Uoči popisa stanovništva u regionu, našim sunarodnicima preti diskriminacija. U Hrvatskoj ignorišu raseljene, u Albaniji im se nudu opcija ostaliPRE Srbije, popis stanovništva obaviće zemlje u regionu. Oko 2,2 miliona Srba u Mađarskoj, Bugarskoj, Albaniji, Makedoniji, Crnoj Gori, BiH i Hrvatskoj izjasniće se u prvoj polovini aprila o nacionalnoj pripadnosti. Da anketiranje, međutim, neće ići glatko već upozoravaju gotovo sve srpske stranke iz okruženja. Najviše strepnje ima u Albaniji i Hrvatskoj.
U Hrvatskoj, procenjuje se, živi oko 200.000 Srba. Iz Ministarstva za dijasporu hrabre ih da nema razloga da ne kažu jasno svoju nacionalnu pripadnost. U praksi, Srbi iz Hrvatske ukazuju na brojne probleme, zbog kojih će popis dati sliku o nerealno malom broju Srba u Hrvatskoj.
– Popisom nisu obuhvaćeni građani koji duže od godinu dana nemaju prebivalište u Hrvatskoj – kaže Milojko Budimir, predsednik Unije udruženja izbeglica. – Ova odredba najviše će pogoditi prognane Srbe, jer oni neće moći da se izjasne. Tako će svi kojima su oduzeta stanarska prava biti izbrisani iz evidencije prebivališta u Hrvatskoj.
ŽELE DA SU MANJINA SRBI su konstitutivni narod u Bosni i Hercegovini, a status nacionalne manjine imaju u Mađarskoj, Rumuniji, Makedoniji, Hrvatskoj, češkoj i Slovačkoj. Nadaju se da će ovaj status da dobiju i u Sloveniji, kako bi ostvarili prava koja pripadaju manjinama. BiH, kako stvari stoje, ostaće jedina nepopisana zemlja u Evropi ove godine, mada će RS prebrojati svoje stanovništvo.
U Ministarstvu za dijasporu savetuju svima koji imaju uslove da izađu na izbore u Hrvatskoj i obećavaju da će sa zavičajnim udruženjima uskoro dati zajednički stav o popisu u ovoj zemlji.
– Verujemo da postoji mogućnost da u popisu učestvuju i građani koji duže od godine nemaju prebivalište u Hrvatskoj, posebno kada govorimo o grupaciji od oko 80.000 naših ljudi koji se nalaze u programu stambenog zbrinjavanja i žele da se vrate u Hrvatsku – kaže za Novosti ministar za dijasporu Srđan Srećković.
Posebno teško biće u Albaniji, gde će naši sunarodnici prvi put dobiti šansu da se izjasne kao Srbi. Poslednjih pola veka, osim što nisu mogli da nose srpska imena, nisu imali priliku ni da se deklarišu kao nealbanci. Danas se procenjuje da ih u Albaniji živi oko 30.000.
Nikada nacionalne manjine nisu mogle da se opredele u Albaniji, pa ne postoje ni podaci o njihovoj brojnosti. Trenutno su problem anketni listići, koji u polju nacionalnosti nude dve opcije – Albanac ili ostali.
– Popisni formular još nije definisan u delu za nacionalno izjašnjavanje. Za nas je neprihvatljiva opcija u kojoj Srbi mogu da se izjasne kao ostali – ocenjuje Srećković. – Naši sunarodnici u Albaniji vršiće pritisak, sa ostalim nacionalnim manjinama, da bude izabrana demokratska opcija za slobodno izjašnjavanje.
Problema, zvanično, nema u Crnoj Gori, gde je popis zakazan za prvi april. Deo opozicione javnosti, međutim, već duže vreme upozorava da će aktuelna vlast ovu priliku iskorisititi da umanji značaj broja stanovništva koji će se izjasniti kao Srbi. To je bio razlog što je Mitropolija crnogorsko-primorska pre desetak dana pozvala pravoslavne vernike i sve građane Crne Gore da se slobodno i bez straha izjasne na predstojećem popisu, koji je već i pre početka isuviše ispolitizovan.
Miodrag Vuković iz vladajuće Demokratske partije socijalista, međutim, ovakve tvrdnje izričito odbija.
– Upozorenja Srbima da su ugroženi, da im preti asimilacija, da se pred popis na njih vrše pritisci da se tako ne izjasne, potpune su budalaštine – oštar je Vuković. – Upravo oni koji govore o tome vrše pritisak na ostale. Ovakva atmosfera skuvana je u beogradskoj kuhinji.
