Vesović je rekao, na predstavljanju projekta u PKS, da novi zakon u Nemačkoj stupa na snagu 1. januara 2023. godine i propisuje niz mera na temu zaštite životne sredine i ljudskih prava, kojih kompanije u Nemačkoj, ali i strani dobavljači, moraju da se pridržavaju kako bi nastavili poslovanje na tom tržištu.
Vesović kaže da je zadatak Help deska da srpskim dobavljačima, delovima lanaca dobavljača, pa i nemacckim kompanijama koje posluju u Srbiji, omogući pravilno tumačenje i informisanje šta ovaj zakon donosi, koje su obaveze privrede i kako ga što efikasnije i brže implementirati.
„Help desk je pokušaj da izuzetno važne i snažne ekonomske veze koje postoje između nemačke i srpske ekonomije unapredimo i održimo na postojećem nivou uz primenu svih onih vrednosti koje Nemačka država kroz svoje zakone pokušava da nametne i na neki način implementira u poslovnim procesima koji se događaju i u toj zemlji i vezano za njihove dobavljače“, rekao je Vesović.
Naveo je da je taj projekat podrške privrednicima pokrenula Privredna komora Srbije i Nemačko-srpska privredna komora (AHK) uz veliku podršku Nemačke organizacije za razvojnu saradnju (GIZ).
Vesović je upozorio da je potrebno da se naša privreda što pre prilagodi novim uslovima poslovanja i zelenoj transformaciji, jer će novi zakonodavni okvir iz Nemačke biti vrlo brzo unapređen, a sličan, čak i oštriji pristup može se očekivati ubrzo i od strane EU.
Podsetio je da je danas na nivou EU usaglašen Zakon o prekograničnim taksama za ugljen-dioksid.
Direktor PKS smatra da će novi zakonodavni okviri, kako u domaćoj privredi, tako i u zemljama EU doneti rešenja kojima će se unaprediti društvena odgovornost.
„Ovaj biznis hab (Help desk), koji je rezultat saradnje sa nemačkom privredom, treba da pripremi domaće kompanije i omogući im da nesmetano nastave da rade sa nemačkim kompanijama i izvoze na nemačko tržište, ali i unapredi odnos srpskih preduzeća prema zaštiti životne sredine i ljudskim pravima“, zaključio je Vesović.
Šef sektora za dualno obrazovanje i održivi razvoj AHK Kristijane Fojt navela je da je novi zakon u Nemačkoj posledica Akcionog plana koji je donet 2016. godine, kojim su uspostavljene dobovoljne mere i dobrovoljno delovanje kompanija u smislu sproveđenja održivog poslovanja.
„Sa razvojem Zelene agende i Strategijom razvoja EU nametnula se i potreba da se donese zakon koji će to dobrovoljno delo sprovesti u obavezu“, rekla je ona.
Istakla je da će se naplaćivati visoke novčane kazne ukoliko kompanije ne ulažu napore da se smanji zagađenje životne sredine ili su manjkave u domenu poštovanja prava radnika, dok će poslovanje stranim kompanijama koje se ne pridržavaju standarda nemačkog tržišta biti onemogućeno.
„Kazne će biti dva odsto od ukupnog prometa kompanije i to znači da će nemačke kompanije zbog ovako visokih kazni poštovati ovaj zakon“, smatra Fojt.
Naglasila je da će nemački investitori i kompanije uvesti politike nabavke koje će direktno uticati na dobavljače iz Srbije.
Fojt je zahvalila PKS što se trudi da ovdašnjim privrednicima približi kontekst novog zakona i predstavi nove standarde njene zemlje koji se odnose na odrzzivio razvoj, ljudska prava i zaštitu životne sredine.
Koordinatorka projekta Inicijativa za globalnu solidarnost GIZ-a Johane Volmajer istakla je da su usluge koje će nuditi Help desk u Srbiji, urađene po uzoru istog servisa u Nemačkoj i dodala je da će pre svega podrazumevati savetodavne usluge kompanijama.
„Biće organizovane i obuke koje će se formirati na osnovu same tražnje i odgovaraće na pitanja kako uspostaviti proces kontrole ili upravljanje rizicima kada su u pitanju ljudska prava ili zaštita životne sredine“, navela je Volmajer.
Dodala je da će se raditi i na komunikaciji sa javnošću kako bi se što više ljudi upoznalo sa novim načinima poslovanja i novim zahtevima.
Volmajer je kazala da prilagođavanje novom Zakonu u Nemačkoj kompaniju košta od 0,14 do 0,17 odsto ukupnog poslovanja.
Podsetila je da Nemačka u kontinuitetu pruža podršku svojim partnerima, te da je Inicijativa za globalnu solidarnost jedan od oblika pomoći srpskim kompanijama ka održivom razvoju.
