Američki borbeni pilot, potpukovnik Harold F. – Huč Majers, nije mogao da izdrži pritisak savesti i stalne noćne more, koje su ga mučile od 1999. godine i bombardovanja SRJ.
Jedan od onih čije su bombe, između ostalih, ubile i malu Milicu Rakić iz Batajnice, prislonio je pre nekoliko dana pištolj na slepoočnicu i izvršio samoubistvo, postavši još jedan u dugom nizu američkih vojnika koji su na ovaj način, pošto im je proradila savest, prekratili sebi muke.
Majers je pre nekoliko meseci penzionisan uz dijagnozu posttraumatskog stresnog sindroma, poznatog i kao vijetnamski sindrom, i teške depresije, koje je pazario nakon bombardovanja SRJ. Tog 12. septembra, kako je izjavila njegova supruga Elizabet, ništa nije slutilo na najgore.
– Iako su se u medijima pojavile informacije da je njegovom samoubistvu prethodila naša svađa, to nije istina! Proveli smo predivan dan zajedno, bili smo na ručku, uživali… Ali je on ćutao više nego obično. Takav je bio stalno poslednjih nekoliko godina… A kada smo došli kući, ovde u Santa Barbari izvukao je iz fioke pištolj i rekao: Izvini, ne mogu više da izdržim, a onda ispalio hitac u slepoočnicu… A ja ne želim takvog da ga pamtim, već kao pravog, istinskog heroja, što on i jeste bio ne samo meni i porodici, već i mnogim drugim ljudima – rekla je uplakana Elizabet.
Kako su izjavili njegovi prijatelji kojima se poveravao, Majers je imao konstantne noćne more, koje nije mogao da odagna ni jakim lekovima.
– Sanjao je ljude kako gore od bombi… čuo je njihovu vrisku, jauke… Pokušavali smo da ga smirimo pričajući mu da su to samo snovi, da on kao pilot ne može da vidi šta je bomba pogodila i da sigurno nije bilo tako kako je sanjao, ali je on stalno pričao da zna da je sve to istina. Sanjao je decu, starce, raskomadana tela… Najgore je bilo kada nije mogao da se probudi i pored takvih snova. To mu je očigledno došlo glave – rekao je jedan od njegovih prijatelja.
Majers je učestvovao u bombardovanju brojnih kriznih tačaka u svetu. Pre NATO operacije nad SRJ, radio je na neutralisanju srpskih pretnji u Bosni i Hercegovini, kao i u nekoliko misija u Iraku i Avganistanu. Za ove zasluge je više puta nagrađivan i odlikovan.
Padaju kao muve!
Procenat samoubistava vojnika koji su učestvovali u ratnim dejstvima vojske SAD među pešadincima zvanično iznosi 24 na 100.000 vojnika, a avijatičarima 13,7. čak 90 odsto samoubica čine muškarci bele rase.
Interesantno je da je, iako zvanični podaci ne postoje, u Iraku tokom prve polovine 2009. godine broj samoubica prešao broj vojnika koji su poginuli u vojnim akcijama – 817 prema 761.
haroldfmeyers.weebly.com/1/post/2010/09/first-post.html ovde mozete da odate „pocast“ tragicno nastradalom potpukovniku!
Najkrvaviji zločini Milosrdnog anđela
Tokom 78 dana NATO bombardovanja SRJ 1999. godine, poznatog i kao operacija Milosrdni anđeo, poginulo je oko 3.500 civila, a povređeno je više od 12.500 ljudi.
Najveću medijsku pažnju u svetskim razmerama dobio je napad na Ambasadu Narodne Republike Kine u Beogradu 8. maja, kada su poginula trojica kineskih državljana.
Najviše civilnih žrtava bilo je u napadima na:
– putnički voz kod Grdelice 12. aprila (11 mrtvih)
– kolonu albanskih izbeglica na Kosovu 14. aprila (75)
– zgradu RTS-a u Beogradu 23. aprila (16)
– Surdulicu 28. aprila (16)
– putnički autobus kod mesta Lužani 1. maja (23)
– Niš, koji je zasut kasetnim bombama 7. maja (20)
– drugu kolonu albanskih izbeglica kod Prizrena 14. maja (87)
– most u Varvarinu 30. maja (10)
