Letnja škola srpskog jezika i drugarstva spaja vršnjake iz dijaspore i Srbije. Naši mališani iz rasejanja borave u porodicama svojih vršnjaka u Azanji i Kusatku
Centar za Srbe u rasejanju Sveti Sava, koji punih sedam godina uspešno vodi Radmila Kunčer, spaja đake iz dijaspore sa vršnjacima iz Srbije. Potpomognuti ministarstvima za dijasporu i prosvetu, Učiteljskim fakultetom iz Beograda, opštinom Smederevska Palanka i mesnim zajednicama Azanja i Kusadak, 55 školaraca srpskog porekla iz Rumunije, Albanije, Austrije, Grčke, Švajcarske, Kanade, Mađarske, Norveške i Crne Gore boravilo je najpre u Azanji, a potom i u Kusatku.
đacima iz rasejanja domaćini su školarci i roditelji iz OŠ Radomir Lazić, iz Azanja, i Branko Jevtić, Kusadak. Razmešteni po porodicama svojih vršnjaka oni će tokom dvonedeljnog boravka imati mnogobrojne aktivnosti i zanimljive sadržaje. Pored časova srpskog jezika i književnosti, istorije i običaja, održavaju se i kreativni časovi, izleti, priredbe, posela, rođendanske žurke, sportske aktivnosti…
POSETE
POLAZNICI letnje škole posetili su manastire Koporin i Pokajnicu, Topolu, Orašac, Palanku, Aranđelovac i Beograd, a priređeni su im prijemi u Ministarstvu za dijasporu, Učiteljskom fakultetu, Patrijaršiji SPC, a posetiće i dvor Karađorđevića.
U okviru književnih susreta gostovali su Grozdana Olujić, Dobrica Erić, Tiodor Rosić, Ljubivoje Ršumović i Saša Božović. A đake u Kusatku su nedavno posetili i dr Slavomir Gvozdenović, predsednik prve Skupštine dijaspore, i potpredsednici Violeta Brakus ,iz Švajcarske, i Milisav Aleksić, iz Francuske. Gosti iz Rumunije priredili su mališanima književno veče.
– Najveći broj đaka iz rasejanja, uzrasta od 9 do 16 godina, dolazi prvi put, ali ima đaka kojima je ovo treća poseta zavičaju. Najstarija među njima je dvadesetšestogodišnja Lavinija Buzolo, koja je na Univerzitetu u Padovi diplomirala slavistiku – ističe Radmila Kunčer, koja od 1995. godine organizuje letnju školu učenja srpskog jezika. Cilj nije samo da deca iz dijaspore uče srpski jezik od drugara, pisaca, sveštenika, već i da se obogati kulturni život u seoskoj sredini.
Mirjana Huma, dvanaestogodišnja devojčica, iz Rumunije, došla je prvi put, a njena domaćica je jedanaestogodišnja Teodora Marković, iz Kusatka.
– Jako je lepo, došla sam da se družim, da vidim Srbiju – radosna je mala Mirjana. Kad nismo u školi na zajedničkom druženju, onda nas dve pričamo, Teodora svira klavir, a ja pevam.
SARADNJA
SA decom iz dijaspore su i vredni studenti Učiteljskog fakulteta, kojima je letnja škola prilika da obogate svoje znanja i profesionalno iskustvo.
Trinaestogodišnji Velimir Mrkobrada, iz Vićence, prvi put je u letnjoj školi. Seća se kako mu je prilikom posete ovom gradu Radmila Kunče u srpskoj crkvi u Vićenci posle liturgije pričala o letnjoj školi.
– Roditelji su se zainteresovali i prijavili moj dolazak – kaže Velimir. Učim srpski jezik i družim se sa vršnjacima. Sa domaćinima Vladimirom Tolićem (13) i Mladenom Milosavljevićem (7), iz Kusatka, igram fudbal na seoskom igralištu.
Škola se tradicionalno održavala u Azanji. Tako je bilo i ove godine u prvoj smeni, a druga se održava u Kusatku do 15. avgusta.
– Škola Brana Jevtić, u Kusatku, postoji od 1964. godine i ima 440 đaka i dve podružnice. Želeli smo da kao i Azanjci ugostimo đake iz dijaspore. Započeli smo sa blagoslovom njegovog episkopa šumadijskog Jovana. Pripreme su trajale tri meseca. Srećni smo što su gosti zadovoljni, što su deca pokazala interesovanje da i narednih godina dolaze, a to je za nas koji organizujemo prijem prvi put, potvrda da smo opravdali srpsko gostoprimstvo – ističe Dragan Nikoličić, profesor istorije i direktor škole u Kusatku, pitomom selu u smederevskopalanačkom kraju koje je svoje ime dobilo po KUS – ADI, tj. močvarnom terenu punom rečnih ostrva, stecištu ptica, kakav je Kusadak bio u tursko doba.
