Zakon o elektronskim komunikacijama ne samo što BIA daje mogućnost da zna ko se kada sa kim čuo već omogućava službi da kreira komunikaciju građana. Stručnjaci upozoravaju da se to i te kako može zloupotrebiti jer BIA može napakovati šta poželi. Odredbe zakona praktično omogućuju službi i praćenje građana bez sudskog naloga.
Scenarija na koje sve načine BIA može zloupotrebiti odredbe zakona o elektronskim komunikacijama ima na desetine. Neki su poput filmskog scenarija, a stručnjaci ih uopšte ne isključuju jer u Srbiji služba još vuče repove iz prošlosti u kojoj je bila zloupotrebljavana, Zakon o BIA je katastrofalan i nema adekvatne kontrole rada. Jedan stručnjak daje za Blic primer: Moguće je kreirati komunikaciju određenog lica koja bi se u jednom trenutku upotrebila protiv njega.
– Obezbedi se da to lice bude pozivano, primera radi, 15 puta sa nekog broja i dovoljno je da se ostvari samo ‘pogrešili ste broj’. Taj broj se daje, na primer, kriminogenom licu. Tokom postupka ispostavi se da je održavana intenzivna komunikacija – navodi naš sagovornik.
BIA će ubuduće imati pravo da gleda i ko kakve sajtove na internetu posećuje. Kako kaže naš sagovornik, osim zloupotrebe informacije, to mogu biti i sajtovi škakljivog sadržaja. Licu kome se želi nešto napakovati može se namestiti i neka delikatna kupovina koja se registruje. Problem zakona o elektronskoj komunikaciji jeste i u činjenici da BIA ne samo što ima pravo na listing već preko telefona zna i ko je gde i kada bio. A to je praktično praćenje za koje ne postoji dozvola suda.
Advokat Boža Prelević, predsednik Nevladine organizacije Leks, kaže za Blic da je Zakon o BIA jako loš, a kada se njemu doda i novi zakon, dobija se situacija u kojoj nema neophodne kontrole nad prikupljanjem podataka.
– Pri tom Skupštinski odbor za bezbednost ne radi svoj posao. Ovaj zakon o elektronskoj komunikaciji je prirodan sled nakaradnog Zakona o BIA. I svi su se menjali na vlasti, ali su se i svi saglasili da njima baš takav naopak zakon i treba. Ovde nije samo problem u narušavanju privatnosti već i u narušavanju privatnosti bez adekvatnog nadzora. Imamo na delu naopako postavljen sistem – kaže Prelević.
On ističe da se, ako se želi, lako može ubrzati sistem sudskih odobrenja. Prelević postavlja i pitanje – kada bez sudskog naloga kontrolišete ko se s kim čuje, šta se radi sa tom evidencijom.
– Da li se sa tim neko ucenjuje, da li taj čovek ima pravo da zna da je praćen, da se narušena njegova prava. Drugo, ne postoji način arhiviranja tih podataka. To je sve jako kompleksno i zato bez efikasnog nadzora ne sme se dozvoliti takva vrsta narušavanja privatnosti – kaže Prelević.
On navodi primer na kome se vidi da se novim zakonom krši i Ustav.
– Tražite komunikaciju advokata sa ljudima koji su u bekstvu, ali na taj način i locirate ljude u bekstvu. Međutim, pravo okrivljenog je da ima nepristrasnog branioca, ali ovako preko njegovog branioca narušavate pravo na odbranu, koje je zagarantovano Ustavom. Praćenjem komunikacije neuropsihijatra saznaje se i kome je neuropsihijatar potreban, ali i narušavate lekarsku tajnu – kaže Prelević.
