U Karašjoku, najbrutalnijem od pet norveških logora, stopa smrtnosti bila je veća nego u Aušvicu. Od gotovo 4000 deportovanih zarobljenika iz Kraljevine Jugoslavije, 2398 nije se vratilo svojim domovima.
„Za vreme Drugog svetskog rata, u Norvešku je, od naših odraslih stradalnika, poslato i 102 deteta. Najmlađi je imao samo 12 godina i njegovo ime je Petar Malbaša iz sela Mlaka“, kaže Branko Dimović Dimeski, producent iz Norveške.
Film je sniman na nekoliko lokacija u Srbiji i Norveškoj sadrži više od četrdeset potresnih svedočenja potomaka nastradalih, ali i Norvežana koji su u to vreme kao deca pomagali srpskim logorašima, doturajući im hranu i odeću, rizikujući tako sopstvene živote.
„Pet stričeva mojih, jedan je bio mlad, a sa njima je bio i njihov otac, moj deda. Dedu su pustili iz logora Nemci i jednog strica od 18 godina, a njih četvorica su odvedeni u Norvešku“, kaže Milorad Ćebić iz Beograda.
Srpski zarobljenici su tokom 1942. godine u surovim zimskim uslovima bili prinuđeni da grade put od Karašjoka do Finske u dužini od 18 kilometara. Oni koji bi se razboleli ili iznemogli, prema svedočenjima očevidaca, ostavljani su da umru pored puta ili su zazidani u temelje mosta.
„Ono što me je, ne mogu da kažem začudilo, ali pozitivno iznenadilo je gostoprimstvo Laponaca na severu Norveške, koji su, kada su saznali da sam Srbin, ukazali mi veliko poštovanje, pozvan sam u svaku kuću, o ovoj priči i te kako znaju i kažu da put do Finske oni ne bi imali da nije bilo naših srpskih stradalnika i na tome su veoma zahvalni uz jednu dozu bola zbog načina na koji se to sve desilo“, kaže Branko Dimović Dimeski.
Posle premijera u Nišu i Beogradu film je prikazan i u Norveškoj, a naša dijaspora u ovoj zemlji pokrenula je inicijativu da se srpskim stradalnicima podignu spomen obeležja u nekoliko norveških gradova.
„Naše starije generacije se i sećaju, ali njih nema u tolikoj meri da svedoče, a mladi skoro i da ne znaju da se to desilo, zato je taj film važan, zato su ovi projekti vrlo važni, da otrgnu od zaborava jedan ovakav zločin koji se desio na tlu Norveške“, kaže Branko Dimović Dimeski.
Film Logor smrti u Karašjoku snimljen u srpsko-norveškoj koprodukciji preveden je na srpski, norveški i nemački jezik.
