Poslanstvo SAD u Beogradu jako bi cenilo ukoliko Upravni sud u Beogradu ubrza slučaj na čije se razrešenje čeka više od 20 godina
čačak – Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu uputila je notu Ministarstvu inostranih poslova Republike Srbije zatraživši pomoć u rešavanju upravnog spora koji su pokrenula braća iz čikaga dr Dušan i dr Slobodan Vučićević. Ovi Amerikanci poreklom iz čačka već decenijama uzalud pokušavaju da u posed vrate najlepše zdanje u zavičajnom gradu, knjižaru Rade Azanjac koja je 1978. godine oduzeta njihovoj majci Milici, za potrebe tadašnjeg SIZ-a kulture.
U diplomatskoj poruci navodi se da je zbog nedostatka ispravne primene zakona predmet mnogo puta vraćan iz Ministarstva finansija i Vrhovnog suda u opštinsku administraciju, te da su Ministarstvo i sud podbacili u svojoj dužnosti da primene odgovarajući zakon na nepromenjene činjenice.
SIZ kulture je 1981. godine zgradu predao na korišćenje Trgovinskom preduzeću Prosveta u čačku i Milica Vučićević se odmah žalila na rešenje o oduzimanju, ali je bila odbijena (1982). Zatim su njeni sinovi (1991) zatražili poništaj rešenja o eksproprijaciji, takođe pod obrazloženjem da građevina, inače proglašena za kulturno dobro, nije bila obnovljena u ugovorenom roku od tri godine, te nije postignuta svrha oduzimanja.
Odeljenje za finansije opštine čačak tek 2004. godine odlučilo je po tom zahtevu, prihvatilo ga i vratilo zgradu Vučićevićima. Na to se Prosveta žalila Vrhovnom sudu Srbije koji je 2006. godine odlučio da zdanje ipak ostane u posedu preduzeća. Lekari iz čikaga revanširali su se novom žalbom pa im je Gradska uprava za urbanizam u čačku, avgusta 2009. godine, još jednom vratila kuću našavši, na osnovu dokumenata i svedočenja veštaka, da su radovi na obnovi počeli tek novembra 1981. godine. Dakle, nakon proteka tri godine od pravosnažnosti eksproprijacije.
Na to se žalila opet Prosveta, ali i Gradsko pravobranilaštvo čačka, i Ministarstvo finansija februara prošle godine prihvatilo je navode žalilaca i vratilo predmet GU za urbanizam čačka, na ponovno odlučivanje. Razlog za poništaj nađen je i u neusaglašenosti dvoje veštaka građevinske struke, koji su ranije dali nalaze u ovom slučaju. Prvi je smatrao da se trogodišnji rok za obnovu kuće računa od pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji (5. 10. 1978), drugi da to teče od stupanja na snagu rešenja o isplati naknade (6. 1. 1981). Dva mišljenja danas ne mogu da se usaglase jer je jedan od veštaka u međuvremenu umro. Ministarstvo predlaže uvođenje i trećeg veštaka u predmet i konstatuje ono što je dr Vučićević tvrdio od početka, da je u vreme oduzimanja važeća bila odredba o pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji.
Dušan Vučićević je i na najnovije rešenje uputio tužbu Upravnom sudu u Beogradu, seo u avion i krajem prošle godine još jednom došao u ambasadu SAD u Beogradu, ponovo moleći poslanstvo da mu pomogne u ostvarenju prava. Tokom postupka pred našom upravom priložio je i prevode odluka sudova u Poljskoj, Italiji, Nemačkoj i Hrvatskoj u sličnim slučajevima, i pozvao se na Ustav Srbije koji u članu 16. zahteva da se zakoni i sudska praksa Saveta Evrope neposredno primenjuju.
Ni to mu nije pomoglo, pa ambasada SAD u noti konstatuje: U ovom slučaju, izgleda da je odluka Ministarstva finansija bila u sukobu sa članom 16. Ustava Srbije jer je zanemarila zahtev dr Vučićevića da se primeni Protokol I, član 1, Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Američke diplomate u svojoj noti zaključuju:
Jako bismo cenili ukoliko bi Upravni sud mogao da nam pruži pojašnjenje problema. Imajući u vidu da ovaj slučaj čeka na razrešenje preko 20 godina, želeli bismo da zamolimo za brzo rešenje zasnovano na primenljivom zakonu i aktima ovog slučaja tokom prethodnih 20 godina.
Sporna zgrada u centru čačka podignuta je 1903. godine u akademskom stilu, sa po 102 kvadrata u prizemlju i na spratu, i mansardom. Milici Vučićević je za to zdanje plaćeno 1,51 milion dinara, i još 7.219 dinara za plac. Prosveta je, zajedno sa ovom knjižarom, kao društveno preduzeće prodata oktobra 2007. na aukciji Agencije za privatizaciju jednom, a posle dve godine drugom kupcu, ali je i sa njim Agencija raskinula ugovor. Knjižara je zatvorena pre 13 meseci i ponuđena u zakup, ali se niko ne javlja.
– Verujem da će eksproprijacija biti poništena. Tome sledi građanska parnica kojom bi se utvrdilo šta je Prosveta uložila u ovu građevinu, a koliko bratu i meni duguje na ime rente – rekao je dr Dušan Vučićević za Politiku.