Do kraja rado u vojnike – odziv poslednjih generacija 98 odsto, na osnovu čega se očekuje dovoljno zainteresovanih za dobrovoljno služenje vojnog roka
Još samo jedna generacija biće pozvana na odsluženje redovnog vojnog roka, još samo jednom roditelji, devojke i prijatelji prisustvovaće svečanom polaganju njihove zakletve. Reč je o decembarskoj klasi, a od 1. januara sledeće godine u vojsku će uz profesionalne vojnike služiti samo oni koji to žele. Požarstva, straže, bojeva gađanja, tereni i druge obaveze i događaji koje prepričavaju generacije muškaraca koji su morali da služe vojsku – ostaće samo u sećanjima.
Vlada Srbije prekjuče je donela Odluku o obustavi služenja vojnog roka i uputila je Narodnoj skupštini na razmatranje. Obaveza služenja vojnog roka u Vojsci Srbije obustavlja se odsluženjem vojnog roka poslednje partije vojnika upućene u 2010. godini, a odnosi se i na regrute koji su zamenili služenje vojnog roka civilnom službom, saopšteno je posle sednice vlade.
Ova vest nije iznenađenje, profesionalizacija vojske se najavljuje i sprovodi godinama zapošljavanjem sve više profesionalnih vojnika ili ugovoraca, kako su ih ranije zvali. Visoki državni rukovodioci prvobitno su najavljivali profesionalizaciju za ovu godinu, ali je taj rok ipak malo produžen da bi se obavile sve neophodne pripreme.
– Imamo izuzetan odziv na konkurse za profesionalne vojnike, tako da sigurno neće biti manjka ljudi. U planu je da VS ima 11.000 profesionalnih vojnika i njih do 2.500 na dobrovoljnom odsluženju vojnog roka. Uvereni smo da će biti dovoljno zainteresovanih, što zbog tradicije, što zbog beneficija koje ćemo tek ponuditi tim vojnicima. Nema sumnje da će vojska sastavljena od profesionalaca biti efikasnija – smatraju u Ministarstvu odbrane.
Zanimljivo da je odziv regruta, iako se ukidanje vojnog roka najavljuje godinama, na visokom nivou – čak 98 odsto pozvanih u poslednjim generacijama je prihvatalo da obuče uniformu i ponese oružje. Posle eksplozije interesovanja za civilno služenje sredinom ove decenije, tokom poslednje dve godine više regruta je želelo da služi pod oružjem nego u civilnim ustanovama.
Služenje redovnog vojnog roka ima dugu tradiciju u Srbiji, uvedeno je još osamdesetih godina 19. veka, kada je oformljena aktivna vojska. Taj koncept dobro se pokazao u balkanskim i Prvom svetskom ratu pa je zadržan i u Kraljevini Jugoslaviji. Istoričar Bojan Dimitrijević kaže da je posle Drugog svetskog rata obavezni rok trajao danas nezamislivih tri godine. Kasnije je skraćen na dve godine a sve do 1985. godine služio se 18 meseci (studenti su služili 15 meseci).
– Do 2001. godine vojni rok trajao je godinu dana, a zatim je skraćivan na devet, osam pa šest meseci koliko danas traje – objašnjava Dimitrijević.
Skraćivanje vojnog roka bilo je politički popularan potez, ali je to vojsci stvaralo probleme jer je u periodu kraćem od devet meseci nemoguće organizovati obuku i služenje roka obučenih vojnika. Vojni rok od šest meseci dovoljan je samo za obuku i to za jednostavnije specijalnosti.
Imajući u vidu tradiciju, da li će ukidanje služenja vojnog roka promeniti nešto u odnosu građana i vojske?
– Narod je uvek voleo vojsku i mislim da u tom smislu nije bitno da li je ona profesionalna ili ne. Međutim, tako značajna promena kao što je ukidanje obaveznog vojnog roka i formiranje profesionalne vojske u drugim državama je sprovedeno u trenucima kada su imale jasno iskristalisane nacionalne ciljeve. Jedino tu kada je reč o ovoj temi imam dilemu – da li Srbija ima jasne nacionalne ciljeve – kaže Dimitrijević.
Ukidanjem vojnog roka Srbija se uklopila u preovlađujući trend u Evropi, mada ima izuzetaka – zanimljivo da u bogatoj zemlji kao što je Nemačka, koja može da formira i opremi profesionalnu vojsku kakvu želi, mladići i dalje služe obavezni vojni rok, mada se u poslednje vreme i tamo sve češće postavlja pitanje ukidanja ove obaveze.
