Vukica Stamenković iz Trgovišta se utopila u nedavnim poplavama, a sudski izvršitelji dan-dva posle toga zakucali su na njena vrata da plene imovinu! Ipak, pobegli su glavom bez obzira. Pokojna Vukica je samo jedan od 400 obućarskih radnika iz ove opštine koji, ni krivi ni dužni, moraju da plate od 40 do 80 hiljada dinara, bivšim poslodavcima.
Pomenuti izvršitelji su sprovodili sudsku odluku koja je verovatno negde utemeljena u zakonu, ali sa logikom, pravdom i moralom nema nigde ništa zajedničko. A zapravo, to je slika Srbije i njene vlasti i brige o čoveku.
Da radnici širom Srbije rade, a ne dobijaju plate, nije ništa novo, ali slučaj u jednoj od najsiromašnijih opština još nije zabeležen. Sudski izvršitelji već pet godina od 400 radnika Fabrike obuće u Trgovištu (FOT) pokušavaju da povrate dve plate od po 7.000 dinara, dobijene za posao koji su uradili u leto 2003. godine. FOT je nekada bio u sastavu vranjske Koštane, a od 2002. godine njime je upravljao beogradski Kriko trejd Rastka Pandurova. Firma iz Beograda ortački je sa vranjskim Sančom 2003. godine dogovorila proizvodnju obuće za italijansko tržište. Tri meseca je oko 400 stanovnika Trgovišta radilo, gotova roba je u šleperima izvožena iz pogona, ali plate nije bilo.
– Dnevno smo radili po 1.500 pari obuće spremne za prodavnicu. Desetak šlepera je odvezeno, ostalo je još samo dva i odlučili smo da blokiramo robu i štrajkujemo. Posle štrajka potpisan je Protokol između predstavnika štrajkačkog odbora, vlasnika Sanča Srđana Dejkovića i predsednika Opštine Milana Stanisavljevića da nam se isplate tri plate, od 7.000 dinara u proseku za april i maj, i 5.000 za jun. Dobili smo samo dve plate, a treću nikada. Sanč je krajem 2004. godine prvo na sudu poništio Protokol, sud je presudio da su radnici ucenom došli do zarada. Zatim je 2005. godine Sanč dobio i spor po kome oko 400 radnika mora da mu nadoknade štetu. Sud je presudio da su radnici ucenom došli do dve zarade od po 7.000 dinara koje im je isplatio Sanč – priča Denčić Slavica, bivša radnica FOT-a.
Nekoliko radnika FOT-a dobilo je krajem 2004. godine presudu da im Kriko trejd isplati zaostale zarade od juna do avgusta 2003. godine ali pravosudni sistem nije bio brz kao kada je Sanč trebalo da naplati svoja potraživanja. Radnici su pisali sudu u Trgovištu, Vranju, Ministarstvu pravde i Agenciji za privatizaciju u Beogradu…
– Ovo je strašni sud. Mi i bez poplava nismo od čega imali da živimo. I kako to da mi moramo da vratimo nešto što smo zaradili, kaže Momčilo Cvetković, jedan od radnika Fabrike obuće Trgovište.
Nadležni su i dalje nemi. Retki su oni koji žele da odgovore na pitanje dokle će država tolerisati gazde koje ne isplaćuju zarade radnicima. U Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja upućuju na Ministarstvo rada i socijalne politike, a u Ministarstvu finansija na prethodna dva. Za priču su bili voljni jedino u Inspektoratu za rad Ministarstva rada.
Saša Perišić, pomoćnik direktora Inspektorata, ističe da bahate gazde rade to što rade jer su kazne koje im prete male. Kada na terenu vidimo da zarade nisu isplaćene pišemo prekršajne prijave koje predviđaju kazne od 800.000 do miliona dinara ali često sudije odrede kaznu od samo 100.000 dinara, objašnjava Perišić, i dodaje da spremaju promene zakona koje će popraviti situaciju. Na pitanje šta su čekali do sada Perišić kaže da su i dosad ukazivali sudovima da su kazne male, a tražili su i da sami izriču kazne ali ih nije podržalo Ministarstvo pravde. Perišić kaže da bi i Ministarstvo ekonomije trebalo da uradi nešto. Lopticu su svi prebacivali, pa je krug zatvoren.
Miroslav Nešić, koji je zastupao radnike FOT-a pred Vrhovnim sudom tražeći reviziju procesa u kome je poništen Protokol o isplati zarada kaže da je pre mesec dana dobio obaveštenje da je zahtev odbijen. On ističe da su se svi sudovi držali samo činjenice da radnici FOT-a nisu bili zaposleni kod Sanča i da ta firma nije trebalo da im daje zarade.
– To je istina, ali ja sam tražio da se sud pozabavi radnicima, odnosom Kriko trejda i Sanča, da pozovu vlasnike te dve firme, da se vidi ko kome duguje i koliko. Kad se podvuče crta radnici su očigledno oštećeni. Ne samo da vraćaju plate koje su dobili nego i mnogo više, a u krajnjem slučaju te plate su zaradili – ističe Nešić.
Firma Kriko trejd registrovana je u Beogradu, u Skadarskoj ulici ali na toj adresi nema nijedan telefonski priključak.
Homen: Oprostićemo troškove
U Ministarstvu pravde kažu da su nedavno upoznati sa slučajem FOT-a. Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu, ističe da će biti urađene dve stvari. Predaćemo tužilaštvu dokumentaciju da vidi da li ima krivičnog dela prevare, a i pokušaćemo da oslobodimo radnike plaćanja sudskih troškova, jer je reč o državnom prihodu, a država šalje pomoć ovoj opštini, dodaje Homen.
