To je glavna teza Tila Saracina, visokog ekonomskog funkcionera pred penzijom. Oko te teze se razvija cela Saracinova knjiga koja je u ponedeljak izašla na tržište. Politikolozi ove oštre stavove vide kao samoreklamu.
Nemačka je sve siromašnija i gluplja, jedna je od teza u knjizi Nemačka ukida samu sebe Tila Saracina koja je izazvala silne polemike tezama o useljavanju i integraciji. Saracin kritikuje prepreke useljavanju, pravila o integraciji i pomoć socijalno ugroženima. Politikolog Klaus Legevi objašnjava zašto je knjiga izazvala toliku buku u medijima:
Tema postaje interesantna kada je povezana sa zanimljivom ličnošću – u ovom slučaju bivši ministar finansija Berlina, član Upravnog odbora centralne banke, kritikuje politiku useljavanja proteklih godina. To kratkoročno ima veliku medijsku vrednost i deluje kao skandal. To je igra koja ima malo veze sa sadržajem knjige, ali ima veze sa medijskom prezentacijom.
Do velikih podela dovele su Saracinove teze o useljavanju i navodno jevrejskom genu: Mnogi koji su kritički raspoloženi prema islamu imaju utisak da u Nemačkoj islam ne sme da se kritikuje, jer postoji krug politički korektnih političara koji to ne dozvoljavaju. To je, naravno, potpuno pogrešno. Ako se pogleda sve što je objavljeno, ima mnogo više kritike islama, nego islamofobije. Ali mnogi, koji iz sasvim drugih razloga imaju utisak da su uskraćeni, da oni gore ionako rade šta hoće, očigledno su izabrali islam kao temu na kojoj mogu da se izduvaju i kažu – sada narodni tribun govori u naše ime.
Saracin samo truje suživot
Šta Saracinove teze znače za suživot u Nemačkoj? Ništa, jer to nije smisleni doprinos raspravi. Daleko zaostaje za onim što je proteklih godina rečeno u raspravi o useljavanju i integraciji, tu ima značajnih poboljšanja, a ovo samo truje suživot, smatra Legevi.
Da li je, najzad, bez obzira na oštre kritike s jedne, i podršku sa druge strane, moguća razumna rasprava? Ne mogu razumno da govorim o tome šta je gospodin Saracin napisao. Njemu do toga nije ni stalo. On je jednostavno želeo da poveća tiraž knjige i plasira svoje teze preko medija, zaključuje politikolog.
