Meštane četiri sela podno planine Željin na jučerašnjem saboru darivao bivši komšija Milomir Glavčić iz Kanade, uz zahvalnost što opstaju u svojim brdima
Nigde nema takvog sabora kao što je ovaj u selu Kovači kod Jošaničke Banje. Sabordžije dođu da se vide, popričaju, da zapevaju, poigraju u kolu… I, povrh svega, na tom veselju popravljaju svoje kućne budžete preuzimanjem darova koji im, na Svetog Iliju, stižu iz daleke Kanade, od svog bivšeg komšije i zemljaka Milomira Glavčića.
Tako je bilo i juče, na sabor u Kovače pristigli su meštani tog sela, a i iz okolnih Popa, Boća, Županja, Koprivnice… Njih 355 stalnih stanovnika ovih mesta ispod planine Željin iz 128 domaćinstava dobilo je po 50 evra. Na saboru je bilo i kulturno-umetničkog programa pa su sva deca folklornog društva iz Jošaničke Banje, a bilo ih je 55, dobila po 20 evra. Sa tri stotine evra nagrađeni su članovi izvorne grupe Željin, a nije zaboravljen ni sveštenik mesne crkve u Kovačima. Tako je sveukupno podeljeno oko 23.000 evra, i to je dar za pet sela od Milomira Glavčića, koji je poreklom iz ovog kraja a više od pet decenija živi u kanadskom gradu Nijagara Fals.
– Hvala mu, pomaže nas svake godine. Nema nadaleko takvog čoveka, pamtim ga samo kao malog dečačića. Bio je kao čigra, vredan, poslušan… Napišite da čuje za moju zahvalnost,– kaže za Politiku Radojka Glavčić dok od Radoja Glavčića preuzima 350 evra, Milomirov dar za sebe i svoje članove porodice.
Tako govori i Nada Glavčić iz sela Popa, pa je sabor, inače, protekao u znaku imena ovog dobrotvora. Kako i ne bi, ne samo zbog darivanog novca, već je i veselje održano pokraj crkve čiji je on ktitor, članovi folklornog društva Jošanička Banja nastupali su u novim narodnim nošnjama koje im je on kupio… I svako je hteo da mu, za svu pomoć koju im godinama pruža, zahvali, da se pomoli za njegov dug život… A, to su zvanično učinili Goran Janković, predsednik mesne zajednice Kovači, i Radoje Glavčić, inače Milomirov ambasador u ovom kraju.
članovi izvorne grupe Željin su mu spevali i pesmu koju su pred svim sabordžijama izveli, sveštenik ga je u molitvi pominjao, a svi su ispijali zdravice u njegovo zdravlje i pozivali da konačno dođe u svoje rodno selo…
Međutim, poznato je, kako smo više puta i pisali, da se Milomir Glavčić, nekadašnje siroče iz brdovitih Popa, posle teškog šegrtovanja u Beogradu, kao mladić više gladan nego sit, odnosno vojnik koji nije podnosio nepravdu, davno, pre više od pola veka, otisnuo u svet. Tamo se, posle mnogo neizvesnosti, iskušenja ali i pameti, sreće i hrabrosti konačno skrasio u gradiću pokraj Nijagare, gde je sada jedan od najbogatijih stanovnika. Nikada se nije vratio u rodnu zemlju, u svoje rodno mesto, ali ni ljude ni krajolike nije zaboravio. Zato im je sada pismom, uz svojevrsnu samokritiku, poručio:
Vas koji ste ostali da živite u rodnim brdima ja smatram herojima i lično vam zahvaljujem na tome što ste doprineli da naša sela ne izumru. Ja vam se i izvinjavam u moje ali i u ime svih koji smo podvili rep i otišli u tuđi svet. Zato, vas uz ove sitne poklone pozdravljam i ponovo obećavam da moju zemlju, moj kraj i vas, moje zemljake i komšije, naročito one mlađe koji su odlučili da tu žive, nikada neću zaboraviti, piše, između ostalog, Milomir Glavčić iz daleke Kanade.
Sabor je potom trajao do duboko u noć, u kolu je bilo i mladih i starih, na sportskim terenima održavala su se takmičenja u fudbalu, a bilo je zanimljivo i pod šatrama nekoliko seoskih kafana…
