Firma Advanced Practical Solutions LLC iz čikaga iz budžeta Srbije dobija milion dolara, SIEPA troši 460.000 dolara, plaćajući agenciju Rasky Baerlein Strategic Communications, Inc. Svoje lobiste u SAD ima i SPS za koju radi firma Picard, Kentz & Rowe po ceni od 30.000 dolara mesečno
Vlada Srbije za lobiranje u SAD iz budžeta izdvaja milion dolara, a taj novac daje firmi Advanced Practical Solutions LLC iz čikaga, čiji je vlasnik Milan Petrović, saradnik Roda Blagojevića, bivšeg guvernera Ilinoja optuženog za korupciju.
Budžetski novac rasipa i SIEPA, vladina agencija za promociju izvoza, koja u SAD troši 460.000 dolara, plaćajući agenciju Rasky Baerlein Strategic Communications, Inc.. SIEPA je sa RBSC potpisala dva ugovora – jedan za novembar/decembar prošle godine u iznosu od 100.000 dolara, a drugi za period od februara do jula ove godine u iznosu od 360.000 dolara. Uz ove honorare SIEPA odvojeno plaća i troškove. Ovi ugovori u Ministarstvu zavedeni su 10. marta 2009. i 17. decembra 2008. pod brojem 5893.
Srpsko nacionalno veće Kosova i Metohije za lobiranje plaća mesečno 100.000 dolara firmi Sljuire Sanders Public Advocacy, LLC. Milanka, Bogoljub i Dragomir Karić plaćaju firmi Alcalde & Fay, Ltd. 25.000 dolara mesečno. Ugovor je potpisan 3. aprila prošle godine i u njemu piše da su glavne teme sloboda govora, ljudska prava i ekonomija.
Ministarstvo odbrane je 19. novembra 2003. potpisalo ugovor sa O’Connor & Hannan, LLP na ukupno 12.500 dolara. Ambasada Republike Srbije potpisala je ugovor sa Prairie Avenue Advisers, LLC, 10.000 dolara mesečno 29. maja 2009, kao i ugovor koji je sklopilo Ministarstvo spoljnih poslova sa 30 Point Strategies, LLC na 42.000 funti mesečno. Ugovor je potpisan 8. oktobra 2008. Svoje lobiste u SAD imaju i Socijalistička partija Srbije za koju radi firma Picard, Kentz & Rowe po ceni od 30.000 dolara mesečno.
Manje ili više uspešno lobira još nekoliko institucija i pojedinaca iz Srbije.
Vlada krije detalje ugovora, koji može da se nađe na internetu, i samim tim pokušava da gurne pod tepih ko u stvari to zastupa naše interese u Americi. A stoji veoma sumnjiva ekipa
STROGO POVERLJIV UGOVOR
Lobiranje na srpski načinZanimljivo je da srpska Vlada i vladajuće stranke kriju od javnosti podatke ko za njih lobira i za koji novac, iako su detaljni ugovori o lobiranju i iznosi koji se za to plaćaju dostupni svima na sajtu američkog ministarstva pravde www.justice.gov.
Zašto, kada skoro sve države sveta plaćaju mnogobrojne firme i pojedince, takozvane lobiste koji im garantuju da će preko svojih kontakata i neposrednih veza ostvariti neki cilj, najčešće spoljnopolitički i finansijski. Na taj način, naročito manje države, dolaze do bolje pozicije u međunarodnim odnosima i pridobijaju glasove velikih sila za sopstvene interese. Najveća mreža lobista stacionirana je u Sjedinjenim Američkim Državama, gde se i donose manje-više sve važne odluke, pa je zbog toga važno da se pridobije što više kongresmena, senatora i značajnih ljudi koji neposredno donose važne odluke.
Tokom devedesetih Srbija je često bila kritikovana zato što ne lobira u Americi. Neki poznavaoci te oblasti smatraju da loš status Srbije i nepovoljan odnos zapadnih država prema nama proističe i zbog toga što nismo imali svoje zastupnike u SAD, pa se naša vlast u poslednjih deset godina aktivirala i na tom polju, ali sudeći po dosadašnjim rezultatima, veoma loše, što potvrđuje i poslednji slučaj koji je pun kontroverzi.
Vlada Srbije je ugovor (odnosno Zaključak koji se vodi pod brojem 00-197/2009-001) o lobiranju sa firmom Advanced Practical Solutions LLC iz čikaga, čiji je vlasnik Milan Petrović, proglasila državnom tajnom – stavljen je pečat strogo poverljivo.
U tom Zaključku piše da je Vlada potpisala ugovor sa Petrovićem i njegovom firmom 30. aprila 2009, gotovo šest meseci nakon što je Blagojević uhapšen, 9. decembra 2008. zbog niza optužbi za korupciju, između ostalog i zbog pokušaja da proda upražnjeno mesto u američkom Senatu, koje je pripadalo predsedniku SAD Baraku Obami pre nego što je izabran.
U ugovoru koji je Vlada sklopila sa Petrovićem predviđeno je da mu plaća 85.000 američkih dolara mesečno, odnosno 1.020.000 dolara godišnje za lobiranje kod članova američkog Kongresa i u poslovnoj zajednici SAD, u cilju poboljšanja diplomatskih odnosa i trgovine između Srbije i SAD. Ugovor traje godinu dana, a po isteku tog roka automatski se obnavlja ukoliko se obe strane pismeno ne saglase da ga ukinu.
Prvu tranšu od 85.000 dolara Vlada je uplatila već 1. maja, samo dan po donošenju Zaključka, a novac je obezbeđen iz tekuće budžetske rezerve – odakle se, kako stoji u Zakonu o budžetskom sistemu, novac uzima za otklanjanje posledica poplava, suša, zemljotresa i drugih elementarnih nepogoda, kao i za vanredne događaje koji mogu da ugroze život i zdravlje ljudi i prouzrokuju štetu većih razmera.
U ugovoru koji je Vlada sklopila sa Petrovićem predviđeno je da mu plaća 85.000 američkih dolara mesečno, odnosno 1.020.000 dolara godišnje za lobiranje kod članova američkog Kongresa i u poslovnoj zajednici SAD, u cilju poboljšanja diplomatskih odnosa i trgovine između Srbije i SAD
U Zaključku piše da su za koordiniranje celokupnog posla ovlašćeni Kabinet predsednika Vlade Mirka Cvetkovića, Ministarstvo spoljnih poslova i Generalni sekretarijat Vlade, a za sprovođenje ugovora s konsultantskom kućom Milana Petrovića zadužen je lično Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova.
Dakle, Vlada krije detalje ugovora koji može da se nađe na internetu i samim tim pokušava da gurne pod tepih ko u stvari to zastupa naše interese u Americi. A stoji veoma sumnjiva ekipa.
KO JE MILAN BLAGOJEVIć?
Američki mediji su posle hapšenja guvernera Blagojevića pisali i o njegovim najbližim saradnicima, među njima i o Petroviću, koji je u američkim medijima označen kao glavni koordinator prikupljanja novca za Blagojevićevu kampanju. Ovaj lobista je za Blagojevića, prema nalazima FBI, sakupio 1.963.485 dolara u periodu od 2000. do 2004.
Tokom suđenja jednom drugom Blagojevićevom prijatelju, Toniju Recku, specijalni agent FBI Vilijam Vilenborg svedočio je da je Petrović prikupio ta dva miliona dolara za Blagojevića, a Recko samo 1.437.350.
Kada je Blagojević došao na vlast 2003, lobiranje za zdravstvo u Ilinoji postalo je unosan biznis za ljude iz njegovog okruženja, među kojima je bio Milan Petrović. On je lobirao za firme koje su profitirale od Blagojevićeve inicijative za državno sponzorisanje zdravstvenog osiguranja dece. Osim toga, Petrović je u jednom trenutku izgubio dozvolu za bavljenje advokaturom u državi Indijani.
Petrović je 5. aprila 2001. podneo zahtev za zaštitu od bankrotstva, a 23. maja iste godine dobrovoljno je predao svoju dozvolu za bavljenje pravom u državi Indijana, jer je bio pod istragom disciplinske komisije vrhovnog suda Indijane. On se tada pravdao da je znao za istragu koja se vodila protiv njega i priznao je da su navedene činjenice slučaja tačne, kao i da zbog toga ne bi mogao uspešno da sprovede svoju odbranu, ukoliko se podigne optužnica. Ali, iz nepoznatih razloga, nikada nije optužen za bilo koje navode iz slučaja.
Iste 2001. godine on se kao konsultant pridružio timu tadašnjeg kongresmena Roda Blagojevića. U to vreme, Blagojević se kandidovao za guvernera Ilinoje. Blagojevićev čovek za novac donirao je 20.000 dolara 2006. godine kampanji demokrate Bila Ričardsona, za reizbor guvernera Novog Meksika. To bi bilo u redu da nije otkriveno da je Petrović u isto vreme zastupao i firmu CDR Financial Products, koja je bila pod korupcionaškom istragom državne porote Novog Meksika.
To je ukratko poslovni portret čoveka koji i danas lobira za Srbiju.
Međutim, situacija ni pre nije bila sjajna. Naime, vlada u kojoj je Vojislav Koštunica bio premijer plaćala je 60.000 dolara mesečno firmi Barbour Griffith & Rogers LLC ne vodeći računa da sklapaju posao sa republikanskom agencijom u trenutku kada je većina kongresmena bila iz redova demokrata, što je bilo čisto bacanje para.
Vlada Vojislava Koštunice plaćala je 60.000 dolara mesečno republikanskoj agenciji Barbour Griffith & Rogers LLC u trenutku kada je većina kongresmena bila iz redova demokrata, što je bilo čisto bacanje para
KAKO DRUGI RADE
Milorad Dodik i Vlada Republike Srpske su za usluge triju agencija od 2007. godine do danas platili skoro deset miliona dolara. Dodik je, za razliku od naše Vlade, angažovao poznate i veoma uticajne agencije za poslove lobiranja, sa naglaskom na Quinn Gillespie and Associates, koji se smatraju jednom od najvećih lobi firmi.
Sa njima Vlada RS ima ugovor od 3. januara 2007. godine po kome plaća 106.000 dolara mesečno plus 16.600 dolara za troškove. Do decembra 2009. toj agenciji je plaćeno oko 4.413.000 dolara. Agencija Picard, Kentz & Rowe savetuje Vladu RS od maja prošle godine, a mesečno je plaćena 290.000 dolara, s tim što im je u maju plaćen avans od 175.000 dolara. Dokumenti pokazuju da im je Vlada RS od juna do novembra 2009. platila 1,74 miliona dolara. Unajmljeni su da savetuju oko poslova vezanih za međunarodne zakone. Firmi Dewey&La Boenf LLP, sa kojom je sklopljen ugovor u novembru 2008, do marta 2009. godine uplaćeno je 1.695.789 dolara, a u aprilu 2009. godine 89.947 dolara.
Stručnjaci kažu da su za razliku od Srbije, Kosovo, odnosno kosovski Albanci, i Bosna odlično iskoristili mogućnosti koje pruža lobiranje. Kosovo je lobirajući za svoje interese u Americi godišnje zvanično plaćalo 15 miliona dolara, a nezvanično iznos je mnogo veći, jer političari, predstavnici velikih kompanija i uticajni ljudi, dobijaju mnogo više novca od biznismena albanskog porekla.
Ibrahim Rugova je 1. aprila 2003. sa kućom Alston & Bird LLP potpisao ugovor na 30.000 dolara mesečno za promociju i nezavisnost Kosova. Na sajtu američkog Ministarstva pravde taj ugovor se vodi pod nazivom Republika Kosovo.
Alija Izetbegović i njegova stranka SDA su pred početak rata u Bosni lobistima dali milion i po dolara da za samo nekoliko prvih meseci rata pišu afirmativne tekstove u evropskim i svetskim medijima.
Vlada Crne Gore godišnje plaća 500 hiljada američkih dolara advokatskoj kompaniji Pejdža Rifa za usluge lobiranja u Vašingtonu. Crnogorska vlast je nakon izbora novog lidera SAD Baraka Obame angažovala advokata Pejdža Rifa za lobiranje u američkoj prestonici.
Hrvatska je potpisala niz ugovora, koji se nalaze na sajtu Ministarstva pravde SAD, u periodu od 1991. do 2005. Poslednji ugovor je potpisan 30. avgusta 2005. sa kućom Baker & Hostetler. Za poboljšanje odnosa sa SAD Hrvatska plaća 36.000 dolara mesečno.
Makedonija je potpisala desetak ugovora, a poslednji 31. decembra 2008. Južni susedi plaćaju 10.000 dolara mesečno firmi Orion Strategies LLC.
I Slovenija je sklapala niz ugovora sa lobističkim kućama u Americi počevši od 1991, a poslednji ugovor koji se može naći na sajtu Ministarstva pravde potpisan je 2002. godine.
Koliko se izdvajanje velikih suma novca isplatilo državama nastalih na prostoru bivše Jugoslavije, najbolje se može videti ukoliko se analiziraju početni i ostvareni ciljevi vlada koje su plaćale lobiste. Nije teško zaključiti ko je i koliko bio uspešan.
ŠTA JE LOBIRANJE?
Lobiranje se u savremenom smislu može definisati na različite načine od lobiranja kao komunikacije između ljudi, do tehnike javnog zagovaranja odnosno umetnosti ubeđivanja, a predstavlja niz akcija sa ciljem da vrše uticaj na donosioce odluka. Prema rečniku Websters Dictionnary, lobiranje je obraćanje članovima parlamenta u nameri da se utiče na zakonodavstvo. Prema advokatu T. Lefebiru, lobirati ne znači samo uticati, već pre svega analizirati i shvatiti problem, kako bi onima koji odlučuju objasnili suštinu i posledice.
Enciklopedija Britanika definiše lobiranje kao svaki pokušaj grupe ili pojedinaca da utiče na odluke vlade. Izraz je nastao u pokušajima da se utiče na glasove zakonodavaca u XIX veku, najčešće u predvorju (engleski lobby) ispred skupštinske odaje u kojoj se glasalo. Taj pokušaj može biti direktan apel onima koji donose odluke u izvršnom ili u zakonodavnom telu, ili može biti indirektan, kroz pokušaje da se utiče na javno mnjenje.
Može da uključi usmene ili pismene pokušaje ubeđivanja, finansiranje kampanja, PR kampanje, istraživanja koja se podnose zakonodavnim komitetima i formalno svedočenje pred takvim komitetima. Lobisti mogu biti članovi posebnih interesnih grupa, profesionalci spremni da predstavljaju bilo koju takvu grupu ili pojedinci. U SAD, Federalni zakon o lobiranju iz 1946. traži da se lobisti, kao i grupe koje oni reprezentuju, registruju i daju izveštaj o prilozima i troškovima.
