Zajednička rezolucija Srbije i EU

Srbija je Sekretarijatu UN podnela izmenjeni tekst rezolucije o Kosovu usaglašen sa članicama Evropske unije, rekli su za Politiku diplomatski izvori u Njujorku. Srbija i 27 zemalja EU su kopodnosioci nove rezolucije koju potpisuje svaka članica EU i Srbija. Rezolucija treba da bude usvojena danas po podne, i to aklamacijom, bez glasanja.
To je rezultat višenedeljnih pregovora Beograda i Brisela tokom kojih je postignuto rešenje prihvatljivo kako za sve članice EU tako i za Srbiju. Novi tekst rezolucije je uputila Vlada Srbije.

Ovaj dokument je kompromis koji je Srbija postigla u saradnji sa Evropskom unijom i u potpunosti je u skladu sa odlukom Narodne skupštine Republike Srbije od 26. jula 2010. godine.Usaglašenim tekstom zatvara se proces pred Međunarodnim sudom pravde i pozivaju se Beograd i Priština na dijalog što je u skladu sa našim principijelnimstavom da se jedino putem pregovora može pronaći obostrano prihvatljivo rešenje za pitanje Kosova koje će biti potvrđeno u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.Predlogom rezolucije ni na koji način se ne priznaje nezavisnost Kosova. Predlog rezolucije, takođe, sadrži odredbe povelje Ujedinjenih nacija, daje mogućnost Republici Srbiji da nastavi da brani svoje legitimne i nacionalne interese na miran i diplomatski način u saradnji sa Evropskom unijom i svim važnim međunarodnim faktorima, navedeno je u saopštenju Vlade Srbije.
————————————————————

Dogovor Beograda i Brisela dokaz partnerstva

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 8. septembra – Dan posle susreta predsednika Srbije Borisa Tadića sa šefom evropske diplomatije Ketrin Ešton u Briselu protekao je u znaku iščekivanja potvrde da su stavovi u vezi sa rezolucijom Beograda u Generalnoj skupštini UN usaglašeni. Kao i prethodnih dana službeni izvori u Briselu oglasili su se veoma šturim informacijama ili su ćutali. Iz kabineta Ketrin Ešton ponovili su da su konsultacije Beograda i Brisela nastavljene, ali nije bilo novih informacija o sinoćnjem sastanku. Nezvanično, procurelo je da se stvari pomeraju napred i da bi do dogovora moglo doći tokom po podneva.
Prve potvrde informacije da je dogovor o zajedničkoj rezoluciji Srbije i EU postignut pojavile su se oko 15 časova. Prema neslužbenim izvorima čije su izjave bile dostupne nešto pre zvaničnih Beograd i Brisel postigli su dogovor o zajedničkoj rezoluciji koja će zameniti prethodni tekst Srbije u UN. Ovaj novu revidiranu verziju rezolucije podržaće i svih 27 država EU, kazao je naš ovdašnji izvor. Prema njegovim rečima, dogovor je zaključen danas, ali je i pre, a naročito posle sinoćnjeg razgovora Tadića i Ešton bilo jasno da postoji obostrana želja da se Srbija i EU u Njujorku nađu na istoj strani.
Dogovor koji je postignut veoma je jasan primer partnerskog odnosa Srbije i EU i veoma jasan pokazatelj evropske perspektive Beograda, kazao je naš izvor u Briselu, odmah po saznanju da je dogovor ozvaničen.
Pored toga što demonstrira partnerski odnos buduće članice sa Evropskom unijom, zadatak zajedničke rezolucije da zaštiti interese Srbije na Kosovu, kao i da usaglasi razlike između država članica EU. Zahvaljujući angažovanju Srbije i pet država EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova u tekst rezolucije unete su formulacije koje ne ograničavaju Beograd u dijalogu sa Prištinom o svim pitanjima važnim za budućnost Srbije i Srba na Kosovu.
S obzirom na to da je na usaglašavanju teksta rezolucije radilo svega nekoliko osoba sa obe strane, a one su malo govorile tokom pregovora, bilo je dosta nagađanja o tome šta će ući u novi tekst. Kao što se očekivalo najviše polemike je bilo oko reči status i nezavisnost. Kao što se i pretpostavljalo na različitim stranama u EU našle su se države koje su insistirale na ovim rečima i njihovom kontekstu u tekstu koji bi podržala EU. Srbija je odigrala važnu ulogu u pronalaženju formulacija s kojima su se složile sve države EU, a navedene reči nisu se našle u završnom tekstu. U Briselu ocenjuju da je Srbija dala značajan doprinos evropskom jedinstvu koje će već sutra u Njujorku zameniti prethodna neslaganja, kao i da je dobro zaštitila sopstvene interese pod okriljem EU, kao i UN.
U briselskim diplomatskim krugovima za razgovore između Tadića i Eštonove kaže se da nisu bili teški, jer su obe strane želele da približe svoje stavove u čemu su i uspeli. Izvori navode da takvim ishodom treba da budu zadovoljni i Beograd i Brisel. Prvi zbog toga što će novom rezolucijom dobiti više nego što bi postigao prvobitnom koja je podneta u julu, a drugi zbog ciljeva EU u regionu Balkana, kao i na međunarodnoj političkoj sceni.
Vladimir Jokanović

—————————————————–

Tekst zajedničke rezolucije Srbije i EU o Kosovu

Tekst Rezolucije Republike Srbije usaglašen sa EU koji je podnet Generalnoj skupštini UN glasi:
Generalna skupština,
a) svesna ciljeva i principa Ujedinjenih nacija;
b) uzimajući u obzir njene funkcije i ovlašćenja na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija;
c) podsećajući na njenu rezoluciju 63/3 od 8. oktobra 2008. kojom se traži od Međunarodnog suda pravde da da svoje savetodavno mišljenje u vezi sa sledećim pitanjem: Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom?
d) primivši sa uvažavanjem savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde od 22. jula 2010. o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti u skladu sa međunarodnim pravom kada je u pitanju Kosovo i nakon pažljivog razmatranja istog, uključujući i pitanja o kojima je dato mišljenje;
e) prima k znanju sadržaj savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti u skladu sa međunarodnim pravom kada je u pitanju Kosovo, kao odgovor na zahtev Generalne skupštine;
f) pozdravlja spremnost Evropske unije da olakša proces dijaloga između strana. Proces dijaloga bi sam po sebi bio faktor mira, bezbednosti i stabilnosti u regionu. Ovaj dijalog bi imao za cilj da unapredi saradnju, ostvari napredak na putu ka Evropskoj uniji i poboljša život ljudi.

——————————————————–

Tadić: Rezolucija ne sadrži priznanje Kosova i Metohije

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da zajednička rezolucija o Kosovu i Metohiji, koju će Srbija i Evropska unija (EU) zajednički podneti Generalnoj skupštini UN, ni na koji način ne sadrži priznanje nezavisnosti Kosova, već da, naprotiv, omogućuje dijalog za rešenje kosovskog pitanja koje će biti potvrđeno u Savetu bezbednosti UN. Zajednički imenitelj koji je postignut plod je kompromisa koji podrazumeva da je posle odluke Međunarodnog suda pravde pronađena formula kojom se otvara dijalog o budućim rešenjima, koja se poziva na Povelju UN i koja ne sadrži priznanje nezavisnosti Kosova ni na koji način. Do usaglašenog teksta rezolucije došli smo sa iskrenom željom da sva pitanja rešavamo u partnerskom odnosu sa EU i svim drugim važnim međunarodnim faktorima, uvereni da je to jedini način da se do rešenja zaista i dođe, naveo je Tadić, a prenosi pres-služba predsednika Srbije.
Tadić je podsetio da je proces usaglašavanja rezolucije sa EU počeo još 26. jula kada je bila sednica Skupštine Srbije na kojoj je i obećao razgovor sa EU, i sa ostalim važnim faktorima u međunarodnoj zajednici. Stalni kontakti sa predsednicima i premijerima pet zemalja, članicama EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova, i rad na predlogu sa predstavnicima svih drugih zemalja doveli su do kompromisa i zajedničke rezolucije Srbije i EU koja će omogućiti dijalog za rešenje kosovskog pitanja koje će biti potvrđeno u Savetu bezbednosti UN. Od samog početka zalagali smo se za razgovore kako bismo došli do rešenja za KiM još od 2005. godine i to dosledno radimo i danas, naglasio je predsednik Tadić.

—————————————————

Ešton: Ovo je rezolucija 28 država Evrope

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton pozdravila je sinoć saopštenje predsednika Srbije Borisa Tadića o sledećim koracima, uoči Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, koji se odnose na predlog rezolucije o savetodavnom mišljenju Međunarodnog suda pravde o Kosovu.

Ova rezolucija biće predlog koji zajedno podnosi 28 država Evrope, svih 27 članica EU i Srbija. Radili smo zajedno sa Srbijom i ovo je rezultat naše zajedničke predanosti evropskoj perspektivi Srbije, istakla je Ešton.

Posle glasanja u Generalnoj skupštini 9. septembra, naglasila je Ešton, važna stvar je da će moći da počne dijalog Beograda i Prištine.

Ovaj dijalog biće faktor mira, bezbednosti i stabilnosti u regionu, zaključila je Ešton.