Ako vetrovi rata duvaju između Rusije i Ukrajine, narodi nastoje da brišu sve moguće granice, pa tako u Trstu postoji udruženje koje dve zajednice i dalje drži zajedno u potpunoj harmoniji.
Reč je o udruženju Rodnik (Izvor), osnovanom 2009. godine sa ciljem da članovi pevanjem, igrom i organizacijom tradicionalnih slavlja povodom svetovnih i religioznih praznika koje obeležavaju oba naroda, očuvaju rusku i ukrajinsku tradiciju. Ujedno pruža se prilika i ostalim narodima koji žive u Trstu i Italiji da upoznaju običaje oba naroda. Pored Rusa i Ukrajinaca članovi udruženja su i Italijani, Srbi, Slovenci, a dvoje je i latinoameričkog porekla.
Ksenija Krivoručko, Ukrajinka i njen suprug Italijan Stefano Tomazini, jedni su od čelnika Rodnika.
– U našem udruženju smo do poslednjeg momenta bili sumnjičavi prema mogućnosti da će doći do rata. I kad je do njega došlo, mi smo i dalje ostali braća, kao što smo i do tada bili. Uspeli smo da ostanemo ujedinjeni i veslamo prema jedinom cilju – miru. Uzajamno poštovanje pomaže da preskočimo kamen spoticanja koji nameće politika – navodi Ksenija.
Ona dodaje da su, kada je rat zaista izbio svi zajedno: Rusi, Ukrajinci, Italijani, zavrnuli rukave kako bi pomogli rodbini i prijateljima koji su ostali pod bombama.
– Zahvaljujem na podršci i ekonomskoj pomoći srpskoj pravoslavnoj zajednici, kao i grčkoj zajednici – ističe Ksenija.
Naša sunarodnica Lidija Radovanović decenijama živi u Trstu gde se druži sa svim slovenskim narodima. Ona je članica Rodnika i za “Vesti” kaže da je obeležavanje praznika Ivana Kupala, nešto po čemu je udruženje najprepoznatljivije.
Praznik Ivana Kupala, koji se slavi 7. jula (po julijanskom kalendaru 24. jun) jedan je od najstarijih među slovenskim narodima. Ovaj praznik se prvi put pominje pre 900 godina. Najverovatnije je nastao iz rituala pranja i pročišćavanja na jezerima i rekama. Ranije se taj dan smatrao danom zrelosti letnje sezone. Kada je hrišćanstvo prihvaćeno u Rusiji, paganske tradicije nisu napuštene. Kupanje je postalo simbol obreda krštenja.
– Činjenica je da je u početku to bio naš, slovenski paganski praznik, na taj dan su naši preci pozivali duhove prirode za dobru žetvu i vremenske prilike, a takođe su i pogađali brakove. Osim toga hrišćanski Ivanjdan, koji slavi rođenje Jovana Krstitelja i koji se slavi istog dana je praznik usko povezan sa ovim paganskim zbog postupka osvećivanja vode i pročišćavanja u vodi koji se odvijaju u rekama. I danas tokom proslave Ivana Kupala bude izabrana jedna od žena da se obuče kao Agrafena Kupaljnica, koja personalizuje majku prirodu, i ona blagosilja učesnike tako što utapa u svetu vodu grančice i cveće i tom vodom prska prisutne. Ta voda se uglavnom uzima iz pravoslavne crkve – objašnjava Lidija.
Prema njenim rečima jedan od glavnih delova proslave Ivana Kupale, pored pesme i igranja u kolu je i preskakanje vatre.
– U paganstvu je vatra simbol topline i svetlosti, veruje se da može doneti i sreću i radost. Ali i u hrišćanstvu vatra je pročišćenje, vatra je spasenje za dušu. Zato je iz paganskog praznika preskakanje vatre mirno prešlo u hriršćanski. Danas preskočiti vatru ne znači samo očistiti se, već i pokazati svoju “sposobnost”, privući sreću, jer sreća, kao što znamo, voli odlučne i hrabre. Ove godine proslava praznika Ivana Kupala održana je u Trebićanu, na jednom od brdovitih delova Trsta koji je okružen prirodom i šumama. Članovi Rodnika i brojni gosti uživali su u ruskoj i ukrajinskoj hrani, pevali i igrali, preskakali vatru i brisali granice među narodima – ističe Lidija Radovanović.
Venci od poljskog cveća
Ivan Kupala je narodna verzija imena Ivana Krstitelja ili Jovana Krstitelja koji je odigrao važnu ulogu u krštenju Rusije. To je hrišćanska verzija praznika koji i danas predviđa i pletenje venaca od poljskog cveća i lišća, koje nose na glavi i žene i muškarci, a zatim i bacanje tih venaca niz vodu. Verovalo se da će na taj način devojka privući mladoženju, a zajedno s njim i sreću u budućoj porodici. U Srbiji se uglavnom ivanjdanski venci kače na kapiju i iznad vrata kuće da bi je štitili.
– Tokom praznika se proslavljaju različiti obredi posvećeni vodi, vazduhu, vatri i zemlji. Pevaju se drevne narodne pesme posvećene ovom prazniku, prave se kružne raskrsnice, blagosilja se svetom vodom i preskače se vatra da se očistite. Travari, nakon što su se pripremili sa pet dana posta i pročitali posebne molitve posvećene Svetom Jovanu Krstitelju, u zoru 6. jula, kada još ima rose na biljkama, odlaze da sakupljaju lekovito bilje koje je na taj dan još moćnije – objašnjava Ksenija Krivoručko.
Podrška Srba
– Tokom godine organizujemo nekoliko tematskih proslava posvećenih tradicionalnoj ukrajinskoj i ruskoj kulturi, održali smo brojne koncerte i učestvovali na raznim festivalima u Italiji i Evropi, uključujući Španiju, Češku i Crnu Goru. Takođe, organizujemo kurseve tradicije i folklora za decu i odrasle i pružamo usluge kulturnog posredovanja. Sve naše aktivnosti smo uspeli da sprovedemo u ovih 13 godina zahvaljujući velikoj podršci Srpske pravoslavne zajednice u Trstu sa kojom je sklopljeno bratsko prijateljstvo. Od kad postoji naše udruženje jednom nedeljno probe održava u sali Srpske pravoslavne crkvene opštine, a salu koristimo besplatno – kaže Ksenija.
Чланак Vatra sreće i prijateljstva се појављује прво на Vesti online.
