Kako je u drugoj polovini septembra meseca uspešno započeta još jedna nova školska godina u srpskoj dopunskoj školi u Bavarskoj, koja je u organizaciji Ministarstva prosvete Republike Srbije, pokazuje podatak da je zavladalo veliko interesovanje za ovaj oblik nastave od strane roditelja i njihove dece.
Nakon zahteva roditelja iz gradova Regenzburga, Augzburga i Firstenfeldbruka za formiranje novih nastavnih grupa učenika poslatog na adresu diplomatsko-konzularnog prestavništva u Minhenu, započeta je procedura formiranja novih grupa. Nakon što je Ministarstvo prosvete odobrilo rad novih grupa, đaci su se u oktobru po prvi put okupili u svojim učionicama. S obzirom na to da je i u Ingolštatu poraslo interesovanje za upis novih učenika u već postojećim nastavnim grupama, tamo je otvorena i treća nastavna grupa.
Nova nastavna grupa u Regenzburgu
Svečanim intoniranjem himne „Bože pravde“, u Regenzburgu je početkom oktobra krenula sa radom dopunska škola na srpskom jeziku, na radost mnoge dece srpskog porekla , kao i njihovih roditelja.
Škola je organizovana od strane Ministarstva prosvete, a uz nesebičnu pomoć Generalnog konzulata Republike Srbije u Minhenu.
Nastavu po posebnom programu obrazovanja i vaspitanja u inostranstvu izvodi nastavnica Dajana Luković. Ovaj poseban program sadrži plan i program nastave i učenja, iz sledećih predmeta: Srpski jezik, Moja otadžbina Srbija i Osnovi kulture srpskog naroda.
Novootvorena grupa broji 28 učenika podeljenih po uzrastu (mlađi, srednji i stariji) i svi su, po rečima nastavnice Dajane Luković, izuzetno motivisani za učenje srpskog jezika i književnosti, kulture, tradicije i umetnosti.
„Želim da se zahvalim Ministarstvu prosvete, kao i Konzulatu Republike Srbije u Minhenu, na podršci i sprovođenju u delo ideje o otvaranju Dopunske škole u Regenzburgu u koji se u poslednjih nekoliko godina doselio veliki broj porodica iz srpskog govornog područja. Među polaznicima škole su i učenici srpskog porekla koji nisu govornici srpskog jezika, ali im ne nedostaje želje i volje da nauče ćirilicu, srpsko kolo ili geografske odlike zemlje predaka“, istakla je nastavnica Dajana.
Osim znanja koja deca polako stiču na nastavi, rađaju se i nova prijateljstva i osećaj pripadnosti, osećaj da su među svojima.
„Zahvaljujem se i roditeljima koji, bez obzira na udaljenost od matice, ne žele da deca zaborave jezik, običaje i svoje korene, jer oni su obeležje identiteta svakog od nas. Baš kao što mudra misao kaže: „Postoje dva poklona koja treba dati svojoj deci, jedan su koreni , a drugi krila“, zaključak je nastavnice.
Svoje impresije vezane za otvaranje nastave na srpskom jeziku podelili su i roditelji. Jedna od njih je Ivana Rakić.
„Nama su sve troje dece rođeni u Beogradu. Doselili smo se u Nemačku pre šest godina kada su deca imala jednu, tri i pet godina. U kući pričamo isključivo srpski jezik. Ipak, sam život, škola i obaveze su uvek okrenute nemačkom jeziku. Iako deca pričaju srpski jezik tečno, javljaju se nedostaci koji se odnose na gramatiku, pravila pisanja. Smatramo da će nastava koja uključuje pored gramatike i pravila pisanja, srpske običaje, srpsku istoriju, poeziju, prozu i muziku obogatiti život naše dece kako obrazovno, tako i duhovno i kulturološki. To je naš razlog da svoju decu upišemo na časove srpskog jezika u Regenzburgu.“
Osim iz Srbije, nekolicina dece je poreklom iz Republike Srpske. Otac Filipa Lukića, Slobodan, ističe važnost učenja srpskog jezika.
„Filip je rođen u Banja Luci i kao petogodišnjak je došao u Njemačku. Iako kod kuće govorimo isključivo maternjim jezikom, evidentno je da Filip značajno bolje govori i piše njemački jezik.On pokazuje interesovanje (na moje veliko zadovoljstvo) za srpski jezik, kulturu, istoriju i tradiciju, tako da je sa oduševljenjem krenuo na nastavu. Bio bih veoma sretan da moja djeca ne izgube kontakt sa otadžbinom, a ova nastava je svakao korak u tom pravcu.“
Jedan od polaznika dopunske nastave na srpskom jeziku je Aleksa Firulović, učenik četvrtog razreda.
„Rođen sam u Srbiji, u Kladovu, gde sam živeo pet godina i išao u vrtić. U Srbiji sam upoznao puno drugara , ali nisam imao sreće da idem tamo u školu, jer sam se doselio u Nemačku.
Kad sam čuo mamu i tatu da će biti otvorena srpska škola u mom gradu, bio sam srećan, jer imam želju da naučim da pišem i da čitam na srpskom jeziku i da upoznam bolje srpsku kulturu i običaje.
Konačno je počela škola i meni je baš lepo, već sam dosta slova naučio i polako već čitam ćirilicu. Učiteljica je super, lepo nam objašnjava i jako je ljubazna. Presrećan sam jer sam upoznao dosta novih srpskih drugara i što svi zajedno pričamo samo srpski jezik.
Nadam se da ću brzo da naučim da čitam i da pišem na srpskom i kad budem sledeći put išao na raspust u Srbiju , reći ću svojim drugarima kako i ja znam da čitam i pišem kao i oni, iako ne idem u školu u Srbiji,“ radosno je istakao učenik Aleksa.
Nova nastavne grupe u Augzburgu i Firstenfeldbruku
Na predlog roditelja u Augzburgu i Firstenfeldbruku, dva grada pokrajine Bavarske, pokrenuta je ideja da se oforme nova odeljenja srpske dopunske škole. Uz zalaganje roditelja i angažovanje zaposlenih iz Generalnog konzulata Republike Srbije u Minhenu, a zahvaljujući Ministarstvu prosvete Srbije, odeljenja su otvorena.
U gradu Augzburg, vest o otvaranju odeljenja na srpskom jeziku, dočekana je s radošću i na opšte zadovoljstvo roditelja i dece koji žive u tom gradu. U Firstenfeldbruku, roditelji su bili zahvalni zbog realizacije njihove inicijative jer ne moraju voziti decu u Minhen kako bi pohađali nastavu na srpskom jeziku. Želja ljudi koji žive daleko od svoje domovine jeste da njihova deca ne zaborave svoj maternji jezik, da budu okruženi drugom decom koja takođe imaju korene u Srbiji i da ne zaborave kulturu i tradiciju svojih predaka.
Otac učenice srpske dopunske škole u Augzburgu, Nenad Stanišić, kaže: „Nas roditelje posebno raduje činjenica da će naša deca imati mogućnost kroz nastavu na srpskom jeziku da unaprede znanje svog maternjeg jezika, istorije, kulture i tradicije. Pored učenja, deca će biti u prilici da upoznaju vršnjake istog porekla i da sa njima sklapaju nova prijateljstva. Održavanje jezika i kulture u inostranstvu, nije lak zadatak za decu koja idu u redovne nemačke škole, a nije lak ni za roditelje, zato smo prezadovoljni da je naše Ministarstvo nakon dugo godina, ponovo pokrenulo dopunsku školu“.
Desanka Jović, majka učenika iz Firstenfeldbruka istakla je: „Kao neko čija su deca već treća generacija koja živi u Nemačkoj, želim posebno da naglasim koliko je važno da deca imaju nastavu na srpskom jeziku jer se sa svakom novom generacijom, nažalost, gubi osećaj i potreba da se neguje maternji jezik, a time i identitet. Volim svojoj deci da kažem da moraju znati odakle su da bi znali kud će ići. Zbog toga me jako raduje što je u našem gradu formirano odeljenje gde će deca učiti srpski jezik i kulturu i gde će se rađati nova grugarstva“.
„Došao sam ovde da naučim više o istoriji Srbije“, izjava je jednog od učenika iz grada Firstenfeldbruka. Ono što je posebno zanimljivo, najveći broj učenika je rekao da želi da nauči da čita i piše ćirilicu.
„Smatram da je od izuzetne važnosti da naša deca u dijaspori imaju priliku da neguju svoj maternji jezik, uče o istoriji, običajima, kulturi i tradiciji naše zemlje. Uz sve to, imaju priliku da ostvare kontakt i druže se sa svojim vršnjacima poreklom iz Srbije i na taj način ojačaju svoju zajednicu daleko od svoje domovine. Hvala Ministarstvu prosvete Srbije što nam je omogućilo ovaj vid nastave u Augzburgu i veliko hvala našoj učiteljici, Gordani Kostić, koja svoj posao radi srcem. Moje dete sa radošću posećuje srpsku školu“, izjavila je Jovana Todorović, majka učenika dopunske srpske škole.
Gordana Kostić, profesor razredne nastave, posebno se raduje prilici da radi sa decom koja žele da neguju kulturu svojih predaka i koja žele da sačuvaju srpski jezik iako su daleko od svog zavičaja.
„Prilika da radim posao koji volim, onaj koji sam sa žarom radila u Srbiji, otvorila mi je nova vrata i volju da rastem zajedno sa decom koja se hrane ljubavlju prema svojim korenima. Povezao nas je isti motiv, a to je očuvanje našeg nacionalnog identiteta, gde god bili. Delimo iste priče i sudbinu koja se odvija u dalekom svetu, razumemo se i prihvatamo izazove koji su pred nama. Nadam se da ćemo se kao grupa razvijati sve više. Zahvalna sam svim roditeljima koji su usadili deci ljubav prema zavičaju i motivisali ih da nakon dana provedenog u redovnoj školi, pohađaju i nastavu na srpskom jeziku.“
Proširena nastavna grupa u Ingolštatu
„Blista nakit od šimšira,
jedra repa i bundeva,
potok svira kao lira –
dete raste kada peva.“
Kako počinje stih Momčila Tešića, baš u poznu jesen, kada su gradovi u Nemačkoj prošarani jarkim bojama bundeva, tako je i u Ingolštatu, baš u jesen, značajno porastao broj učenika u nastavnoj grupi u Ingolštatu. Dopunska nastava na srpskom jeziku, u Ingolštatu u Bavarskoj, uspešno funkcioniše već drugu godinu. Da je odaziv zainteresovane dece i roditelja za ovakav vid nastave progresivan, pokazuje i proširenje druge nastavne grupe.
„Prvačići, krupnih očiju i nesigurnih prstiju sa nestrpljenjem su čekali svoj prvi čas na srpskom jeziku. Tema je bila zanimljiva, pričali smo o Prvom svetskom ratu. Crtali smo Natalijinu ramondu. Stariji uzrasti pomno su slušali o temi i razumeli njen sadržaj. Pojedinci su ponosno izjavili da jedva čekaju naš sledeći susret“, prokomentarisala je nastavnica Aleksandra Cvetković.
„Uvek me obraduje uvećan broj učenika u svakom odeljenju. To je pokazatelj da su roditelji zadovoljni radom srpske dopunske škole, a meni kao koordinatoru da nastavnici kvalitetno i zanimljivo deci drže nastavu“, istakla je koordinatorka Tatjana Popović.
Da deca rastu dok pevaju, pokazuje i njihovo interesivanje za naše rodoljubive pesme. Zajedničkim snagama đaci su naučili reči pesme „Ovo je Srbija“. Nastavna tema oko Prvog svetskog rata protezala se u mesecu oktobru, te su učenici uspešno savladali gradivo i pokazali svoju likovnu i muzičku sposobnost. Svako je nacrtao Natalijinu ramondu, a pojedinci su bili zaprepašćeni kada su čuli da je tada postojao vojnik, ne mnogo stariji od njih, Momčilo Gavrić. Bili su veoma inspirisani njegovom biografijom pa se njegov portret našao na crtežima pojedinaca.
Gavrilova majka, Verica Jovanović izjavila je:
„Skoro smo se doselili iz Srbije u Ingolštat. Plašila sam se kako će se prvo deca, a zatim i mi, odrasli, snaći u novom gradu. Sve je za nas bilo novo. Škola, grad, zapravo nov život i to od početka. Dobili smo vetar u leđa. Shvatili smo da u Ingolštatu ima puno naših Srba, a posebno nas je obradovala vest da se održava dopunska nastava na srpskom jeziku i folklor. Imam samo pohvale za organizaciju i trud naše učiteljice, Aleksandre Cvetković. Bez nje, mislim da ova škola ne bi bila to što jeste! Cela moja porodica, oseća se kao da je kod kuće. Kao da smo i dalje u našoj Srbiji!“
Nastavnica Aleksandra dodala je za kraj: „U Nemačkoj se bliži zima, te nas čekaju mnoge zanimljive teme. Tako bih ja, i završila ovaj izveštaj, stihovima Momčila Tešića:
„Zima kao konj protrča,
beže magle golubaste,
blešte lokve kao srča –
kad se igra dete raste.“
„Igraćemo se, pevati, crtati, učiti, sve dok moja deca ne porastu. A kada porastu, sigurna sam, svako dete će poneti sa sobom barem delić mojih reči o Srbiji, našoj domovini, našoj tradiciji i kulturi“, ponosno je istakla nastavnica Aleksandra.
I svi se naposletku slažu u jednom, da je učenje maternjeg jezika izuzetno bitno, a nastava na srpskom jeziku će decu oplemeniti i podstaknuti da se i samostalno bave izučavanjem srpskog kulturnog nasleđa, a stvoriće i čvrste veze sa otadžbinom.
