Dortmundski hram Sv. apostola i evangeliste Luke nedavno je dva dana obeležavao hramovnu slavu i to je bila prilika da ova duhovna oaza još jednom bude prepuna vernika. Moglo bi se reći da je parohijana bilo i više nego ikad na liturgiji verovatno i više od 600 vernika.
Ovogodišnja proslava hramovne slave otpočela je prazničnim večernjim bogosluženjem kojim je načalstvovao protojerej Nebojša Rakić, paroh diseldorfski uz sasluženje protojereja Mihajla Stojičića, paroha altenskog i vernika dortmundske parohije. Bogosluženju je prisustvovao i don Zrinko Brković koji se svake godine bratski odazove pozivu uprave Parohije dortmundske.
Božanstvenom službom dan kasnije načalstvovao je protojerej-stavrofor Danilo Radmilović, arhijerejski namesnik za Severnu Rajnu Vestfaliju i paroh diseldorfski uz sasluženje protojereja Duška Pecova, dortmundskog paroha pri Makedonskoj pravoslavnoj crkvi -Ohridskoj arhiepiskopiji, protojereja Danila Dangubića, paroha dortmundskog i velikog broja vernika koji su učestvovali.
Ovogodišnji kum slave bio je Ivica Jaćimovski sa porodicom. Svojim pojanjem službu su ulepšali parohijski hor Dostojno jest kao i novoosnovani dečji hor “Sveti Roman Melod”.
U dečjem horu je za sada više od 20 polaznika uzrasta od pet do 13 godina. Horom rukovodi popadija Anđela Dangubić od septembra ove godine. Mališani svake nedelje (osim kada su raspusti) posle liturgije sa popadijom pevaju, uče pesmice i note, ali i osnove svakog praznika, koji se toga dana, ili te nedelje proslavlja. U planu je da se na ovoj muzičkoj radionici deca pripreme da pravilno učestvuju u liturgiji, kao i da nauče sve važne, ne samo religijske pojmove i praznike, već i sve događaje bitne za srpski narod
Bogat program posle liturgije priredila su sva tri kulturno-umetnička društva koja postoje na prostoru dortmundske parohije. U slavskoj radosti učestvovala su društva Srbija i “Nemanjići” iz Dortmunda i Izvor iz Reklinghauzena, a nastupili su najmlađi folklorni sastavi. Mlade uzdanice folkloraša Srbije, “Nemanjića” i Izvora goste su igrom i pesmom proveli po svim delovima matice i oduševili prepunu portu dortmundske duhovne oaze.
Interesantan detalj bila je dodela zahvalnica mališanima od strane parohije i Crkvene opštine dortmundske za njihov prvi nastup u povodu proslave parohijske slave. Mališani su bili oduševljeni zahvalnicama i sa bine su požurili najbližima da se pohvale, a njihovi roditelji i predstavnici klubova nisu krili ponos uspešnim nastupom svojih miljenika.
Kum i zapevao
Kum slave Ivica Jaćimovski sa porodicom, pripremio je posluženje za sve prisutne, a njegov bend je uveseljavao narod sve do kasnih popodnevnih časova i napravio izuzetan ugođaj za srce i dušu. Svima su ispunjene posebne želje što nije bio slučaj u minulim godinama. Svi su ostali do početka noći i niko nije ni primetio da je prošao svečarski dan.
Zahvalnice i ikone Rajku i Vadimu
Odlukom Upravnog odbora Crkvene opštine dortmundske, parohijsko priznanje za nesebičan trud i požrtvovanje prineseno za napredak života parohijske zajednice i ukrašavanje Doma Gospodnjeg u prethodnom periodu uručena su Rajku Giljenu, dugogodišnjem parohijanu i nekadašnjem članu Crkvenog odbora i Vadimu Golubovu, Rusu koji je svoje mesto liturgijskog života našao pri Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Parohiji dortmundskoj i u njoj prinosi sebe na dobro svih. Golubov trenutno obavlja funkciju dobrovoljnog domara u parohiji.
Prota Dangubić za “Vesti” navodi da je Rajko Giljen, koji je vlasnik građevinske firmu, nebrojeno puta pomagao svoju crkvu na svaki način od dolaska u Nemačku, gde živi i radi već decenijama.
– On je učestvovao u svim radovima i akcijama, a u potonje tri godine po svedočanstvu svih članova zajednice se izdvojio u odnosu na sve trudbenike pri parohiji. U svim značajnim projektima u obnovi i izgradnji kao i organizacionu aktivnostima Rajko dao svoj doprinos, a interesantan podatak je i činjenica da nalazi vremena da svake nedelje poje u parohijskom horu Dostojno jest – ističe prota Dangubić.
Od mladosti pomaže svetinje
Rajko Giljen (54) je poreklom iz sela Bijela kod Šavnika, mesta u kom se nalazi srednjovekovni manastir koji je dugo bio zapušten i oskrnavljen.
– To nas je familijarno bolelo, ali smo osećali da Gospod neće ostaviti svoju svetinju. Kasnije je i naš manastir obnovljen a u meni je kao mladom čoveku tinjala želja da pomažem svetinju i dajem sebe koliko mogu za napredak duhovnog života u mestu u kojem živim sa porodicom. Želim da naglasim i za mene važnu činjenicu da je otac moje supruge, Mišo Obradović, jedan od osnivača parohijske zajednice u Dortmundu i neko ko se od prvog dana našao od pomoći ocu Tomu Markoviću na utemeljenju dortmundske parohije – priča za “Vesti” Rajko koji u braku sa suprugom Sanjom ima dvoje divne dece, Luku i Laru.
Navodi da je imao blagoslov da i sam u Dortmundu bude deo mnogih akcija za napredak parohije.
– Eto, ovde živim više od 30 godina, bio sam i član Upravnog odbora crkvene opštine i zaista sam blagodaran Bogu za priliku da sam mogao sebe i svoj trud da ugradim kako u infrastrukturu tako i duhovnu zajednicu parohije. Sa svim sveštenicima koji su ovde službovali imao sam bratski odnos, a evo i sa ocem Danilom i aktuelnim Odborom i horom imam plodonosnu saradnju. Meni na ljudskoj osnovi znači ovo parohijsko priznanje iako smo mi jedna velika porodica i naš odnos prevazilazi formalne momente. No, eto, kao što je sveštenik rekao, ovaj gest je manir koji crkva praktikuje kao motivaciju parohijana. Mi ćemo se saborno truditi na dobro svakog našeg parohijanina – ističe Rajko.
Чланак Hram i porta kao košnica се појављује прво на Vesti online.
