Više je nego jasno da se politička impotencija ove vlasti neće rešiti samo slavodobitno i bučno najavljenom izgradnjom novih zatvora, jer ona nikakvih ideja više nema. A vlast bez ideja je najopasnija i lako sklizne u represiju
Za samo pola godine, 5. 259 novčano kažnjenih počinilaca prekršaja u Srbiji je zbog siromaštva, plaćanje zamenilo izdržavanjem kazne, koristeći se mogućnošću da za svakih hiljadu dinara duga, po jedan dan provedu u zatvoru. Noćenje i švedski sto su uračunati u cenu. Istovremeno, Skupština Srbije ne može da prizna neizmirene dugove prema RTS-u, za prenošenje sednica u iznosu od 3,3 miliona evra, niti da se obaveže da će troškove prenosa isplatiti, jer nema odakle. U Ministarstvu finansija takođe tvrde da takvi troškovi nisu isplanirani njihovim budžetom i prebacuju odgovornost na Vladu Srbije, koja bi trebalo da reši problem finansiranja skupštinskih prenosa. Sve u svemu, prema postojećoj matematici (po kojoj dan zatvora vredi hiljadu dinara, ili, da zaokružimo, deset evra) poslanici Narodne skupštine Srbije i ostalo osoblje zaposleno u toj državnoj instituciji, u zatvoru bi trebalo da provedu 330. 000 dana, ili, približno – 904. godine! Za to vreme, na planeti Zemlji bi protutnjalo još jedno ledeno doba i ponovo bi se pojavili dinosaurusi. Verujem da bi oni glatko bili primljeni u EU, jer bi odmah priznali nezavisnost Kosova, dok bi hvatanje Ratka Mladića sa onolikim čeljustima, za njih bila dečja igra…
JOŠ ZATVORA NAM DAJTE!
Ali, dok se to ne dogodi, mi ćemo da gradimo zatvore! Jer, pošto su najveći dometi 5. oktobra 2000. godine uspostavljanje demokratije u Srbiji (kako je izjavio predsednik Tadić na konferenciji Srbija na putu ka Evropi – 10 godina kasnije), radna grupa Ministarstva pravde izradila je strategiju koja bi u narednih pet godina trebalo da doprinese rasterećenosti srpskih zatvora, gde je trenutno stanje alarmantno! U srpskim zatvorima se nalazi oko 11.200 uhapšenih i osuđenih, što je za 60 odsto više (taman onoliko, koliko je više i demokratije) u odnosu na poslednjih pet godina! Na sreću, u septembru treba da bude završena izgradnja velikog zatvora u Padinskoj Skeli za 450 osoba. Takođe, Ministarstvo pravde apliciralo je kod Evropske banke za izgradnju još dva zatvora, od kojih bi jedan bio na području Pančeva, a drugi na teritoriji Kragujevca i sa tih novih hiljadu mesta, već za nekoliko godina bi situacija bila mnogo povoljnija.
Nisam siguran hoće li i nakon masovnog hapšenja protivnika, ili kako ih je režim zvanično nazvao huligana, na silu održane, uz protivljenje gotovo celokupnog stanovništva Srbije, gej parade u Beogradu – i ova ekspanzija apsanskog građevinarstva biti dovoljna da zadovolji sve potrebe jednog dela uhapšenog stanovništva Srbije. Mada, ne možemo, a da se sa vidnim ponosom i kreativnim uzbuđenjem ne složimo sa konstatacijom šefa misije EU u Srbiji, Venasana Dežera, da je manifestacija pripadnika LBGT populacije Da šetamo zajedno, održana u Beogradu u prisustvu međunarodnih predstavnika, važan dan koji je Beograd čekao devet godina!… A taj dan po zvaničnom saopštenju MUP-a Srbije, doslovno izgleda ovako: Oko 6.000 protivnika Parade ponosa u Beogradu, učestvovalo je u nedelju u sukobima sa policijom tokom kojih je 141 osoba povređena, a 207 je privedeno… Zaista, pride, definitivno!
TRAGIčNA OKTOBARSKA ZABLUDA
Takođe, državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen, potvrdio je da će se hapšenja izgrednika, koji su u nedelju napadali policiju, nastaviti i tokom te noći, ali i narednih dana (nadam se ne godina!). Homen je rekao da su od 250 uhapšenih, već obrađene (kako?) 102 osobe i da će se protiv njih voditi krivični postupak, kao i da je za to delo zaprećena kazna zatvora od jedne do osam godina. Naveo je i da ono što se danas dešavalo u Beogradu, tokom Parade ponosa, nema veze sa tom manifestacijom (a da li ta manifestacija ima ikakve veze sa ovom političkim i ekonomskom propašću Srbije?!). Pred Ustavnim sudom već godinu dana stoji inicijativa za zabranu navijačkih grupa i ekstremističkih organizacija, a Homen je rekao da je njihovo zabranjivanje jedini pravi put – valjda u napredno i demokratsko društvo, u koje nas je još 5. oktobra 2000. godine nezaustavljivo povela DOS-ovska vlast!
Svako je nasilje nedopustivo i za vandalsko ponašanje huligana – zapravo, klinaca između 16 i 18 godina – nema opravdanja! Ali, lako je onome kome zakon leži u topuzu da nakon svega drži moralne pridike, odričući se i najmanjeg dela svoje odgovornosti za nemile događaje na beogradskim ulicama. Zašto je dozvoljena tzv. Parada ponosa? Zašto nije održana u Bukureštu, Sofiji, Sarajevu, Podgorici, Skoplju… Nije moguće da je ona uslov svih uslova za prijem neke zemlje u EU?!… Naravno da nije. Ona je odraz nemoći ove vlasti da odbije bilo kakav zahtev sa Zapada, pa makar protiv njega bilo i 99 % stanovništva Srbije i Srpska pravoslavna crkva!
Stoga, više je nego jasno da se politička impotencija ove vlasti neće rešiti samo izgradnjom novih zatvora, jer ona nikakvih ideja više nema. A vlast bez ideja je najopasnija i lako sklizne u represiju, što se ni po koju cenu ne sme dozvoliti! Rešenje su izbori – i jedino izbori. Ukoliko je srpskom režimu do glasa svog naroda, stalo makar koliko do pišljivog boba!
Dan koji smo čekali devet godina je došao – i prošao. Ostali su povređeni ljudi, slomljeni izlozi i opšta srpska ekonomska, politička i moralna beda. Ista ona koja je bila u danu pre njega, kao i u onome koji je osvanuo sutradan. Jedino su srpski vlastodršci umislili da su tog 10. oktobra, po diktatu svojih nalogodavaca iz EU, konačno uradili nešto važno, veliko i odlučno.
I u tome je njihova velika i tragična zabluda.
