problema razvoja perifernih društava.
Razmatrajući filozofiju privatizacije, veliki češki filozof Karel Kosik piše: Restauracija kapitalizma: mrtvi ustaju iz groba i kao prikaze, strašila, nesputani instinkti posjedovanja ponovo obilježavaju sudbine ljudi. Kakva čudna pravednost dolazi na svijet u restitucijama i privatizacijskim aktima, u raspodjeli, prodavanju, raskradanju imovine, koje je nominalni vlasnik bio (ili i nadalje ostaje!?) narod? Da li je narod tu imovinu imao sa pravom ili je krao? Ili je nije mogao posjedovati (nije smeo) zato što je narod – kako kažu modernisti- romantičarska fikcija?[1]
Bitno obeležje, specifičnost i određujući uslov privatizacije u istočnoevropskim zemljama ogleda se u tome što ona nije akt samo nacionalne države, kao što je to bio slučaj sa nacionalizacijom privatnog kapitala koja je izvršena u ovim zemljama u godinama nakon Drugog svetskog rata kada su komunističke partije osvojile državnu vlast.
Značajnu ulogu u privatizaciji društvene svojine u Srbiji, kao i drugim državama istočne Evrope, imaju međunarodne finansijske organizacije, Svetska banka i Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR – European Agency for Reconstruction), agencije stranih vlada, kao što su Ministarstvo Ujedinjenog Kraljevstva za međunarodni razvoj (DFID – UK Government Department for International Development), vladina Agencija Sjedinjenih država za međunarodni razvoj (USAID – United States Agency for International Development), kao i vlade Holandije, Švedske, Japana i Kanade. Ona se sastoji u finansijskim donacijama Vladi Republike Srbije, administriranim od Agencije za privatizaciju Republike Srbije, kojima je svrha podrška programima razvijanja privatnog sektora, shodno liberalnoj ideologiji i interesima finansijskih centara svetskog kapitalističkog sistema.
Predmet ovog rada biće pokušaj da se putem analize mesečnih izveštaja Agencije za privatizaciju, koje usvaja Upravni odbor ove agencije, a razmatra Vlada Republike Srbije, tj. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, kao i Odbor za privatizaciju Narodne skupštine Republike Srbije, izvrši rekonstrukcija oblika, obima i značaja donacija pomenutih organizacija i agencija u postupku privatizacije društvenog kapitala u Srbiji, i to kako njegove prodaje metodom javnog tendera i javne aukcije, tako i u pripremi i sprovođenju restruktuiranja društvenih preduzeća u postupku privatizacije.
1) Donacije Svetske banke za tehničku pomoć u razvoju privatnog sektora
Uključivanje međunarodnih finansijskih organizacija i agencija stranih vlada u procesu privatizacije u Srbiji počinje u jesen 2001. godine nakon donošenja Zakona o privatizaciji (Službeni glasnik RS br. 38/2001). Prema ovom zakonu, koji je stupio na snagu 7. jula 2001, a počeo da se primenjuje 2002. godine, privatizacija društvenog i državnog kapitala zasniva se isključivo na prodaji većinskog kapitala i imovine, za razliku od ranijih zakona o privatizaciji koji su predviđali promenu vlasničke strukture društvenih preduzeća putem besplatne podele akcija zaposlenima.
Datim zakonom stavljen je van snage Zakon o svojinskoj transformaciji (Službeni glasnik RS br. 32/97) kojim se predviđala privatizacija društvenog i državnog kapitala u dve faze, od kojih se u prvoj moglo privatizovati 70% procenjene vrednosti kapitala, dok se 10% prenosilo na Republičkom fondu penzionog i invalidskog osiguranja, a do 60% besplatno zaposlenima.
Prema podacima Centralnog registra Republike Srbije, odnosno Privremenog registra Republike Srbije[2] u periodu od 1998. do oktobra 2001. godine po ovom zakonu je u privatizaciju krenulo 778 preduzeća, i to u toku 1998. 141 preduzeće, godine 1999. 127, dok je 2000. godine privatizovan najveći broj od 312 društvenih preduzeća, a 2001. godine 148. Očigledno je da je 2000. godine, kada je vlast Socijalističke partije Srbije (SPS) gubila stabilnost i kada je došlo do pobede kandidata Demokratske opozicije Srbije (DOS) na predsedničkim i lokalnim izborima, bila izvršena ubrzana privatizacija od vladajuće nomenklature u težnji da se domogne što većeg dela društvenog kapitala.
Zakonom o privatizaciji iz 2001. godine (čl. 2 ), pak, priznata su prava stečena u postupku privatizacije izvršene prema ranije važećim propisima, svim pravnim i fizičkim licima koja su ta prava stekla. S druge strane 31. januara 2001. potpisana su tri ugovora kojim je prodato 70% društvenog kapitala u cementarama: Beočinska fabrika cementa, Kosjerić i Novi Popovac.[3]
Tako se u postupku privatizacije u Srbiji nova vlasnička klasa, lumpen-buržoazija, formirala od pripadnika socijalističke i demokratske nomenklature, tj. klijentelističkih grupa državno-policijsko-vojnog aparata i tzv. socijalističke tehnokratije, odnosno direktora i pripadnika užeg rukovodstva društvenih preduzeća.
U oktobru 2001. godine izmenom Zakona o svojinskoj transformaciji zaustavljena je njegova primena (Službeni glasnik RS, br. 10/2001)[4], a Republika Srbija je preko Savezne Republike Jugoslavije primila od Svetske banke donaciju radi pružanja tehničke pomoći za razvoj privatnog sektora, tj. Private Sector Development Tehnical Assistance Grant #PO 74145. Ova donacija bila je namenjena pružanju stručne pomoći u privatizaciji najpre za 27 društvenih preduzeća grupisanih u šest grupa (tzv. pools). Iznosila je šest miliona dolara. Agencija za privatizaciju je bila korisnik 5.100.000 dolara, a ostali korisnici bili su Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i podsticaj preduzetništva i to 460.000 dolara, kao i Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza od 380.000 dolara.
U okviru ove donacije obezbeđena su sredstva za angažovanje finansijskih savetnikaAgencije za privatizaciju društvenih preduzeća u Srbiji tenderskom ili aukcijskom prodajom ili kroz program restruktuiranja. Uloga finansijskih savetnika u postupku privatizacije je veoma značajna i ona obuhvata sledeće aktivnosti: izradu predloga koncepcije, tj. strategije i programa privatizacije ili restruktuiranja društvenih preduzeća, finansijskih i pravnih dijagnostičkih izveštaja (due diligence), procenu vrednosti kapitala i imovine preduzeća i ocenu tržišta. Agencija za privatizaciju prihvata i odobrava izveštaje koje izrađuju finansijski savetnici.
2) Tenderska prodaja društvenih preduzeća
Svetska banka je informaciju o privatizaciji društvenih preduzeća u Srbiji objavila u specijalnom glasniku United Nations Development Business. Ministarstvo za privredu i privatizaciju Republike Srbije je oglas sličnog sadržaja objavilo u Financial Times-u 15. jula 2001. godine, pozivajući međunarodne investicione banke da pismima zainteresovanosti ponude svoje konsultantske usluge u privatizaciji 16 društvenih preduzeća grupisanih, po delatnostima, u četiri grupe (tzv. pula):
1. Farmaceutski proizvodi i kućna hemija (četiri preduzeća)
· Farmaceutsko – hemijska industrija Zdravlje a.d. Leskovac
· AD za proizvodnju farmaceutskih proizvoda i finih hemikalija Zorka – farma, Šabac
· D.P. Hemijska industrija Merima, Kruševac
· Hemijska industrija Nevena D.P., Leskovac
2. Hemijska industrija (četiri preduzeća)
· Duga, Beograd, koja je naknadno izuzeta zbog vlasničke strukture kapitala
· D.P.Župa Hemijska industrija, Kruševac
· AD Hemijska industrija Hipol, Odžaci
· D.P. PKS Lateks Hemijska industrija, čačak
3. Proizvodnja autodelova i gume (pet preduzeća)
· D.P. Fabrika opruga Gibnjari, Kraljevo
· A.D. za proizvodnju filtera Frad, Aleksinac
· D.P.Mitrovačka industrija ventila, Sremska Mitrovica
· Ruma guma a.d. Industrija gumenih proizvoda, Ruma
· A.D. Vulkan Industrija gume, Niš
4. Metalo-prerađivačka industrija (tri preduzeća)
· Valjaonica aluminijuma Seval, Sevojno
· D.P. Nisal za preradu aluminijuma, Niš
· A.D. Fabrika armatura Istra, Kula
Agencija za privatizaciju formirala je komisiju u sastavu V. čupić, S. Mali, A. Popov, D. Nikezić i J. Volicki koja je napravila uži izbor investicionih banaka koje su ponudile svoje konsultantske usluge.
Evaluiranje tehničkih ponuda zainteresovanih investicionih banaka vršila je komisija u sastavu: V. čupić, predsednik, S. Mali, A. Popov, D. Nikezić i A. čelić, na osnovu kriterijuma i iskustva u privatizaciji, predmetnoj grani industrije i iskustva u regionu. Potrebni minimum od 80 poena, određen zahtevom za ponude, ostvarile su sledeće investicione banke za pojedine pulove preduzeća:
· PUL 1: Commerzbank, AG, Prag; Nomura International, London; Raiffeisen Investment AG, Beč
· PUL 2: CA IB Corporate Finance Beratungs Gmbh, Beograd; Fieldstone Private Capital Group, London
· PUL 3: CET (Central Europe Trust Company Ltd.); Phoenix; Meinl Capital Advisors AG, Beč
· PUL 4: Fieldstone Private Capital Group, London
Javno otvaranje finansijskih ponuda obavljeno je u prostorijama Agencije za privatizaciju, i to za pulove 2 i 4 – 22. novembra 2001., a za pulove 1 i 3 – 23. novembra 2001. godine. Pored navedene komisije i predstavnika investicionih banaka, otvaranju finansijskih ponuda prisustvovali su i James R. Dick Welch, u svojstvu posmatrača Svetske banke, Ona Jukneviciene kao savetnik Agencije za privatizaciju Republike Srbije i Wolfgang Rigler, savetnik za tendersku privatizaciju.
Za privatizaciju prve grupe preduzeća za finansijskog savetnika izabran je Nomura International, London; za drugu, CA IB Corporate Finance Beratungs Gmbh, Beograd; za treću, CET (Control Europe Trust Company Ltd.); a za četvrtu, Fieldstone Private Capital Group, London.
Informaciju za sledećih 12 društvenih preduzeća iz početne grupe od 27, Svetska banka je objavila u već pomenutom specijaliziranom glasilu, a Ministarstvo za privredu i privatizaciju u Financial Times-u, 8. oktobra 2001, pozivajući međunarodne investicione banke da pismima zainteresovanosti ponude svoje konsultantske usluge za sledeće grupe preduzeća:
5. Pul prehrambene industrije (šest preduzeća)
· Hisar a.d., Prokuplje
· Vršački vinogradi a.d., Vršac
· D.P. Južni Banat, Bela Crkva
· Mitros Industrijska klanica i fabrika konzervi, Sremska Mitrovica
· A.D. Veterinarski zavod, Zemun
· D.P. Fabrika konditorskih proizvoda Ravanica, ćuprija
6. Pul preduzeća u oblasti građevinskog materijala (šest preduzeća)
· Polet, Novi Bečej
· Ravnaja, Mali Zvornika
· Jelen Do, Jelen Do
· Kolubara gasbeton, Vreoci
· GIK 1. maj, Lapovo
· Partizanski put, Beograd
Za ova dva pula društvenih preduzeća za finansijskog savetnika izabrana je Raiffeisen Investment AG.
Sredstva date donacije korišćena su i za finansiranje propagande privatizacije, pa je tako aprila 2002. godine, po proceduri Svetske banke, izabrana firma Jaques Communication za savetnika Agencije za privatizaciju za odnose sa javnošću.
Ukupan budžet za konsultantski honorar iznosio je 60.000 dolara.
Republika Srbija je 18. oktobra 2001. godine od japanske vlade dobila donaciju (Japanese Grant for Preparation of Private and Financial Sector Structural Adjustment Credit #TF 026817), čija je svrha bila priprema kredita japanske vlade (Private and Financial Structural Adjustment Credit – PF SAC I), u iznosu od 80.000.000 dolara. Ovu donaciju administrirala je Svetska banka. Od ukupnog iznosa donacije, 814.000 dolara, Agencija za privatizaciju koristila je sumu od 580.000 dolara, a Agencija za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka je koristila 234.000 dolara.
Deo sredstava ove donacije čiji je korisnik bila Agencija za privatizaciju utrošen je za finansiranje konultantskih usluga u procesu restruktuiranja, o čemu ćemo detaljnije govoriti kasnije.
Iznos od 195.000 dolara, od čega je bilo potrošeno 143.000 dolara, iskorišćen je za angažovanje strane konsultantske firme Cadogan Financial Credentials za potrebe tržišta kapitala, angažovanje stranog individualnog konsultanta Volfganga Riglera za potrebe tenderske privatizacije, zatim stranog individualnog konsultanta Roja Kruma za obuku Odeljenja za domaće konsultantske kuće CES Mecon za sprovođenje seminara o procesu restruktuiranja i domaće advokatske kancelarije Prica i Spasic.
Korisnici iznosa od 155.000 dolara iz ove donacije, od čega je potrošeno 128.000 dolara bili su Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća u okviru Ministarstva za privredu i privatizaciju, Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom i Agencija za privatizaciju. Ova sredstva su uglavnom iskorišćena za angažovanje domaćih konsultanata, kao i domaće pravne kancelarije Clyde d.o.o. za potrebe Agencije za privatizaciju.
Kako je ova donacija japanske vlade istekla 21. maja 2002. godine, do kad pomenuti kredit iste vlade nije postao efikasan, Republika Srbija je od Svetske banke dobila produženje trajanja donacije do 30. juna 2002. godine.
Juna 2002. godine Republika Srbija je dobila donaciju Vlade Japana II (Japanese Grant II for Preparation of Private and Financial Sector Structural Adjustment Credit) radi pripreme kredita od Vlade Japana (Private and Financial Sector Structural Adjustment Credit – PF SAC II) koji je administrirala Svetska banka. Sredstva ove donacije u iznosu od 1.531.000 dolara korišćena su uglavnom za stručnu pomoć za rekonstrukciju bankarskog sistema, i to za stručnu pomoć za jačanje regulatornog okvira finansijskog sektora čiji je korisnik bila Narodna banka Jugoslavije, u iznosu od 250.000 dolara; za stručnu pomoć za rekonstrukciju bankarskog sistema, čiji je korisnik bila Agencija za depozitno osiguranje, rehabilitaciju, sanaciju i likvidaciju banaka, u iznosu od 249.000 dolara; za stručnu pomoć za reformu preduzeća u društvenoj svojini, čiji su korisnici bili Agencija za privatizaciju i Ministarstvo za privredu i privatizaciju u iznosu od 364.000 dolara; za stručnu pomoć u reformi poslovnog okruženja, čiji je korisnik bilo Ministarstvo za privredu i privatizaciju u iznosu od 404.500 dolara, te za izgradnju kapaciteta Jedinice za upravljanje projektom, čiji je korisnik bila Agencija za depozitno osiguranje, rehabilitaciju, sanaciju i likvidaciju banaka u iznosu od 30.000 dolara.
Republika Srbija je preko Savezne Republike Jugoslavije primila i pod-donaciju od Vlade Holandije (Private Sector Development Technical Assistance Grant Agreement TF # 50259), koji je administrirala Svetska banka. Ukupan iznos ove donacije iznosio je 2.000.000 dolara i ona je trajala do 31. avgusta 2003. godine.
Preko ove donacije plaćeni su finansijski savetnici Agencije za privatizaciju nove tri grupe od 17 preduzeća u društvenoj svojini. Svetska banka je informaciju o privatizaciji ovih preduzeća objavila u onlajn izdanju United Nations Development Business, na sajtu Agencije za garanciju multilateralnih investicija (Multilateral Investment Guarantee Agency – MIGA), kao i na sajtu IPA net, Agencijske mreže za promociju investicija (Investment Promotion Agency Network), pozivajući međunarodne investicione banke da pismima zainteresovanosti ponude svoje konsultantske usluge za privatizaciju sledeće tri grupe preduzeća:
7. Pul poljoprivrednih preduzeća (sedam preduzeća)
· PIK, Kikinda
· Agrounija, Inđija
· Napredak, Stara Pazova
· Sava Kovačević, Vrbas
· Dragan Marković, Obrenovac
· Jedinstvo, Apatin
· Fabrika ulja, Kruševac
8. Pul tekstilnih preduzeća (šest preduzeća)
· Novitet, Novi Sad
· Niteks, Niš
· Ljubiša Miodragović, Prijepolje
· Industrija tepiha, Ivanjica
· Slavija, Bač
· Javor, Ivanjica
9. Pul preduzeća za proizvodnju sokova i alkoholnih pića (četiri preduzeća)
· Žitopek, Niš
· DŽervin, Knjaževac
· Delišes, Vladičin Han
· PIK Takovo, Gornji Milanovac
Za pul 7 Agencija za privatizaciju zaključila je ugovor sa finansijskim savetnikom Raiffeisen Investment AG u vrednosti od 269.000 dolara, a za pul 8 i 9 produženi su ugovori za pružanje konsultantskih usluga sa investicionom bankom MEINL Capital Advisors AG iz Beča u vrednosti od 250.000 dolara, odnosno 240.000 dolara.
Republika Srbija je, preko Savezne Republike Jugoslavije, od Vlade Švedske primila pod-donaciju za tehničku pomoć u razvoju privatnog sektora (Private Sector Development Technical Assistance Grant Agreement TF # 050259), u ukupnom iznosu od 1.500.000 dolara. Sporazum je potpisao savezni ministar Miroljub Labus, a ova donacija je trajala do 31. decembra 2003. godine.
Preko ove donacije finansirane su usluge stranih investicionih banaka za privatizaciju 13 sledećih preduzeća u društvenoj svojini grupisanih u pulove 10, 11 i 12 i to:
10. Industrija za proizvodnju stakla (četiri preduzeća)
· Industrija stakla, Pančevo
· Srpska fabrika stakla, Paraćin
· Porcelan, Zaječar
· Keramika, Mladenovac
Za finansijskog privatizacionog savetnika ove grupe preduzeća izabrana je španska konsultantska kuća Nmasl (N Mas Uno Projectos Internacionales SA) iz Madrida.
11. Drvna industrija (pet preduzeća)
· Kopaonik, Kuršumlija
· Sloga, Vladičin Han
· Dušan Petronijević, Kruševac
· ŠIK, Kučevo
· Ukras, Bela Palanka
Engleska investiciona banka Res&Co. izabrana je za finansijskog savetnika za privatizaciju ove grupe preduzeća.
12. Industrija za proizvodnju pića (tri preduzeća)
· Godomin, Smederevo
· Rubin, Kruševac
· Heba, Bujanovac
EPIC (European Privatisation & Investment Corporation) Financial Consultin iz Beča izabran je za privatizacionog savetnika ove grupe preduzeća.
U toku 2002. godine privatizovano je 247 preduzeća, od toga 42% u mesecu decembru. Broj zaposlenih u prodatim preduzećima iznosio je 42.719. Ostvaren je ukupan prihod od 22 milijarde dinara. Ugovorene garantovane investicije su iznosile 18,4 milijarde dinara, a sredstva za sprovođenje socijalnog programa 5 milijardi dinara.
Metodom javnog tendera privatizovano je 12 društvenih preduzeća, a prodajom paketa akcija na tržištu kapitala 48. U proceduri pripreme tenderske dokumentacije ili organizaciji tenderske prodaje nalazilo se 71 društveno preduzeće. U 56 društvenih preduzeća grupisanih u 12 pulova angažovanje privatizacionih savetnika bilo je finansirano sredstvima stranih donacija.
Sredstvima iz budžeta Republike Srbije finansira se privatizacija 15 društvenih preduzeća metodom javnog tendera i to:
1. Šećerane (pet preduzeća)
· Jedinstvo, Kovačica
· Šajkaška, Žabalj
· Jugozapadna Bačka, Bač
· Donji Srem, Pećinci
· Crvenka a.d., Crvenka
Kao finansijski savetnik za ovu grupu preduzeća angažovana je konsultantska kuća Price Waterhouse Coopers iz Beograda.
2. Prehrambena industrija (dva preduzeća)
· PKB Frikom, Beograd
· Srbijanka, Valjevo
Konsultantska kuća Raiffeisen Investment AG iz Beča izabrana je kao privatizacioni savetnik za ova preduzeća.
3. Preduzeće za promet naftnih derivata
· Beopetrol a.d., Beograd
Za ovo preduzeće u kome je udeo društvenog kapitala u ukupnom kapitalu preduzeća iznosio 62%, kao finansijski savetnik angažovana je konsultantska kuća BNP PARIBAS Corporate Finance iz Pariza, a kao pravni Harrisons Solicitor iz Northalertona.
4. Fabrika hartije D.P.Boža Tomić, čačak
Evropska korporacija za privatizaciju i investicije (European Privatization & Investment Corporation) EPIC, Financial Consulting iz Beča izabrana je za privatizacionog savetnika ovog društvenog preduzeća
5. Turistička preduzeća (dva preduzeća)
· Putnik, Beograd
· Srbijaturs, Niš
Kao finansijski savetnik za pripremu tenderske prodaje ova dva preduzeća angažovana je Balkan Advisory Company iz Bugarske.
6. Duvanska industrija (dva preduzeća)
· Duvanska industrija Niš (DIN), Niš
· Duvanska industrija Vranje (DIV), Vranje
Investiciona banka Morgan Stenly & Co Limited iz Londona izabrana je za finansijskog savetnika za privatizaciju ova dva preduzeća.
7. Fabrika kablova Zaječar, Zaječar
Za privatizacionog savetnika angažovana je konsultantska kuća Deloitte&Touche iz Beograda.
8. Beogradska pekarska industrija Beograd, Beograd
Kao konsultant za privatizaciju ovog društvenog preduzeća izabran je Raiffeisen Investment AG iz Beča.
3) Međunarodna ekonomska pomoć za razvoj socijalnog sektora
Donacije Svetske banke za tendersku privatizaciju uglavnom društvenih preduzeća prerađivačke industrije bile su praćene i sporazumom o donaciji iz Strateškog fonda za projekat ekonomske pomoći za razvoj socijalnog sektora, TF#050017. Administrator ove donacije bila je Agencija za privatizaciju.
Ministarstvo za socijalna pitanja Republike Srbije i Ministarstvo za rad i zapošljavanje Republike Srbije su primala tehničke specifikacije potrebne robe, sa aproksimativnim cenama, kao i spisak firmi kojima se treba obratiti zahtevom za ponudu. Taj set dokumenata podnet je Svetskoj banci na odobrenje (tzv. no – objection), Svetska banka je 2. aprila 2002. godine dala no – objection na paket Ministarstva za socijalna pitanja, a 3. aprila 2002. godine i na paket Ministarstva za rad i zapošljavanje. Oba ministarstva su najveći deo ove donacije utrošila za nabavku računarske, kancelarijske i telekomunikacione opreme po ugovorima zaključenim metodom National Shoping (nacionalnih nabavki) sa firmom DATA 011 iz Beograda. Tako su sredstva ove donacije utrošena za finansiranje državne uprave u Srbiji.
Drugi deo ove donacije bio je namenjen angažovanju konsultanta za pružanje tehničke pomoći u oblasti reformi penzionog sistema i pripremi nacrta zakona o penzijama. Zatim, za tehničku pomoć u oblasti politike socijalne pomoći u Srbiji, odnosno, nabavku konsultantskih usluga u procesu harmonizacije politike socijalne pomoći, kao i u oblasti razvoja procedura i sredstava kontrole u oblasti socijalne pomoći.. Ministarstvo za socijalna pitanja je maja 2002. godine potpisalo ugovor sa Rodom M.G. Dejvis kao specijalistom za administrativna pitanja reforme penzionog sistema.
Projektom holandske vlade u iznosu od 2.000.000 dolara kofinansirana je predmetna donacija Svetske banke, i to sa 1.760.000 dolara za budžetsku podršku (kroz tzv. one – off fond) i sa 240.000 dolara za stručnu pomoć i podršku u izradi parametara za ocenu životnog standarda domaćinstava kako bi se redizajnirala mreža socijalne zaštite koja bi služila koa osnov za izradu programa Vlade i donatora.
Republika Srbija dobila je od Svetske banke i ekonomsku pomoć za oblast socijalne zaštite (Social Protection Economic Assistance Grant TF#050017) koja je bila praćena i kanadskom kosufinansirajućom donacijom (Canadian Grant for Co-Financing Social Protection Economic Grant TF#50567) u iznosu od 500.000 kanadskih dolara. Korisnici ove pomoći bili su Ministarstvo za rad, Ministarstvo za socijalna pitanja i Ministarstvo zdravlja, a administrator Agencija za privatizaciju, odnosno njena jedinica za upravljanje projektima, sa zadatkom da organizuje sastanke predstavnika datih ministarstava i posmatračke misije Svetske banke.
Značajan deo ove ekonomske pomoći utrošen je na finansiranje angažovanja konsultanata za data ministarstva za različite projekte, uglavnom za pripremu nacrta zakona i uredaba u oblasti socijalne zaštite i penziono-invalidskog i zdravstvenog osiguranja, npr. Zakona o dobrovoljnom penzionom osiguranju, ali i za nabavku opreme za ministarstva.
Tako je po ovom projektu pomoći Ministarstvo za rad nabavilo računarsku opremu u vrednosti od 20.000 dolara, a odobrena mu je i suma od 143.000 dolara za konsultantsku stručnu pomoć, obuku kadrova i studijska putovanja.
Ministarstvu za socijalna pitanja Svetska banka je 25. oktobra 2002. godine odobrila sredstva za statističku obradu podataka sistema praćenja vojnih veterana (1) i (2) – Tracking System for War Veterans. Za ovaj projekat kao konsultante Ministarstvo je angažovalo Andrijanu Zorić (1) i Nebojšu Vasiljevića (2). Sa oba konsultanta ugovori su zaključeni za period od 6. novembra 2002. do 31. januara 2003. godine u iznosu od 13.650 dolara.
U okviru Ministarstva zdravlja sredstvima iz date donacije finansirano je angažovanje konsultanata na projektima reforme sistema zdravstvene zaštite u Srbiji. Po ovom osnovu zaključeni su ugovori sa Milutinom Delićem za period od 26. novembra 2002. do 26. maja 2003. na iznos od 16.200 dolara i Aleksandrom Milojkovićem za period od 26. novembra 2002. do 26. novembra 2003. na iznos od 12.000 dolara.
Pri Ministarstvu za rad sredstva SPEAG iz komponente trening upotrebljena su za angažovanje konsultanta, firme Beomedija marketing iz Beograda, za organizovanje seminara o zajedničkom projektu Svetske banke i DFID-a odobravanja kredita Republici Srbiji za unapređenje zaposlenosti i inovacija (Emploiment Promotion Learning and inovation Credit). Seminar je održan 9–10. decembra 2002. godine u beogradskom hotelu Interkontinental. Troškovi navedenog konsultanta u iznosu od 10.000 dolara pokriveni su donacijom Svetske banke.
Ministarstvo zdravlja je sredstvima kanadske kofinansirajuće donacije pokrilo troškove u iznosu od 21.250 dolara za studijsko putovanje konsultanta na kurs obuke za reformu i održivo finansiranje zdravstvenog sektora (Workshop Training on Health Sector Reform and Sustainable Financing) koji je organizovan na Harvardu u SAD u periodu od 13. do 31. januar 2003. godine. Iz sredstava budžeta Ministarstvo je moralo da snosi 10% troškova ove obuke.
4) Restruktuiranje društvenih preduzeća u procesu privatizacije
Restruktuiranje (finansijsko i organizaciono) društvenih preduzeća bazične industrije u procesu privatizacije u zemljama Istočne Evrope, međunarodne finansijske institucije smatraju neophodnim uslovom za tranziciju ekonomija ovih zemalja ka tržišnoj (kapitalističkoj) privredi, ali i za ulazak u Evropsku Uniju (EU).[5]
U Republici Srbiji restuktuiranje društvenih preduzeća u postupku privatizacije regulisano je Zakonom o privatizaciji iz 2001. godine, odnosno izmenama i dopunama Zakona (objavljenim u Službenom glasniku RS br. 123/2007) koje su stupile na snagu 3. januara 2008. godine, i to članovima 19, 19a, 20, 20a, 20b, 20v, 20g, 20đ, i 20ž, kao i Uredbom o postupku i načinu restruktuiranja preduzeća i drugih pravnih lica (Službeni glasnik RS br. 1 od 14. januara 2002. godine) koja je stupila na snagu 22. januara 2002, odnosno Uredbom o postupku i načinu restruktuiranja subjekata privatizacije iz 2005. godine (Službeni glasnik RS broj 52 od 21. juna 2005).
Ovim zakonskim aktima restruktuiranje je predviđeno kao posebna priprema za privatizaciju društvenih preduzeća koja ostvaruju negativne rezultate poslovanje, trajnije su nesposobna za plaćanje obaveza ili imaju nepovoljnu organizacionu strukturu ili statusnu strukturu za sprovođenje privatizacije. Odluku o restruktuiranju subjekta privatizacije donosi Agencija za privatizaciju. Ova odluka je obavezujuća za društveno preduzeće i ne može se osporavati niti uslovljavati.
Finansijsko restruktuiranje preduzeća obuhvata pregovore sa poveriocima oko otpisa ili reprogramiranja dugova, odnosno oko otpisivanja dugova i pripadajućih kamata, ali i konverziju novčanih potraživanja od strane poverilaca sa većinskim državnim kapitalom u kapitalu preduzeća, prenos obaveza sa jednog zavisnog preduzeća na drugo u sistemu holdinga, isplatu poverioca od prodaje imovine preduzeća, jer je članom 3 Zakona o privatizaciji predviđeno da se u postupku privatizacije može prodavati i deo imovine, odnosno pojedini delovi preduzeća koje se privatizuje, poravnanje dužničko – poverilačkih odnosa, delimičan ili potpun otpis potraživanja, te konverzija budžetskih obaveza u kapital države u preduzeću, kao i prenos obaveza sa jednog zavisnog preduzeća holdinga na drugo u cilju motivisanja potencijalnih kupaca.
Organizaciono restruktuiranje odnosi se na dekomponovanje preduzeća na poslovne jedinice, i prema Zakonu o privatizaciji ima za cilj da se zdravi delovi preduzeća izdvoje od neuspešnih i samostalno ponude na prodaju. Ona obuhvata promenu unutrašnje organizacije preduzeća ukidanjem neprofitabilnih poslovnih jedinica, prestanak obavljanja neprofitabilnih delatnosti preduzeća, prodaju delova preduzeća, podelu preduzeća na više pravnih subjekata, spajanje zavisnih preduzeća preuzimanjem ili novim osnivanjem, prenos imovine ili dela imovine na drugi pravni subjekat, spajanje proizvodnih jedinica, prodaja imovine poslovnih jedinica metodom javne aukcije ili javne licitacije.
Početkom 2002. godine Agencija za privatizaciju je započela razgovore sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju oko finansiranja konsultanata za programe restruktuiranja društvenih preduzeća, a sa Svetskom bankom oko organizacije Centra za restruktuiranje pri Agenciji za privatizaciju.
Donacijom japanske vlade Republici Srbiji iz oktobra 2001. godine već je bio predviđen deo sredstava, i to u iznosu od 230.000 dolara, za finansiranje konsultantskih usluga u procesu restruktuiranja, konkretno, domaće konsultantske kuće Factis d.o.o., individualnog konsultanta Endrjua Ivinga i strane konsultantske firme Konsultantu Forumas.
Na osnovu dokumenata Strategija restruktuiranja u postupku privatizacije koji je sačinila domaća konsultantska kuća Factis, angažovana sredstvima pomenute donacije, Agencija za privatizaciju je tokom aprila i maja 2002. godine vodila intenzivne pregovore sa Svetskom bankom, Evropskom agencijom za rekonstrukciju, američkom vladinom organizacijom USAID i britanskim DFID-om oko obezbeđivanja sredstava za finansiranje programa restruktuiranja. Tokom ovih pregovora dogovoreno je da Svetska banka finansira aktivnosti finansijskih i pravnih savetnika za restruktuiranje deset društvenih preduzeća u procesu privatizacije.
Prvu grupu preduzeća, za čije je restruktuiranje u procesu privatizacije, Agencija za privatizaciju angažovala konsultante finansirane iz sredstava strane donacije, konkretno, Evropske agencije za rekonstrukciju, činili su: Korporacija Fabrika automobila Priboj (FAP) a.d. Priboj, Industrija mašina i traktora (IMT) a.d. Beograd i Industrija poljoprivrednih mašina Zmaj a.d. Zemun-Beograd. Konsultantska kuća CAST iz Italije bila je izabrana za restruktuiranje navedenih preduzeća.
Putem donacije Svetske banke za pružanje tehničke pomoći u razvijanju privatnog sektora (#PO74145), početkom 2002. godine, započeto je finansiranje dela programa restruktuiranja Livnicea.d. Kikinda, Holdinga Industrija kablova a.d. Jagodina i Severa-Holding internacional a.d. Subotica, odnosno angažovanje finansijskog savetnika Societe Generale SA iz Francuske.
Jedan deo donacije holandske vlade, namenjen tehničkoj pomoći za razvoj privatnog sektora (Private Sector Development Tehnical Assistance Grant A
