EPA-EFE/BIANCA DE MARCHI
Ekonomski rast Australije bio je ispod očekivanja, s rastom BDP-a od 0,6 odsto u septembarskom kvartalu i 5,9 odsto tokom godine, saopštio je Australijski biro za statistiku (ABS).
Ovo je četvrti uzastopni kvartal privrednog rasta Australije nakon pada zabeleženog prošle godine, tokom mera zatvaranja zbog kovida. Međutim, rast je usporen u odnosu na 0,9 odsto koliko je bio u prethodnom tromesečju.
I ovog puta je potrošnja stanovništva bila ključni pokretač ekonomskog rasta, pošto se život vratio u normalnije okvire posle dve godine velikih poremećaja zbog pandemije. Tako je potrošnja domaćinstava porasla za 1,1 odsto u ovom kvartalu, doprinoseći BDP-u sa 0,6 procentnih poena, objavio je ABS.
Pre svega je došlo do povećanja potrošnje u hotelima i restoranima od 5,5 odsto, na usluge prevoza 13,9 odsto i veća kupovina vozila od 10,1 odsto.
– Kako su se ograničenja putovanja zbog kovida ukidala, domaćinstva su počela da povećavaju potrošnju na domaća i međunarodna putovanja – rekao je Šon Krik, šef odeljenja za nacionalne račune ABS-a.
Međutim, analitičar Kapital Ekonomiksa Marsel Tilijent smatra da će se rast BDP-a zaustaviti sledeće godine. Prema njegovoj proceni, rast u trećem kvartalu verovatno je poslednji, jer strožija monetarna politika i pad realnih prihoda opterećuju potrošnju.
Tilijent očekuje da će ekonomski rast sledeće godine biti svega jedan odsto, što se ne razlikuje dramatično od prognoze Banke državnih rezervi (RBA) od 1,5 odsto.
U ovom momentu, faktor koji podržava ekonomiju je nešto veći rast zarada zaposlenih. ABS je saopštio da je rast od 3,2 odsto u tromesečju najveći od decembra 2006. godine i da je podstaknut veoma niskom nezaposlenošću.
I dok su plate krenule na gore, treba imati u vidu da su one u toku prošle godine pale za 2,5 odsto. Osim toga, značajan deo povećanja plata zapravo nije dostupan domaćinstvima, imajući u vidu da su iznosi koji se uplaćuju u penzione super fondove uvećani sa deset na 10,5 odsto od 1. jula.
Pored toga, predviđa se da će dalji rast gotovinske kamatne stope odvući još više novca iz budžeta stanovništva, koje je već smanjilo stopu štednje na nivo pre pandemije – sa 8,3 na 6,9 odsto.
Banke profitirale, proizvodnja pala
Finansijski sektor je profitirao zbog stalnog prenošenja povećanja kamatnih stopa od strane banaka na korisnike kredita. Tako je operativni suficit finansijskih korporacija skočio za 4,9 odsto. Međutim, proizvodna industrija je zabeležila i pad proizvodnje i pad prihoda, jer je sektor nastavio da se bori s visokim ulaznim troškovima i problemima u lancu snabdevanja.
