Posle dve godine pandemije, mnogi Australijanci su se radovali povratku u normalu. Međutim, sa povećanjem troškova života, pojavom novih varijanti kovida i još jedne La Ninje, postoji zabrinutost da bi predstojeće svečanosti i praznici mogli iznova da budu poremećeni.
Tako je Kvinslend podigao nivo upozorenja o virusu, a građanima se preporučuje da nose maske u zatvorenom prostoru kada ne mogu da se društveno distanciraju, ukoliko su u zdravstvenim ustanovama ili u blizini starijih i ljudi s hroničnim zdravstvenim problemima.
Kovid opet preti
Slučajevi kovida su ponovo u porastu u Australiji, usred pojave novih varijanti, kao što su KSBB i BK.1.
Podaci Ministarstva zdravlja pokazuju da je prosečan dnevni broj slučajeva 15. novembra porastao za 38 odsto, u poređenju sa nedeljom ranije.
U Novom Južnom Velsu dnevni broj slučajeva bio je 3.599, što je 46 odsto više u poređenju s nedeljom ranije.
Viktorija je imala 2.887 slučajeva, što je porast za 31 odsto, Kvinslend 1.320 (74 odsto više), Zapadna Australija 1.263 slučaja (porast 18 odsto), Južna Australija 1.166 (42 odsto više).
Tasmanija je imala 328 slučajeva što je porast od 24 odsto, a Centralna australijska teritorija 194, ili 19 odsto više.
Severna Teritorija jedina beleži smanjenje prosečnog dnevnog broja slučajeva – ukupno 43, što je smanjenje od 11 odsto.
Glavni medicinski službenik Australije, Pol Keli, kaže da u državi kruže više prenosivih varijanti, nazvanih “unuci omikrona“. Međutim, iako su prenosivi, ne izazivaju težak oblik bolesti.
– Uopšteno govoreći, mi smo u boljoj poziciji nego što smo bili prošle godine – rekao je profesor Keli i dodao da bi ove nedelje najnoviji talas virusa mogao da bude “kratak i oštar“ i da uskoro dostigne vrhunac, a zatim da se smanji za oko mesec dana do šest nedelja.
Vanredni profesor Džejms Vud iz Škole za zdravlje stanovništva na Univerzitetu NSW složio se s pomenutim predviđanjem i dodao da će istočna obala Australije doživeti kratak, oštar talas kovida koji će se okončati do kraja novembra i da će verovatno biti manji od talasa BA.5.
Pojedine države, uključujući Kvinslend, NSW i Južnu Australiju, ponovo su uvele pravila o kovidu, uključujući preporuke za nošenje maski u određenim okruženjima.
Australijsko medicinsko udruženje je sugerisalo da ljudi rade od kuće i da urade RAT test pre nego što posete starije osobe ili prisustvuju božićnim zabavama.
Vremenska prognoza
Meteorolog iz Biroa za meteorologiju, Džonatan Hau kaže da prva zvanična prognoza za Božić neće biti dostupna do 18. decembra, nedelju dana pre praznika.
Ujedno je istakao da će Australija verovatno iskusiti uslove La Ninje u decembru i to znači da će biti nižih dnevnih temperatura u južnom Kvinslendu, većem delu Novog Južnog Velsa, te u Viktoriji i Južnoj Australiji.
Što se tiče padavina, očekuje se vlažnije vreme od proseka, tako da se kiše verovatno nastavljaju u Kvinslendu, NSW, Viktoriji i Tasmaniji.
– To znači više kiše od prosečnih za Brizbejn, Sidnej, Kanberu, Melburn i Hobart. Situacija u Adelajdu i Pertu je blizu 50/50 u smislu prosečne količine padavina, kao i u Darvinu – istakao je Hau.
Samo se u severnim i centralnim delovima Zapadne Australije očekuje sušniji period od uobičajenog.
Povećani troškovi života
Božić može da bude “skupo godišnje doba“ i za mnoge Ozije postoje različite vesti u vezi sa troškovima života.
Glavni ekonomista AMP-a Šejn Oliver veruje da će Banka državnih rezervi (RBA) verovatno povećati zvaničnu stopu gotovine za još 0,25 procentnih poena 6. decembra, što će još više uvećati iznose mesečnih rata za otplatu hipoteka.
– Ostavljanje stopa na čekanju u decembru je moguće ako su predstojeći podaci o platama, inflaciji i radnim mestima dobri, ali je to malo verovatno. Naime, to bi značilo tromesečnu pauzu, jer RBA se ne sastaje u januaru, a time bi rizikovali da dozvole rast inflacije u tom periodu – naglasio je Oliver.
Pored toga, više kamatne stope i loši vremenski uslovi dovode do poskupljenja proizvoda, što može da utiče na smanje raznovrsnosti i količine hrane za božićnu trpezu.
Bez oštrih mera?
Klinički epidemiolog, profesor Nensi Bakster sa Univerziteta u Melburnu, kaže da ne misli da će vlasti uvesti blokade ili druge oštre mere.
– Porodice moraju da razmisle o riziku za goste koji su za njihovim božićnim trpezama i minimiziraju rizik izlaganju virusu – objasnila je Bakster.
Ona je dodala da je ovo trenutak kada bi građani trebalo da prime revakcinu, ukoliko to već nisu učinili, ili prvu dozu ako ranije nisu vakcinisani.
Чланак Hladno i kišovito, ali bez blokada? се појављује прво на Vesti online.
