U Srbiji je diskriminacija mnogo manja nego u drugim državama Evrope i bivše Jugoslavije
Yurom centar je osnovan 1998. godine u Nišu na inicijativu razočaranih Roma jugonostalgičara. To je bio, zapravo, racionalan odgovor romskih aktivista na jednu luđačku politiku: u vreme kada je već završen nacionalistički pir političkih elita sa područja bivše Jugoslavije, uvidelo se da su Romi sa tih prostora najtragičniji gubitnici. Tada su na najkrvaviji način svi narodi dobili svoje države i torove, a Romi su izgubili sve. To sve predstavljalo je status bezbednih građana koji su imali u SFRJ; sigurnost i bezbednost u ličnom i kolektivnom smislu. Kulturni identitet jugoslovenskih Roma je nešto što se cenilo u svetu.
Diskriminacija prema Romima je deo sistema vrednosti u mnogim zajednicama i kulturama. Ona je deo života. Uvek je postojala i biće je, u većoj ili manjoj meri. Bilo je diskriminacije i u Titovo vreme. Bilo je pokušaja diskriminacije i kada su 1999. avioni NATO-a bombardovali Niš. U podzemnom prolazu, u centru grada, gde su se skrivali svi građani iz okolnih zgrada, bilo je pojedinačnih incidenata.
Romima je uvek bilo teško bez obzira na to ko je na vlasti i koja je država u pitanju. Prosto, biti Rom u Evropi je teško. Ali stoji i jedna činjenica. U Srbiji je diskriminacija mnogo manja nego u drugim državama Evrope i bivše Jugoslavije. Jer bio sam nedavno u Pragu. Trebalo je tamo čuti francuskog ambasadora kako pravda rasistički gest Sarkozija i videti kako češki policajac bez razloga zaustavlja romske dečake na ulici u blizini hotela gde sam boravio.
Verujemo da u Srbiji trenutno živi oko 400.000 građana koji su poreklom Romi. Zvanično, po popisu, u Srbiji imate oko 108.000, a u Nišu oko šest hiljada, iako procenjujemo da nas je oko deset hiljada. Mimikrija i migracije Roma sa Balkana su u punom jeku.
Yurom centar je najbolje rezultate postigao u ekonomskom jačanju romske zajednice. Organizovan je sindikat sakupljača sekundarnih sirovina. Do kraja godine osnovaćemo i zadrugu sakupljača i radnika koji su u neformalnoj – sivoj zoni. Samo u ovoj godini dokvalifikovano je 45 radnika za radnička zanimanja. Radi se na svim sektorima. Tim pre što se radi o banalnim problemima i potrebama. Nema ni tabu tema. Bavimo se i prosjačenjem i narkomanijom i kriminalitetom. Ali i politikom.
Socijaldemokratija i uopšte levica u Srbiji ne postoji. To je jedini pravac u koji bi Romi trebalo da gledaju. Levica na Balkanu ne postoji, a na Zapadu je u krizi. Evropi i Romima je potreban jak i nov antifašistički pokret. Potrebna je nova politička ideja koja nije u vezi sa nacijom, verom i kapitalom. Sada Romi u Srbiji gledaju u đubre kao sekundarnu sirovinu od koje se može živeti, u zejtin koji su dobili na poslednjim izborima za Nacionalni savet Roma i u Boga koji im jedini, izgleda, može pomoći.
Prema popisu iz 2002, u Srbiji je 63 odsto Roma bez završene osnovne škole, 27 odsto sa završenom osnovnom školom, osam procenata je završilo srednju školu, a manje od jednog procenta ima višu ili visoku školu. Među Romima je najveći broj nepismenih (26 odsto), pri tome je 15 procenata nepismenih u starosnoj grupi od 15 do 19 godina. To su podaci kojima se delimično može verovati jer se mnogi visokoobrazovani Romi nisu izjasnili kao Romi. Iz našeg iskustva sa terena tvrdimo da oko 2,5 procenta Roma ima visoku ili višu školsku spremu, što i nije tako malo u poređenju sa drugim zemljama u regionu. U ovom trenutku na posao čeka (uzaludno traži) nekoliko Roma lekara, profesora, inženjera, pravnika. To su svršeni studenti koji su stipendirani u poslednjih šest-sedam godina. Traže posao već nekoliko godina. Mi molimo vrh države da ih zaposli. Isto kao i svoje članove partija. Nema odgovora. Bilo je i biće dovoljno obrazovanih Roma kada nas ljudi oko nas ubede da će oni koji su završili fakultete naći posao. Nije valjda da ne mogu da se zaposle samo zato što su Romi. Šta da kažemo mladim Romima, a njih je više od hiljadu, koji ovoga trenutka studiraju.
