Milan Radin je peta generacija Srba u Rumuniji. Njegovu porodicu prati sudbina progona u toj zemlji još od pedesetih godina, kada su komunističke vlasti po nalogu Moskve morale da „očiste“ krajeve zapadne Rumunije od „elemenata koji bi mogli da ugroze politiku partije“, odvodeći ih u prinudne radne logore u Baraganu.
U to vreme Jugoslavija je pod rukovodstvom Josipa Broza Tita bila jedna od vodećih članica pokreta „Nesvrstanih“ i imala dosta bliske odnose sa zapadom, dok je Rumunija nakon Drugog svetskog rata ušla u sovjetsku sferu uticaja.
Iz današnje perspektive priča porodice Radin možda podseća na čuveni film Dušana Kovačevića „Balkanski špijun“, ali život ovih ljudi bio je surov!
Milan nam je pričao o Rumuniji osamdesetih godina i kako mu se život u Jugoslaviji tada činio kao američki san kom su težili mladi… O tome kako su lekari nutrucionisti određivali količinu hrane koju porodica može da kupi, kako je temperatura u stanu zimi iznosila svega nekolio stepeni, da su na odelima nosili brojeve kao identifikaciju… Na pitanje zašto ima svega nekoliko fotografija iz detinjstva odgovara da „koga sekuritetea ne vidi, njega i ne traži“. Baš zato se Milanova knjiga zove „Bili smo niko i ništa“…
Milanov beg iz Rumunije preko Jugoslavije u Austriju prevazilazi i najnapetiji filmski scenario. Ispričao nam je u dahu.
Kuda ga je odvelo školovanje u Austriji, Engleskoj, Americi… i kako je počeo da piše knjige…
Repriza emisije u 02.03 i u ponedeljak, 26. decembra u 13. 26 na RTS Svet.
Urednik emisije Tamara Drezgić
