Problemi u staroj a posledice u Novoj godini
Zemljotres na HaitijuRat u Avganistanu, dogovor između Izraelaca i Palestinaca, odnosi velikih sila (SAD, Kina, Rusija…), pitanja nuklearnog razoružavanja, globalnog zagrevanja, zagađenja, nedostatka energenata, samo se deo problema koji se prenose u Novu godinu
Svet u 2011. godini neće biti bolje mesto za život. Ekonomska kriza iz 2008. nije prevaziđena, iako je oporavak vidljiv, ali je problem u tome što je neravnomeran. Drama oko ekonomije prenela se i na međunarodne odnose koji su dodatno poremećeni objavljivanjem tajnih dokumenata, čemu je kumovao sajt „Vikiliks“ Džulijana Asanža.
Stare boljke će morati da se leče i u dosadašnjim kriznim područjima. Rat u Avganistanu, dogovor između Izraelaca i Palestinaca, odnosi velikih sila (SAD-a, Kine, Rusije…). Tu su i dalje pitanja nukleamog razoružavanja, odnosno naoružavanja, pitanje globalnog zagrevanja, zagađenja, nedostatka energenata…
To je samo deo problema, a na pomolu su i novi – sukob između Severne i Južene Koreje, pre svih.
NEVOLJE OBAMINE ADMINISTRACIJE
„Vikiliks“Administracija predsednika Baraka Obame suočava se sa nekoliko ključnih spoljnopolitičkih problema. Prvi je Avganistan. Američke trupe iz te zemlje treba da se povuku u julu 2011. godine, ali se postavlja pitanje šta ako i tada rat bude besneo. Kako će se Obama suočiti sa tim neuspehom? Ako se to dogodi biće izložen ogromnom pritisku republikanaca i nezadovoljnih generala, a posledica bi mogla da bude siguran gubitak na izborima u 2012. godini.
Drugi problem su Izrael i Palestina. Obama je uspeo da nagovori dva tradicionalna neprijatelja da započnu pregovore i potpišu mirovni ugovor. Rok ističe krajem 2011, a ako ne bude ništa od toga veliki deo krivice pašće na SAD.
Treća spoljnopolitička tačka američke diplomatije je mogući napad na Iran koji je optužen da razvija nuklearno oružje. Ovo je možda i najteža odluka koja može imati ozbiljne posledice na ceo svet, mada analitičari ne predvidaju da će se vojna intervencija dogoditi tokom sledeće godine, iako će ta tema dominirati u međunarodnim odnosima.
Ako Obama i ne izgubi izbore pre samih izbora, u spoljnoj politici loša ekonomska politika preti da ga potpuno uništi. Ekonomisti očekuju privredni rast od samo 2,4 odsto, a sam Obama od celih tri odsto, kao i pad nezaposlenosti od devet i više odsto. Međutim, čak i najoptimističnijem scenariju to nije dovoljno za potpun oporavak posrnule američke privrede. Za takvo stanje su barem u Americi posledice potpuno jasne – gubitak na izborima.
IZBORI U RUSIJI, USPON KINE I INDIJE
Loše ponašanje Severne Koreje tokom cele godineU Rusiji je situacija nepromenjena. Iako u 2011. slede parlamentarai izbori, niko ne očekuje nikakve promene osim konsolidacije vladajuće birokratije. Nakon toga slede i predsednički izboii, ali je izvesno da će na čelu dižave ostati tandem Putin-Medvedev, samo je pitanje ko će biti na mestu premijera, a ko predsednik države.
Motor pokretač svetske ekonomije od početka krize su azijski giganti – Kina i Indija. Ujedno su te zemlje i glavna konkurencija EU i SAD, a takmiče se i međusobno. Taj višestruki rivalitet je u neku ruku dobar, jer podstiče razvoj unutar samih zemalja, ali ima i negativne posledice, jer se pojedine zemlje bogate na račun drugih.
Pozitivan skor takmičarski duh ima u odnosu Kine i Indije. Prema nekim predviđanjima, Indija bi mogla da raste brzo kao i Kma, a već u 2011. bi mogla i da pretekne najmnogoljudniju zemlju. Svetska banka očekuje da će indijska ekonomija rasti devel odsto, što je više od predviđenog rasta Kine od 8,5 odsto. Taj trend bi mogao da se nastavi i u budućnosti, a Indija bi mogla u potpunosti da pretekne Kineze pre svega zahvaljujući demogiafiji. Naime, kineska politika jednog deteta dovešće do toga da Indija ima više stanovnika oko 2025. To će značiti i da ima mlađu radnu snagu, što dovodi do bržeg privrednog rasta. U konačnom zbiru Indijci bi mogli da budu vodeća ekonomska sila u bližoj budućnosti.
Poplave u PakistanuMeđutim, do tog trenutka Indija mora da reši mnogobrojne infrastrukturne probleme. Iako su podaci o razvoju te zemlje zastrašujući, analitičari kažu da nisu dovoljni da se dostigne nivo Zapada za kratko vreme. Recimo, vlada planira da u narednoj godini gradi 20 kilometara puteva dnevno kako bi se zadovoljile sve veće potrebe. Indija će u infrastrukturne projekte investirati devet odsto BDP-a. Ta zemlja godišnje obrazuje čak 170.000 inženjera, ali ni to nije dovoljno.
Ambicije Indije su velike, a glavni cilj je dostizanje Kine. Iako se to neće dogoditi u kratkom roku, posledica ovakvog razvoja će se jednom isplatiti.
Taj optimizam, međutim, ne deli i Iran. Predsednik Mahmud Ahmadinedžad će se suočiti sa brojnim problemima. U slučaju da ga u narednoj godini ne napadnu američko-izraelske snage, moguće je da poklekne pod teretom loše vođene ekonomske politike. U narednoj godini će Iranci prvi put živeti gore nego 1988. kada je završen rat sa Irakom. Prema zvaničnim podacima, nezaposlenost u toj zemlji je 15 odsto, a realne procene govore da je reč o 30 odsto ljudi koji ne rade. Proizvodnja nafte je u opadanju zbog nedostatka tehnologija za preradu. Zvanična stopa inflacije iznosi 9 odsto, ali je realna oko 30 odsto. Sankcije očigledno uzimaju danak, a kraj aktuelnog režima je sve bliži, jer opozicija u narednoj godini priprema velike ulične demonsnacije.
Tajlandski protesti u crvenim majicamaSlične probleme imaju i druge zemlje čije su se vlade suočavale s demonstracijama. Kako se pokazalo, većina zemalja sveta nije osposobljena da se suoči sa narastajućim problemima. Od 163 zemlje koje su obuhvaćene indeksom snaga države po skali EIU (Economist Intelligence Unit) samo su 34 klasifikovane kao jake. U 38 zemalja sposobnost državnog aparata označena je kao umerena. Većina zemalja ima ili slabe (33) ili veoma slabe (58) vlade. U 2011. godini čekaju ih, po svemu sudeći, još veći problemi.
Ekstremno bogati pojedinci neće biti mnogo popularni u mesecima koji dolaze. Štednja će izazvati veliko nezadovoljstvo građana, koji će deo besa usmeriti i na bogataše. Glavnina besa je rezervisana za vlade. Narod će predvoditi levi i desni populisti koji će od bogatih tražiti da se odreknu svog bogatstva. Zbog toga se očekuje da će se nepristojno bogati pritajiti tokom 2011. godine, odnosno neće isticati svoj luksuz kao bi razbesneli mase.
Ono što bogate može da spasi od besa su humanitarne aktivnosti. To je prvi shvatio Bil Gejts koji na sve snane poklanja novac i tako sebi obezbeđuje sigumu budućnost ili se samo nada…
I na kraju, planeta će krajern 2011. ili početkom 2012. godine dobiti sedmomilijarditog stanovnika. Prema nekim predviđanjima ukoliko se rast broja stanovnika nastavi ovim tempom, za samo 20 godina će nam biti potrebna još jedna planeta.
VESTI KOJE SU POTRESLE PLANETU
A na ovoj jednoj, na kojoj živimo, u narednih 12 meseci stanovništvo će osećati posledice događaja iz 2010. koji su u svim svetskim medijima danima bili glavne vesti. Magazin Tajms napravio je listu 10 najznačajnijih vesti iz sveta u ovoj godini. Na prvom mestu je zemljotres na Haitiju, sledeća je afera „Vikiliks“, za kojom ide tragedija čileanskih i novozelandskih rudara. Slede poplave u Pakistanu, ponašanje Sevrne Koreje, Svetski kup u Južnoj Africi. U centm interesovanja svetske javnosti se zbog neuspešnog bombaškog napada u jednom trenutku našao i jemen. Štrajkovi u Evropi, mafijaški rat u Meksiku i tajlandski protesti u crvenim majicama su, takođe, danima bili među glavnim svetskim temama.
