Dolazi jesen, a sa njom i najavljeni štrajk prosvetnih radnika. Teško zemlji u kojoj učitelji štrajkuju. Kad je Hitler došao na vlast, prvo što je uradio bilo je da tri puta poveća plate prosvetnim radnicima. Kad štrajkuju učitelji, oni koji treba da stvore nove generacije spremne da se uhvate u koštac s novim vekom, ne piše se dobro ni državi ni učiteljima.
Negde četrdeset druge godine prošlog veka postojala je organizacija Jevreja koji su za sve što se dešavalo Jevrejima optuživali Jevreje. Prognan iz istorije, srpski narod često krivi sebe za ono što mu se dešava.
Da li je kriva ovca na čije su se runo nameračili kurjaci za ono što joj se dešava. Pri tom nespremni i neobrazovani da uporede našu istoriju sa istorijom drugih naroda. Mi Srbi smo najgori, kažu.
Ubi bene ibi patria – domovina je tamo gde mi je dobro, kažu stari Latini.
Nataša Pavićević, najmlađa srpska pesnikinja iz Crne Gore, objavila je tri knjige pesama. S njenom poslednjom knjigom Grč reči na krilu putujem poslovnim vozom iz Crne Gore. Ima li igdje ljepšeg mjesta pod nebeskom kapom plavom, od Doline gdje si rođen i gdje snove – bojiš javom. Nataša je rođena 1993.
Nataša očito nikad nije slušala Natašu Kandić. Vagoni su novi ili novokupljeni sa fotoćelijama u toaletima, prozori se ne otvaraju, ima klimu (i nema Selmu, koja bi se nagnula kroz prozor). Voz kasni četiri sata. Ne pomaže klima. Pred zoru vidi se toranj na Avali. Povratak u grad.
Tim koji ima deset puta veći budžet od Partizana izgubio je kod svoje kuće. Nisam zaklanik za fudbalom, ne mešam se s masom, ali mi prija i lekovito deluje ta utakmica. Trešte petarde po bloku. čuju se sirene i vuvuzele, uvoz i uspomena na Južnu Afriku. U svetu u kom novac vlada pobediti deset puta bogatijeg nije mala stvar. Dobar je to izduvni ventil.
Na Fejsu Dragoslav Bokan razmišlja o dvostrukim standardima civilizovanih Evropejaca (sa sve evropskim policajcima pride), koji su mirno gledali kako horda izbezumljenih briselskih primitivaca linčuje nekoliko naših momaka s obeležjima Partizana (jednom našem mladiću izbili su oko, drugog skoro ubili od batina…)! I niko ne reaguje!
Očevidac događaja rekao je da se desetak navijača Partizana šetalo Briselom pre početka utakmice, kada ih je napala veća grupa ljudi i počela da tuče. čovek koji je prisustvovao događaju rekao je da je tuču posmatralo nekoliko policajaca, koji se nisu mešali, a prebijanje jednog od njih opisao je kao linč.
Da se ovo desilo kod nas, odmah bi se digla halabuka, predsednik bi se izvinjavao čitavoj međunarodnoj zajednici, na B92 bi išao specijalni Insajder o ksenofobiji i nasilju…
Mi Srbi smo najgori narod, balavi mi uvo pijani prijatelj. Na plus 35, u hladovini Lude kuće ispijam drugi litar kisele. Narodi traže razne stvari od bogova. Samo Srbi traže pravdu. Samo Srbi pevaju Bože pravde. A pravde nema, a pravde ni…
Bar za nas neposlušne Srbe. Ovako izgleda okupacija u 21. veku. Okupirani smo i poniženi pa svako ima pravo da nas pljuje i zapišava. Zbog tog oka ne mogu da se radujem pobedi Partizana.
