Posledice pobede konzervativaca u Sjedinjenim Američkim Državama
Birači su mu u utorak veoma jasno poručili šta misle o njegovom vođenju Amerike, a vodeći republikanski kongresmen Džon Bejner nagovestio mu je te iste noći, bez pardona, kakvog će mu ozbiljnog korektora predstavljati Predstavnički dom u novom sazivu – sa opozicionom većinom kakvu niko nije očekivao.
A onda je u sredu popodne, kad je malo došao sebi, grogirani Barak Obama izišao pred naciju da objasni poraz koji je njega i njegovu partiju doveo na ivicu još ozbiljnijih iskušenja – između vatre osokoljenih republikanaca i njihovih militantnih gerilaca iz ultrakonzervativnog pokreta čajanka.
– Amerikanci su frustrirani i to razumem. Moram bolje da radim svoj posao. Kao da smo izgubili kontakt sa našom bazom, sa srednjom klasom – rekao je smrknuti predsednik na konferenciji za štampu, pozivajući lidere obeju partija na traženje kompromisa za rešavanje ključnih pitanja, gdegod to bude bilo moguće.
Druga strana, međutim, u ovim trenucima euforičnog slavlja (posle osvajanja 54 novih mesta u Predstavničkom domu i osam u Senatu), ne pokazuje zainteresovanost za dijalog. Naprotiv: Džon Bejner, koji će preuzeti vođenje Predstavničkog doma i Mič MekKonel, vođ republikanske manjine u Senatu poručili su u prvim reagovanjima da je prošlo vreme ubeđivanja i praznih razgovora i da se prelazi sa reči na dela, sad kad je većina Amerikanaca jasno rekla šta misli o politici partije na vlasti.
Nije dosad bilo ikakvih nagoveštaja – niti bi ih trebalo očekivati – da će promena na ovdašnjoj političkoj sceni uticati na buduće odnose SAD sa našom zemljom. Što se toga tiče, evidentno je da su dve neprikosnovene partije i svih ovih proteklih turbulentnih godina imale usaglašen pristup prema Srbiji, a sasvim je izvesno da će se taj kurs nastaviti – u skladu sa smernicama koje je maja prošle godine saopštio u Beogradu potpredsednik Džo Bajden, a potvrdila ih nedavno i Hilari Klinton.
Američka međunarodna politika kreira se i vodi u Beloj kući i Stejt departmentu, a Kongres u svemu tome učestvuje kao eventualni korektor koji iz drugog plana odobrava milijarde dolara koje administracija troši po belom svetu. Kad je tu (pod razno) reč o Srbiji, republikanci i demokrati su na istoj talasnoj dužini: sa maksimalnom podrškom našim započetim evro-atlantskim integracijama, što je pre par meseci ponovo potvrđeno sporazumom o pomoći Srbiji od 19 miliona dolara za jačanje demokratskih institucija i nove aktivnosti usmerene na podsticanje ekonomskog rasta i zaposlenosti (u proteklih deset godina stiglo nam je, sa sličnom namenom i sa iste adrese, već nekih 765 miliona dolara).
Oko Kosova se u ovom izbornom ciklusu ništa nije posebno čulo – ni od demokrata ni od republikanaca. Sem povremeno, u onom poznatom kontekstu da se od Beograda traži neodložni početak dijaloga sa Prištinom, u skladu sa nedavnom rezolucijom UN. I sa pratećom, poznatom preporukom da počne traženo usklađivanje koraka i sa ostalim novim realnostima na Balkanu.
Srpski kokus u američkom kongresu kadrovski je teško pogođen i skoro potpuno obezglavljen na izborima u utorak. Pre svega time što ugledni republikanski senator Džordž Vojnović napušta politiku i januara odlazi u penziju.
Neočekivan i ništa manji udarac, međutim, došao je iz čikaga gde je kopredsednica kokusa Melisa Bin, poražena u pokušaju da i po četvrti put bude izabrana za predstavnika države Ilinois u Predstavničkom domu (eliminisao ju je suparnik iz pokreta čajanka Džon Volš – 49:48 procenata u broju osvojenih glasova. Pored Melise Bin, iz te naše grupe za podršku u utorak je poražen i demokrata iz Ohaja Zahari Spejs, dok su se nešto ranije iz Kongresa povukli Džon Šadeg iz Arizone i Dajan Votson (Kalifornija).
U vreme osnivanja, 2004, srpski kokus imao je 29 članova, a sad je sveden na 22: senatori Inhofi (Oklahoma) i Viter (Luizijana) i kongresmeni: Barton (kopredsedavajući, Indijana), Braun (Florida), Berman (Kalifornija), Vilson (Južna Karolina), Kučinić (Ohajo), Ajsa (Kalifornija), Viskloski (Indijana), Frenks (Arizona), Holen (Merilend), Pensi (Indijana), Lofgren (Kalifornija), Bilianis (Florida), čendler (Kentaki), Rosmen (Ilinois), Šerman (Kalifornija), Holden (Pensilvanija), Šakovski (Ilinois), Lipinski (Ilinois), Altmajri (Pensilvanija), Dejvis (Ilinois).
Nagoveštaj promena
U prvim ocenama eksperata procenjuje se da novi konzervativni talas koji je zapljusnuo Ameriku, predstavlja ne samo najteži izborni poraz demokrata od 1948, već i nagoveštaj promena koje se mogu očekivati u unutrašnjoj i spoljnoj politici. Procenjuje se, naime, da će republikanci u sledeće dve godine nastojati da blokiraju i ponište neka od dosadašnjih impresivnih Obaminih dostignuća – uključujući i istorijsku reformu zdravstvenog osiguranja.
