Ucenici Jugoslovenske dopunske škole iz Pariza i okoline sakupili su mnogo petica, za koje su na poslednjem školskom casu na poklon dobili naramke knjiga. A, kako bi mamama i tatama, a ponajviše bakama i dekama, pokazali šta su sve naucili, sa uciteljicom LJiljanom Širovic uvežbali su program za – desetku. I uistinu, niko nije zamuckivao, svi su pevali, pomalo igrali i plesali, a glumili su kao da su sa filmskog platna sišli. Naravno, od aplauza skoro da su pukli bubnjici.
Sve to se odigravalo u udaljenom pariskom predgradu Pjerfit, gde su naši daci, zahvaljujuci meštaninu cika Radetu Paunovicu, ušli u „Narodnu kucu“, pravu salu sa velikom pozornicom, zavesom, reflektorima, mikrofonima. I jeste, zbog svega je bilo treme.
Konzul medu gostima
Roditelji se ne racunaju, oni su domaci, a u goste su im došli konzul Gavrilo Kneževic, savetnik za školstvo Mica Aleksic, direktor JAT Gmitar Dugalic i mnogo predsednika klubova. Bilo je pozdravnih govora, a i suza kada je saopšteno da uciteljica LJilja Širovic nakon šest godina napušta Pariz.
Onda su joj pevali setne pesmice (Boris Stepanovic je srocio:“Sa Vama smo ucili prva slova…“), stigli su pokloni i mnogo cveca.
A šta izdvojiti iz tog raznovrsnog i maštovitog programa? Pocelo je sa nizanjem najlepših slova, gde je i „j“ – kao Jugoslavija. Pa se culo: „Zemlja raste onda kad je ljudi vole“.
Ili, hor prvacica je obradio „Ucenog macana“ kojem ne ide nauka, jer neprekidno sanja jednog miša. A tek kakve su bile bajke! „Bajka može da se rodi kad god srce želi“, pa je u Pjerfit stigla i Crvenkapica, i Snežana, i macak u cizmama, Robin Hud i lovac Luka…
U Topoli je bio vašar, Saša Nikodijevic razvukao harmoniku, a „baba Dara“ navalila, hoce da se uda. Kad se zaorilo „Hajd povedi veselo, naše kolo šareno“, KUD „Prijateljstvo“ je odigralo „Šumadiju“, a poput slavuja mališani otpevali „Sojcice, devojcice“. I kako rece mala Diana: „Uživalo se od neba do zemlje i do celog sveta“.
Naravno, za sve dake – knjižice sa peticama i cirilicne poklon – knjige. A na kraju „super gozba“: od sponzora „Eurokomerc“ stigla su cetiri prasica i dva jaganjca i poruka:“Da deca jedu i narastu velika i lepo uce i nauce ko su i odakle su“.
