EPADržavni bolnički izveštaj (januar-mart) otkriva da oko 62 % pacijenata nije dobilo medicinsku pomoć u roku od 15 minuta, što je pad od 25 % u odnosu na isti period pre pet godina.
– Na svim frontovima, zdravstveni sistem je pod ozbiljnim pritiskom i u mnogim merama više ne ispunjavamo kliničke standarde koje smo postavili. Mnogi pacijenti su odložili bolničku negu tokom pandemije, tako da danas imamo hitne slučajeve sa složenijim potrebama – rekao je dr Majkl Boning, predsednik Australijskog medicinskog udruženja NSW.
Zabeleženo je više od 375.000 poziva na “000“, što je najveća brojka u poslednih 10 godina, i čak 50.000 više nego lane.
Oko 40 % najtežih slučajeva, opasnih po život, nije dobilo odgovor u roku od deset minuta.
Sekretar Sindikata zdravstvenih usluga, Džerard Hejs, kaže da rekordan broj poziva hitnoj službi i činjenica da zdravstveno osoblje nije radilo s kovidom na vrhuncu omikrona, znači da mnogi bolničari nisu mogli da dođu na posao.
Predsednik Australijskog udruženja bolničara, Kris Kastelan, ističe da su brojke deo “tužne, ali stalne priče“ o bolničarima koji se bore da blagovremeno reaguju u nedostatku resursa.
Prema njegovim rečima, kašnjenja u reagovanju na slučajeve P1, koji uključuju bol u grudima, moždane udare i kratak dah, znači da postoji mnogo veća šansa za neželjeni ishod.
Nedavno objavljen kvartalni izveštaj Biroa za zdravstvene informacije pokazuje da su liste čekanja za odabrane operacije porasle na 100.980 pacijenata, nešto niže od zaostatka nastalog kada je sistem potpuno zatvoren 2020.
Broj ljudi koji su čekali duže nego što je klinički preporučeno do kraja marta iznosio je 18.627, što je najveći broj u bilo kom kvartalu u poslednjih deset i više godina.
Na primer, broj ljudi koji čekaju na operaciju kolena popeo se na više od 7.800, što je povećanje od 15 % za godinu dana, uključujući 1.522, koji su čekali duže nego što je klinički preporučeno.
Lista čekanja za operaciju kuka prešla je 3.500, što je povećanje od 14 %, uključujući 625 zakasnela.
Za operacije koje nisu hitne, jedan od deset pacijenata čekao je duže od 465 dana (duže nego bilo kada od 2010.)
Na sledeći problem je ukazao Endru Zušman, predsednik Odbora za bolničku praksu AMA NSW.
Naime, ambulantna kola sa pacijentom nisu u mogućnosti da ih predaju službi hitne pomoći jer su njihova odeljena puna.
Prema njegovom mišljenju, neophodna je bolja koordinacija s privatnim bolnicama kako bi se liste čekanja svele na prihvatljiv broj.
– Ovi rezultati pokazuju da u sistemu nema dovoljno osoblja i sredstava. Trebalo bi da postoji bolja koordinacija nege. Ako je sistem pod tako velikim opterećenjem bez kapaciteta, onda se gubi mogućnost da se pacijenti dovedu na planirani prijem zbog složenih problema – istakao je dr Boning.
Broj ljudi koji su dolazili u odeljenja za hitne slučajeve dostigao je vrhunac u januaru, kada je NSW beležio desetine hiljada slučajeva kovida svakog dana.
Sekretarka za zdravstvo NSW, Suzan Pirs, kaže da su povećanje broja omikron infekcija i hiljade zdravstvenih radnika koji su bili bolesni ili u izolaciji ove godine imali značajan uticaj na bolnice.
– Nikada nismo imali kvartal sa 1,4 miliona slučajeva kovida. U jednom trenutku, imali smo 6.200 zdravstvenih radnika na odsustvu. Desetine hiljada medicinskog osoblja u našem sistemu uložilo je neverovatne napore – istakla je Pirsova.
Statistika
– S obzirom na nedostatak osoblja u bolnicama rekordnih 55.305 pacijenata vratilo se kući bez završetka lečenja.
– Oko 161.000 ljudi primljeno je u hitnu službu tokom prvog kvartala, što je 15,6 % manje u odnosu na 2019.
– Širom države, u proseku 70,5 % pacijenata u hitnim slučajevima započelo je lečenje na vreme, ali među glavnim bolnicama ova brojka se kretala manje od 50 %.
– Jedan od 10 pacijenata je čekao skoro sat vremena u ambulantnim kolima da bi bio prebačen u hitnu pomoć, u odnosu na 32 minuta u 2019.
