B. Rankov Gošin
Prednovogodišnje raspoloženje polako nas vraća u vreme kada još nije bilo korone. Manifestacije se održavaju bez ograničenja, a tu spadaju i školske priredbe uz podelu novogodišnjih paketića. Učiteljice Dopunske škole na srpskom jeziku u Berlinu, Marija Aleksić i Mirjana Stefanović, uložile su velike napore da decu i njihove roditelje ponovo obraduju jednom ovakvom priredbom.
Prostorije Srpskog kluba Berlin – Dunav-Kolo-Kolo bile su prepune roditelja, oduševljenih priredbom koju su njihova deca izvela. Ni Deda Mraz nije izostao, a paketiće su dobila samo ona deca koja su u protekloj godini bila dobra, a kvota je ovoga puta iznosila 100 %. Učiteljica Marija je najavila program, a zatim vođenje priredbe prepustila Heleni Ždrale i Sofiji Penške. Svako od učesnika imao je zadatak da otpeva, odrecituje neku pesmu ili izvede numeru na instrumentu koji svira. Potom su svi u sali sa uzbuđenjem dočekali dolazak Deda Mraza. Paketićima su se obradovali Anastasija, Magdalena i Luka Milenković, pa Lara i Tara Aleksić, a potom i sva ostala deca.
Helena Ždrale je imala značajnu ulogu na priredbi.
– Vodila sam današnji program i mislila sam da neće biti lako, ali je ipak sve prošlo kako treba. Probala sam da sve naučim napamet, ali sam kod sebe sve vreme imala i napisan tekst. Uglavnom sam sve znala, ali sam povremeno morala da bacim pogled i na tekst. Tremu ipak nisam imala.
Učiteljica Marija Aleksić, uz pomoć koleginice Mirjane Stefanović, uspeva sve konce da drži u svojim rukama i naglašava:
– Ovu priredbu smo organizovali mesec i po dana. Bilo je tu mnogo priprema, učiteljica Mirjana i ja smo delile materijale, onda smo program nebrojeno puta uvežbavale sa đacima. Morale smo da obezbedimo i svu tehničku logistiku, nabavimo paketiće. To smo uspele zahvaljujući Gabrijeli Krstić, predsednici Saveta roditelja, Mladenu Miškoviću i Mirjani Stojiljković, koja je takođe član Saveta roditelja, i mnogim drugim roditeljima. Uz njihovu pomoć uspeli smo da na pravi način realizujemo ovu novogodišnju priredbu i srećni smo što je prisustvovao tako veliki broj učenika i roditelja.
Mladen Mišković, čija ćerka Anđelina je učestvovala u priredbi, kao i u ranijim prilikama, angažovao se da sve protekne kako je zamišljeno.
– Organizacija je uvek zahtevna, mi se trudimo da bude sve kako treba i da ipak bude na nekom visokom nivou. Sve to uspevamo, pre svega, zahvaljujući učiteljici Mariji koja se mnogo trudi, a mi joj u svemu pomažemo koliko je moguće. Nastojimo da deca budu zadovoljna, zahvaljujemo svima koji su nam pomogli. Najzaslužnija za sve to je, ipak, naša učiteljica Marija i njeno angažovanje je zaista za svaku pohvalu. Dobrodošli su svi roditelji koji žele da pomognu – naglašava Mišković.
Oko organizacije su se još angažovali Slobodan i Gabrijela Krstić, dok je ćerka Dafina Omerović učestvovala u programu. Gabrijela je predsednica Saveta roditelja u kom su svi veoma zadovoljni organizacijom.
– Oduševljeni smo paketićima koje su nam donirali. Mame su se zauzele da se spreme kolači, čijom prodajom smo uspeli da pokrijemo deo troškova. Deda Mraz se takođe tu našao da podeli paketiće, tako da je bilo predivno. Svi roditelji su bili zadovoljni i dobro raspoloženi. Imali smo dobru godinu i uspešnu saradnju, učiteljica Marija se baš puno trudi, a uključuje se i veliki broj roditelja.
Dafina Omerović ide u peti razred i voli srpsku školu.
– Volim je jer učimo sve što me zanima. Imam tu i puno drugarica. Često idemo u Srbiju, a najviše volim da odem kod baba Milice u Smederevo. Sledeći put ćemo verovatno ići za Uskrs – kaže Dafina, koja dodaje da joj je želja da se kasnije bavi arhitekturom.
– Volela bih da projektujem zgrade kao one u Dubaiju.
U klupama od 9. januara
Marija Aleksić navodi da imaju veliki broj đaka, kao nikada do sada, ali, kako kaže, vrata Dopunske škole na srpskom jeziku uvek su otvorena za nove učenike.
– Uključujući i onlajn grupu koju čine učenici u drugim gradovima, imam 147 dece. Sreda uveče je rezervisana za onlajn grupu, koju čine učenici iz ostalih nemačkih pokrajina. Nastavu smo završili 21. decembra, a nastavljamo 9. januara i onda kreću intenzivne pripreme za proslavu dana Svetog Save, u čemu će biti više angažovani stariji učenici, jer su mlađi imali više posla sada oko novogodišnje priredbe.
Aleksićeva kaže da pripremaju i gostovanje Ljubomira Saramandića, kustosa Srpske kuće na Krfu.
– On će govoriti o Velikom ratu, a očekujemo ga krajem februara. Za Uskrs planiramo kviz, učenici će se takmičiti u poznavanju srpskog jezika i istorije.
Atmosfera za pamćenje
Borivoje Lončarević, predsednik Srpskog kluba Berlin – Dunav-Kolo-Kolo, raduje se punim prostorijama i atmosferi o kojoj će se pričati.
– Saradnja sa Dopunskom školom uspešna je već treću godinu, uz pauzu uzrokovanu koronom. Učiteljicama se sviđa ova sala zbog velike bine i velikog broja mesta za sedenje koja ovog puta nisu bila dovoljna, jer je poseta roditelja zaista bila velika, što nas raduje. Saradnju ćemo naravno nastaviti. SKB – Dunav-Kolo-Kolo trenutno radi na obnovi svog članstva, primamo u folklor decu, omladinu i veterane. Sve to, posle korone, treba ponovo da se pokrene. Borimo se i ne sumnjamo da će doći bolji dani. Za sada se održavamo na nivou koji će nam omogućiti omasovljenje članstva i pojačanje aktivnosti – navodi Lončarević.
Čuvamo srpski duh
Porodica Ždrale je došla u punom sastavu. Uz Helenu koja je vodila program bili su mama Suzana, tata Saša i brat Teodor. Mama Suzana kaže da je samo Helena u srpskoj Dopunskoj školi od septembra prošle godine.
– Bio je vrlo lep program, fino je sve organizovano, Helena se puno obradovala, a dobili su i paketiće. Teodor će sledeće godine u redovnu školu, a onda planiramo da ga upišemo i u srpsku Dopunsku školu.
Helena dodaje da ima puno drugarica u srpskoj školi.
– Najviše se družim sa Sofijom sa kojom sam i vodila program.
Teodor je kratko rekao:
– Imam pet godina i dobio sam paketić. Imam i ovde drugove sa kojima mogu da pričam na srpskom i da se igram.
Suzana ponovo uzima reč i kaže da je u Berlinu od 2005. godine.
– Suprug Saša je odrastao ovde, gde su i deca rođena. Oboje smo zaposleni u oblasti finansija. Helena ide u šesti razred i sada razmišljamo u koju gimnaziju da je upišemo. Rado ide i u srpsku Dopunsku školu, gde joj je odlično. Učiteljica je veoma prijatna, grupa nije velika, tako da učiteljica može intenzivno da se angažuje oko svakog učenika. Uče srpske pesmice, pričaju o istoriji, što se Heleni mnogo sviđa.
Dodaje Suzana da u zavičaj idu kad god se ukaže prilika.
– Uglavnom su to dečji raspusti i uvek kada nam obaveze dozvole. Helena se tome mnogo raduje. Moja majka i sestra su u Banjaluci, a ostala rodbina, kumovi i prijatelji su oko Beograda, gde su nam deca i krštena.
Saša Ždrale je odrastao, školovao se i studirao u Berlinu, gde su već bili njegovi roditelji.
– Na odmor najčešće idemo u Banjaluku kod ženinih, ili u Sremsku Mitrovicu, odakle je moja majka, a često smo i u Beogradu, tako da odlazimo svuda pomalo, pre svega da deca ne izgube kontakt sa našom kulturom. U Berlinu se često družimo sa zemljacima. Tu su nam kumovi, ja imam i dosta rodbine. Odlazimo u našu crkvu, a viđamo se sa našim ljudima u srpskoj školi i na manifestacijama koje škola organizuje. Nedavno je bilo lepo okupljanje i u našoj ambasadi – naglasio je Saša.
Venčanje u Beogradu
Gabrijela i Slobodan Krstić su se venčali u julu ove godine, u Beogradu, u Hramu Svetog Save.
– Ove godine smo već šest puta bili u Srbiji, jer smo nastojali posle korone da sve nadoknadimo. Letos smo dosta i putovali, od Grčke do Dubaija, a za Novu godinu planiramo da odemo do Beča.
Što se posla tiče, godinama sam bila zdravstveni radnik, ali sada sam angažovana u socijalnoj službi gde pomažem našim ljudima u snalaženju, ukoliko nemaju nikog od rodbine da im pomogne – priča nam Gabrijela.
