Imajući u vidu dobrobit svih članica Ujedinjenih nacija, poštujući međunarodni pravni poredak i unapređujući principe celovitosti suverenih država, na zajednički predlog Republike Srbije i grupe zemalja koje, svom silom, i njoj i celom svetu misle uvek i isključivo dobro, Generalna skupština Ujedinjenih nacija
Pozdravlja razumnu odluku Srbije da povuče prethodno samostalno napisanu Rezoluciju i time uvidi realizam činjenice da se na teritoriji njene nekadašnje pokrajine nalazi: velika NATO baza; ostaci oružanih snaga zemalja koje su Srbiju ili bombardovale ili se složile sa tim činom; oružane snage Evropske unije; oružane snage nekadašnjeg separatističkog pokreta; i nijedan pripadnik oružanih snaga države podnosioca Rezolucije ili država koje bi takvu rezoluciju podržale.
Osuđuje svaki novi pokušaj secesije ili daljih promena granica u svetu, a pogotovo unutar država nastalih raspadom bivše Jugoslavije i posebno unutar Republike Srbije, sem u slučaju da se nađe dovoljno jaka vojna, ekonomska ili politička sila koja bi takav pokušaj podržala svojim aktivnim delovanjem, a u slučaju da nema nijedne druge svetske sile koja bi to sprečila.
Podržava svako samostalno vođenje spoljne i unutrašnje politike suverenih država članica Ujedinjenih nacija, a pogotovo ono koje se sprovodi putem naglih i serijskih poseta ministara spoljnih poslova moćnijih članica iste organizacije, koje se ne slažu sa politikom zemlje koju posećuju – kombinovano sa intenzivnim učešćem ambasadora tih zemalja u domaćim medijima, a sa ciljem da se osuda nezavisne politike pojača i pritisak poveća pretnjama i strahom.
Podstiče svaku vlast unutar suverenih država članica Ujedinjenih nacija u odluci da se, svojom na brzinu sklepanom i improvizovanom politikom, bez jasno i nedvosmisleno odabranih saveznika, namešta na zicer velikim svetskim silama i time bez osnova glumi Venecuelu bez nafte, Iran bez nafte i islama, Severnu Koreju bez nuklearnog oružja i Kine, te Kubu bez Rusa, Kastra i mora svudu unaokolo.
Preporučuje svakoj državi na svetu da – zarad ostvarenja još nejasno utvrđenih nacionalnih ciljeva ali zato jasno utvrđenog unutrašnjepolitičkog marketinga – vodi politiku kojom se istovremeno želi i povratak izgubljene teritorije i udruživanje sa političkom administracijom koja taj gubitak otvoreno i beskompromisno podržava.
Savetuje svakog budućeg pisca neke rezolucije UN da se – na ovako teške i rizične poteze u spoljnoj politici, koji su protiv interesa zainteresovanih velikih sila – uvek odlučuje bez prethodno postignutog konsenzusa sa opozicijom, a pogotovo sa onom opozicijom koja bi sebe predstavila kao kooperativniju i/ili mnogo pogodniju za finansiranje na budućim redovnim ili vanrednim izborima.
Pohvaljuje mnogobrojne samoprozvane analitičare i teoretičare, predsednike organizacija sa neverovatno nepoznatim imenima, te vlasnike i urednike medija sa poznatim imenima, što su svoje intenzivne javne aktivnosti po ovom pitanju, neverovatno precizno, uskladili sa posetama ministara spoljnih poslova zemalja sa velikim fondovima za saradnju sa civilnim društvom, medijima i obaveštajnim strukturama, generalno.
Zavetuje sve dodeljivače Lazarevih kletvi, etiketa sa Judinim imenom, kosovskih zaveta i atesta na patriotizam, da nastave svoju delatnost neuznemireni najnovijim raskolom unutar branše i nepotreseni suviše dugo nepromenjenom ideološkom postavkom svojih načertanija, dobijenih na poklon od profesionalno anacionalnih, pragmatičnih i lukrativnih obaveštajnih struktura, izumitelja nikad završenog Memoranduma.
Aminuje buduće napore svake šuše koja ima neko nacionalno političko prevozno sredstvo za zgrtanje moći i para – od mešihata do partijskog aparata – da nastavi sa potpaljivanjem svoje etničke glasačke mašinerije i tako se tajno ili javno nada uspesima koje je postizao skoro svaki nacionalni heroj u poslednjih 20 godina.
Amnestira od odgovornosti skoro svakog proterivača stanovništva, potpaljivača kuća, škola i religijskih objekata, kako na Balkanu tako i na teritoriji koju svojom odgovornošću pokriva Generalna skupština Ujedinjenih nacija, te podržava sve njegove napore da svaki sukob geopolitičkih interesa ili posledični separatizam pretvori u najobičnije etničko čišćenje, kulturni i praktični genocid, te zločin nad drugim ljudskim bićem i zajedničkom civilizacijom.
Pretvara svako buduće glasanje u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u izbor po svojoj formi sličan izboru za pesmu Evrovizije, a po svom značaju i u manje od toga.
Uklanja svaku iluziju o pitanju međunarodnih odnosa u modernim vremenima.
U Njujorku, 9. 9. 2010.
