Vracajuci se sa desetodnevnog boravka u Americi, patrijarh Pavle je višecasovnu pauzu do polaska aviona za Beograd iskoristio da održi Svetu liturgiju u sabornom hramu Svetog Save u Parizu i susretne se sa vernicima.
Uz patrijarha Pavla bogoslužili su prote Nikola Škrbic i Miloš Šegarac, dakoni Stevica Rapajic i Gruzijac Georgije, uz zvona i pojanje clanova hora „Sveti Simeon Mirotocivi“, a naforu je delio vladika sremski Vasilije.
Uz molitve i poruke o miru, dobru i opraštanju, receno je da „covek živi u svakoj reci koja izlazi iz usta Božjih“.
– Na ovom svetu moramo biti spremni na teškoce. Neprijatelji su nas predstavljali kao neljude, a na nama je da se trudimo da se predstavimo onakvim kako nam dolikuje prema veri koju ispovedamo. Tako ce u zemlju doci sloboda i mir, a neka nam Bog pomogne i ovde i svugde gde predstavljmo svoj narod. I uvek budimo pred Božjim licem kao svetli potomci naših predaka. Gospode, pomozi svima, pa i nama! – tako se svojom duhovnom toplinom patrijarh Pavle obratio prisutnima.
Na to su uz pomoc pojaca Nane, Vesne, Miroslava, Željka i Nenada, „Oce naš“ horski izmolili svi prisutni, a patrijarh Pavle se još jednom obratio vernicima:
– U nevoljama smo vec deset godina. Znali smo odavno da se radi na etnickom cišcenju Kosova i da je natalitet Albanaca najveci u Evropi. Sve nas to snalazi zbog tudih, ali i naših grehova. Pitali su me na javnim mestima imaju li Srbi zašta da se kaju i mole oproštenje. Imaju, ali to imaju i Albanci, Evropa i svet. Obicno taj nastavak odgovora ne bi objavili. A, ovde, na zemlji sve je privremeno, a Hristos nas opominje na stradanje. Gospode i Sveti Savo, oce naš duhovni, pomozi nam da ostanemo onakvi kakvim ste nas ucili! Neka sve bude sveto i cestito i Bogu milo!
Posle bogosluženja, za najdraže duhovne goste prireden je „brzi“ dorucak, da bi se na vreme stiglo na avion koji ih je odveo u otadžbinu.