Tolerancija, verska osećanja i neoliberalni kapitalizam koštali su zaposlenja jednog Srbina pravoslavne vere, oca dvoje dece. Njegovo ime je Vladimir Erić, a rodom je iz čačka
Godinama slušamo o tome kako Srbe treba prevaspitati, učiniti tolerantnijim, spremnim na dijalog, promenu orijentacije. Jedan od uslova je da primimo rimskog papu i da mu se bar u Nišu 2013, poklonimo. Sve je to, ipak, već viđeno. Matavuljevom Pilipendi su nudili da primi uniju kako bi dobio žito, a kad glad prođe – neka se ponovo vrati svojoj veri. Pilipenda je ponudu odbio, i morao je da proda poslednju kokošku, Pirgu, da bi ostao pravoslavni Srbin.
OTKAZ ZBOG PAPE
Tolerancija plus divlji, neoliberalni kapitalizam, koštali su zaposlenja jednog Srbina pravoslavne vere (oženjenog, oca dvoje dece, supruga nezaposlena). Njegovo ime je Vladimir Erić i rodom je iz čačka.
Hleb nasušni zarađivao je na radnom mestu CNC, glodača u firmi 9. septembar iz Velereča. Predan, marljiv radnik (to piše i u obrazloženju otkaza), koji nije koristio godišnji odmor. Napet, iscrpljen od rada tog popodneva 17. jula 2010, ušao je u kancelariju šefa proizvodnje i na zidu video fotografiju prestone katedrale rimskog pape, središta Vatikana. Tih dana je čitao knjige o nedelima Vatikana prema narodu kome pripada. Uznemiren fotografijom, uzeo je marker i na slici ispisao nekoliko reči o papi kao neprijatelju Srba. On nije pokazao versku netrpeljivost prema nekom pojedinačnom rimokatoliku, niti se protivio saradnji svoje firme sa bilo kojom firmom na svetu. Samo je protestovao zbog slike Vatikana, u konkretnom radnom prostoru, u kojem nije bilo radnika drugih veroispovesti.
Epilog možemo čitati u Rešenju o otkazu ugovora o radu zbog nepoštovanja radne discipline, odnosno zbog nedozvoljenog ponašanja, koje donosimo u izvodima:
Dana 17. 7. 2010. u prostorijama Poslodavca, tačnije u kancelariji šefa proizvodnje, u popodnevnim satima, kad u kancelariji nije zatekao nikog od inženjera, V. Erić je markerom išarao sliku okačenu na zidu kancelarije. V. Erić je ispod teksta koji je ispisao, stavio i svoj potpis, i na taj način je potpuno i trajno uništio sliku koja prikazuje Katedralu Svetog Petra u Rimu.
REPRESIVNA TOLERANCIJA
U svom odgovoru, V. Erić je naveo da je slika koja je okačena u toj kancelariji duboko povredila njegova verska i nacionalna osećanja, jer je on — poprilično upoznat sa problemima i odnosom srpskog naroda i pravoslavne crkve sa neprijateljskim stavom Vatikana i rimokatoličke jeresi. U još nekoliko rečenica V. Erić podvlači i ponavlja kako su rimokatolička jeres i Vatikan, na sve moguće načine najveći neprijatelji srpskog naroda kroz vekove itd. Dalje u svom odgovoru navodi i kako poklanja firmi 9. Septembar, knjigu istoričara Radoslava Grujića o odnosu Vatikana prema Srbima kroz vekove, kao i jednu ikonu i sliku Hrama Svetog Save, jer su to vrednosti kojima treba da se ponosimo i da stremimo, kao ponosni Srbi.
Vladimir Erić je radnik koji do sada nije pravio probleme u radu, nije imao konflikte ni sa drugim radnicima ni sa pretpostavljenima, ali je ovaj prekršaj pokazao da nema tolerancije za druge veroispovesti. Mi smo firma koja se ponosi činjenicom da izvozimo u preko 50 zemalja, na svim kontinentima, naši saradnici su ljudi različitih nacionalnosti i veroispovesti, i jednostavno je neprihvatljivo da ljudi u našoj firmi, imaju animozitet prema bilo kojoj drugoj naciji ili veroispovesti. Imajući sve napred navedeno u vidu, stekli su se svi zakonom predviđeni uslovi za otkaz Ugovora o radu broj 78/08 od 05.03.2008. godine.
Kada je Vladimir Erić potpisniku ovih redova doneo rešenje o otkazu, s molbom da bude obnarodovano, videlo se: budućnost Antisrbije je počela. Jer, da bismo ušli u Antievropu (a EU je, kombinacijom surovog neoliberalizma i represivne tolerancije, sve više antihrišćanska i protivčovečna Antievropa), moramo se odreći sebe i svojih korena i postati neki novi narod, kome je katedrala Sv. Petra draža od hrama Sv. Save.
Otkazi onima koji drugačije misle, od asistenta Pravnog fakulteta u Kragujevcu, mr Zorana čvorovića (koji je bez posla ostao zbog knjige Istina o slučaju vladike Artemija) do radnika Vladimira Erića, pečat su na povelji, uzidanoj u temelje naše buduće tamnice. U ovom trenutku, i čvorović i Erić su bez posla.
Nad Srbijom crna kiša lije, /a ti mene pitaš kako mi je, rekao bi Pesnik.
