Otkako je albanski kralj Zoga ukinuo dekretom 1934. godine učenje srpskog jezika, šest srpskih škola kod Skadra zatvorio, a ovu zabranu održavao totalitarni režim Emira Hodže, za gotovo sve Srbe u toj zemlji, njih oko 30.000, to je davno zaboravljeni jezik predaka, koji malo ko govori. Prve reči srpskog jezika oni će od 16. septembra učiti u dopunskim školama, otvorenim pod pokroviteljstvom Ministarstva za dijasporu, u albanskim gradovima Skadar i Fijera.
Za oko 100 albanskih državljana iz Skadra, lojalnih toj zemlji a koji se izjašnjavaju kao Srbi, i oko 50 njih iz Fijera, podeljenih u tri grupe po uzrastu, organizovano učenje srpskog jezika pokrenulo je Udruženje srpsko-crnogorske nacionalne manjine Morača-Rozafa“ iz Skadra, uz pomoć Ministarstva dijaspore.
Srpski narod tek nedavno je dobio status nacionalne manjine u Albaniji, čime se podstiče veća svest i izjašnjavanje o srpskom nacionalnom identitetu. Redovna i dugoročna ulaganja u političku, ekonomsku i kulturnu emancipaciju srpskog naroda u Albaniji od posebne je važnosti jer se time pomaže afirmacija i opstanak ostataka Srba u državi slabih tradicija tolerancije i multietničnosti – kaže Srđan Srećković, ministar za dijasporu.
Koliko je ovo važan projekat svedoči profesor srpskog jezika Svetozar ćiraković, koji rukovodi ovom nastavom.
– Deca, kao ni odrasli, ne znaju gotovo niti jednu reč srpskog jezika – kaže ćiraković.
On nastavu u prostoriji udruženja sa desetak klupa, tablom i bibliotekom, započinje učenjem slova i osnovnih reči kao što su dobar dan, hvala, izvolite.
Otkako je srpski jezik zabranjen u Albaniji i svaki govor na srpskom kažnjavan dugim zatvorskim sankcijama, samo najhrabriji su ga koristili, duboko iza zaključanih kapija i spuštenih ešalona. Ali stvari su polako počele da se menjaju padom totalitarnog režima Emira Hodže. I kada je, pre tri godine, Udruženje srpsko-crnogorske nacionalne manjine Morača prvi put pokrenulo dopunsku nastavu za malobrojne u Skadru, mnogi su još zazirali.
– Strah je bio ogroman jer tamo je bilo opako reći da ste Srbin – kaže ćiraković.
Danas, međutim, ovaj profesor srpskog jezika ima odeljenje odraslih od 30 od 60 godina kojima srpski jezik treba i zbog posla. Mnogi od njih žive u bedi i neki su samo povremeno angažovani na sezonskim poslovima u Crnoj Gori, dok se drugi bave mahom sitnom trgovinom ili poljoprivredom, drugim rečima, snalaze se.
čak i u Skadru, gde ih je najviše, jezik je malo očuvan. Situacija je naročito nepovoljna za stanovnike na jugu zemlje. Na 200 kilometara od Skadra, u okolini grada Fijera, egzistiraju dva sela čiji stanovnici se izjašnjavaju kao Srbi muslimanske veroispovesti. Oni danas dižu glavu i žele da uče jezik predaka.
– Nekada nisi smeo da kažeš da si Srbin u Albaniji jer nije bilo ni posla ni egzistencije za tebe. Danas se bolje snalazimo u socijal-političkom životu Albanije, zahvaljujući Srbiji koja je promovisala dobrosusedske odnose – kaže Pavle Drajović, predsednik Udruženja.
On ističe da je učenje srpskog jezika prvi element očuvanja srpskog identiteta u Albaniji.
